Američka podrška „evropskom fašizmu“
Nedavno je Institut za evropske studije Letonije, objavio novu knjigu profesora Aleksandra Gaponenka (na slici desno) „Evropski fašizam: problemi identifikacije i upozorenja“.
Profesor Aleksandar Gaponenko je aktivista za ljudska prava, predsednika Instituta za evropske studije (Riga), doktor ekonomskih nauka, autor je niza studija o baltičkim Rusima, preko 500 naučnih radova i novinskih članaka. Od 2014. godine profesor Gaponenko je pod stalnim pritiskom državnih struktura Letonije i pod nadzorom obaveštajnih službi. U oktobru 2018. godine Aleksandar Gaponenko je uhapšen, a predstavnica Generalnog tužilaštva Kristina Sutugina rekla je agenciji LETA: Autor publikacije je bio svestan da je njen sadržaj usmeren na podsticanje nacionalne mržnje ili mržnje prema predstavnicima letonske, litvanske i estonske nacionalnosti“.
Hapšenje je usledilo nakon niza protestnih akcija i istupa protiv ukidanja prava ruskojezičnog stanovništva. Ovakve postupke litvanskih vlasti, analizirala je Dragana Trifković u tekstu: Šta su za EU ljudska prava?
Povodom objavljivanja knjige „Evropski fašizam: problemi identifikacije i upozorenja“ organizovana je diskusija u okviru videokonferencije u kojoj su učestvovali naučnici iz baltičkih zemalja, Rusije, Belorusije, Ukrajine i Srbije.
U uvodnoj reči, Dragana Trifković (na slici levo), direktor Centra za geostrateške studije iz Srbije, rekla je: „Knjiga se pojavljuje u veoma važnom momentu, kada se odvijaju dinamični procesi u svetu i sprovodi preformatiranje postojećih sistema. Ono što je važno, to je da su u knjizi sagledani istorijski i sveobuhvatno procesi koji su postavljali temelje društvene arhitekture. Bez tako duboke analize procesa i uticaja različitih sila, nije moguće ni sagledati pojavu nacizma i fašizma u dvadesetom veku. Danas takve ideologije ne postoje, ali postoje drugačiji slični oblici totalitarno ekstremističke prirode, koji su veoma opasni. U knjizi su sagledani i različiti ekonomski modeli koji su doprineli izgradnji socijalno-društvenog sistema“.
U daljem izlaganju Trifković se osvrnula na aktuelna dešavanja u svetu: „Ono što je za nas bitno da razumemo zbog aktuelne situacije je to kako različiti ekonomski modeli utiču na arhitekturu društva.
Jasno je da liberalizam kao ideologija takođe više ne postoji i da je ona doživela svoj vrhunac a zatim i kraj. Širenje američke demokratije, slobodne trgovine i surovog kapitalizma, neljudskog sistema vrednosti, pratilo je uništavanje tradicije, istorije i kulture i doveo je do krajnje tačke negativnog razvoja humanosti i kulture ljudske civilizacije. Profesor Gaponenko u svoj knjizi Evropski fašizam opisuje ove procese i njihove rušilačke rezultate.
S obzirom na to da sam iz Srbije, rekla bih da sam veoma zahvalna što su opisani i događaji iz devedesetih godina dvadestog veka u kontekstu realne analize neo fašističko-nacističke ideologije u različitim formama.
Ono što je Amerika sprovodila poslednjih decenija kroz svoju politiku intervencionizma je upravo jedan od oblika takve politike. Ukidanje međunarodnog prava i uvođenje prava sile uz medijsko oružje koje je prevazišlo Hitlerovu propagandnu mašineriju, dovelo je do današnje globalne destabilizacije“.
„Razmišljala sam mnogo o tome zašto je Amerika postalo to što jeste i došla sam do zaključka da je prekretnica u tom pravcu kreiranja centra američke svetske sile sa rušilačkim kapacitetima nastala posle Drugog svetskog rata. U knjizi je opisan sudski proces u Nemčakoj koji je priveo k pravdi istaknute vođe nacističke ideologije i vojne agresore. Međutim mnogi nacisiti su nakon Drugog svetskog rata bili oslobođeni odgovornosti i nagrađeni dobrom perspektivom u američkom društvu.
SAD su želele da iskoriste naučni potencijal nacista i upotrebe ga za ostvarivanje svojih ciljeva. Mislim da je to ključ kroz koji treba da se analizira američka uloga u monopolarnom svetskom sistemu. U pravcu te analize korisna je i knjiga Džona Loftusa Nacistička tajna Amerike.
Za vreme rata u Jugoslaviji devedesetih godina dvadesetog veka, odvijao se jedan eksperiment koji je trebao da oceni upotrebu savremenih metoda hibridnog rata, takvih kao što su specijalne operacije, medijske manipulacije, obojene revolucije i sl.
Kreiranju rata prethodilo je produbljivanje različitosti kroz koje je oformnjen sukob prema konceptu Sukoba civilizacija američkog politikologa Hantigtona“, rekla je Dragana Trifković.
U nastavku izlaganja Trifković je napomenula: „Američke privatne vojne kompanije i instruktori imali su ulogu u obuci hrvatskih i muslimanskih snaga, a zatim i u realizaciji mnogobrojnih ratnih operacija kao što su operacija etničkog čišćenja Hrvatske, Oluja.
Danas opet imamo nove procese kreiranja i produbljivanja različitosti kao i pokušaje kreiranja novih sukoba. Očigledan primer, sličan hrvatskom odnosu prema Srbima je i odnos ukrajinskih nacionalista prema ruskom stanovništvu. Ukidanja prava izražavanja svoje kulture, jezika, pisma i religije – ruskom stanovništvu se dešavaju i u baltičkim kao i drugim zemljama bivšeg SSSR. Sličan problem imaju i Srbi u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, do nedavno i u Crnoj Gori, kao i na okupiranoj teritoriji Kosovo i Metohija.
Nekoliko puta sam se obratila komesaru za ljudska prava Saveta Evrope g-đi Dunji Mijatović u vezi sa tim problemima, ali nije usledila nikakva reakcija sa strane komesara za ljudska prava što govori u prilog tome da strukture EU ignorišu takve probleme.
Sa druge strane imamo i ekstremističko levičarske pokrete koji kroz politiku zaštite prava manjina zapravo nameću u najmanju ruku devijantne pojave u društvu.
Da rezimiram, svet se nalazi u opasnoj situaciji globalne destabilizovanosti do koje je dovela politika zapadnog intervencionizma predvođena SAD i nametanja dremokratije i navodno slobode, silom i oružjem, celom svetu.
Podržavaju se razni oblici ekstremizma koji dovode do stvaranja sukoba a sa druge strane stvorena je prevelika razlika između malog broja prebogatih ljudi i velikog broja veoma siromašnih ljudi na ovom svetu. Očigledno je da Zapad nema izlaz iz takve situacije i da ne nudi nove ideje i rešenja.
Zbog toga je veom važno da na osnovu istorijskog iskustva i znanja koje posedujemo, kreiramo novi sistem koji će zadovoljiti potrebe razvoja ljudske civilizacije. Knjiga profesora Gaponenka doprinosi osvetljivanju različitih istorijskih epoha i procesa koji su doveli do kreiranja društvenih sistema i njeno objavljivanje u ovako prelomnom trenutnku ima nemerljiv značaj“.
„Nadam se da će knjiga uskoro biti prevedena na srpski jezik i objavljena u Srbiji, mi smo već počeli da radimo na tome. Hvala vam na pažnji i hvala profesoru Gaponenku na hrabrosti i istrajnosti u borbi za bolji svet“, zaključila je Dragana Trifković.
