Ruskinja zaljubljena u Srbiju i srpske pesme

„Za protekli period naučila sam puno srpskih pesama. Đurđevdan, Tamo daleko, Odakle si, sele, i mnoge druge srpske melodije koje vole i u Rusiji. Imam ih za više od jednog albuma. Pre dve godine sam na koncertu od sat i po pevala samo srpske pesme. Bilo je to povodom Dana Srbije na međunarodnom pravoslavnom sajmu. Nisam samo pevala, već i pričala o Srbiji, o svojim utiscima i emocijama koje mi daju srpske pesme. Publika je bila očarana! Srbi koji su slušali taj koncert su me bukvalno zatrpali poklonima u znak zahvalnosti. Dali su mi skoro sve što su sebi kupili na tom sajmu. Zato mogu da kažem da sam sigurna da će se publici u Srbiji takođe dopasti moje izvođenje“, govori Olga Masaljska.

Olgin glas na sceni je čas tihi žubor šumskog potoka vrelim letnjim danom, čas vihor, prolećni vetar sa Tare. I ponekad je teško poverovati da ova krhka lepotica sa pletenicom ima u sebi toliko snage.

Stradanja cara Lazara, miris đurđevka, gorke suze srpskih devojaka, tuga srpskih vitezova za zavičajem – Olga zna kako da prenese slušaoca u opevano vreme.

„Prvi put sam doputovala u Srbiju pre pet godina i o Srbiji ništa nisam znala. Došla sam, videla ovu zemlju i ljude i zaljubila se. Ma šta zaljubila  – izgubila sam glavu! Posle tog putovanja sam bukvalno letela na krilima u Moskvi, toliko mi je puno energije Srbija dala.“

Drugi put se bojala da putovanje neće tako dobro proći kao prvo. Ali taj drugi boravak je bio još bolji, topliji, prisniji! „U Srbiji se vreme i prostor nekako rašire. Za jedan dan se toliko toga dogodi, iako nikud ne žuriš. A u Moskvi je sve obratno.

Kad sam upoznala Srbiju, stekla sam utisak da se život zauvek promenio, da se u njemu pojavilo još nešto veoma važno. Odmah sam počela da učim Vidovdan. Energija srpskih pesama, njihov komplikovan ritam, posebna kultura zvuka, sve to mi služi kao inspiracija. Ja bukvalno vidim te srpske planine, te junake, kao da sam sa njima u tom trenutku“, kaže pevačica.

Olga dodaje da ona ne kopira stil srpskih pesama i da se trudi da doda nešto svoje, iz dubine ruskog srca. Čini se da je ta slovenska enerija toliko svojstvena našim narodima da Olgu već doživljavaju kao Srpkinju.

„Nešto se podudarilo sa srpskom muzikom“, kaže umetnica. „Ja volim taj stvaralački polet, zaboravljam na sve kada pevam srpske pesme. Sama plačem i preživljavam bol i tragediju koje je doživeo pravoslavni srpski narod“, priznaje Olga.

„Probe za koncert nisu lake. Na koncertu radim sve da publika oseti emocije koje sam doživela na probi. To je veoma težak proces. Neke pesme je čak strašno pevati. Moram bukvalno prvo sama da se isplačem da bi na koncertu plakala publika. I što bolje znam pesmu, to mi je teže da se zaustavim. Ponekad mislim, sad ću da otpevam samo otprilike, a sutra ću da nastavim kako treba. Ali ne mogu da se zaustavim do ponoći! Na probi mogu i po trideset puta da otpevam jednu pesmu. Osećam da se sa mnom dešava nešto odveć iskreno. Kao da se vraćam svojim korenima.“

Svoju prvu pesmu na srpskom Vidovdan Olga je otpevala pre pet godina na festivalu „Snažni duhom“, zato je ovo za nju svojevrsni jubilej. Nestrpljivo čeka septembar kad će ponovo posetiti Srbiju i podeliti sa publikom emocije koje je sakupila u međuvremenu.

„Pukni, zoro je pesma o povratku. To je zagrljaj, to je sreća što si živ. Upravo sa takvim emocijama dolazim u Srbiju. Vraćam se kao u svoj rodni kraj!“