„Bašta ćirilice“ u Bajinoj Bašti

„Bajina Bašta se piše ćirilicom” – ispisano je na majicama mladih volonterki koje su učestvovale u organizovanju manifestacije „Ćirilična baština”, u varoši kraj Drine. Ovde je ћирилица prošlog vikenda bila najvažnija tema, pominje je i mlado i staro. Uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti i ne zapostavljati.

Ustanovila je Bajina Bašta „Ćiriličnu baštinu” u skladu s opštinskom Deklaracijom o zaštiti i negovanju ćirilice, usvojenom početkom marta. S namerom da ta manifestacija postane tradicionalna, svakog 24. maja kada SPC slavi prosvetitelje Svetog Ćirila i Metodija. Uoči njenog otvaranja najpre su ovdašnji osnovci, noseći krupna ćirilična slova, prošli glavnom ulicom do galerije ustanove „Kultura”, gde je „Ćirilična baština” prigodnim programom otvorena.

-Ovo je prva manifestacija ovakvog tipa u Srbiji, njen zadatak je da doprinese očuvanju ćirilice – kazao je otvarajući trodnevni događaj Milovan Jezdić, v. d. direktora ustanove „Kultura”.

Za ovu priliku ovde je postavljena izložba „Bašta ćirilice”, koja predstavlja dvadesetak zanimljivih ćiriličnih tipografskih pisama (fontova) u modernom dizajnerskom ruhu. Autori su profesori likovnih akademija Lazar Dimitrijević i Nemanja Dragojlović, a o izložbi je govorila istoričarka umetnosti Aleksandra Dimitrijević. Ona ističe da ovi ćirilični fontovi predstavljaju dokaz da se ћирилица može posmatrati kao likovni izraz sposoban da parira vodećem svetskom pismu latinici i ujedno šalju poruke za popularizaciju ćiriličnog pisma.

Dizajner Lazar Dimitrijević, rodom Bajinobaštanin, docent je na predmetima Kaligrafija i Tipografija u Kragujevcu. Autor je preko 40 tipografskih pisama, učesnik toliko izložbi kod nas i u svetu. Ćirilici je ozbiljno posvećen desetak poslednjih godina, oko polovine njegovih fontova su ćirilični.

-Kod nas ima malo dizajnera tipografskih ćiriličnih pisama. Pošto je manja potražnja na tržištu uglavnom nije isplativo jer treba uložiti veliki trud da bi jedno takvo pismo nastalo. Među ćiriličnim fontovima najpoznatiji je pod imenom „resavska” autorke Olivere Stojadinović, koji estetikom može da parira bilo kom latiničnom pismu. Poznati su i moj prvenac „bajka” namenjen dečjoj literaturi, font „mocart”, a među najpopularnijim je font „drina” koga sam nazvao po zavičaju iz koga dolazim. Ipak je, zahvaljujući razvoju tehnologija, moguće zarađivati i od kreiranja ćiriličnih fontova. Lepa je ћирилица, ona je egzotika za ljude sa strane, razlikuje se od ostalih pisama, a razlike treba negovati – rekao nam je Dimitrijević, upozoravajući da se kod nas neretko pravi greška pri upotrebi ćiriličnih fontova tako što se koristi ruska ћирилица, različita od našeg nasleđa.

Na otvaranju „Ćirilične baštine” dodeljene su zahvalnice bajinobaštanskim firmama i ustanovama koje se ističu u podršci i negovanju ćirilice. Dobili su ih: trgovine „Lazić”, „Aleksandar” i „Mango”, ekspres restoran „Suncokret”, knjigovodstveni biro „Finpo” i volonteri gimnazije „Josif Pančić”, dok je specijalna zahvalnica pripala najmlađim, odeljenju I-2 OŠ „Sveti Sava”.

Manifestaciju „Ćirilična baština” obeležila su i predavanja istoričara Dejana Ristića, koji je govorio o jeziku i pismu kao delu identitetskog nasleđa, i profesorke srpskog jezika Dragane Vasić o upotrebi ćirilice i lepoti ćiriličnih znakova. Učesnici manifestacije posetiki su i obližnji manastir Raču, sedište drevne račanske prepisivačke škole, gde je liturgiju i besedu o ćirilici održaoepiskop prof. dr Jovan (Purić).