Američki izveštaj iz 1946: Teror komunista i otpor naroda

U poslednjih nekoliko godina, široj javnosti su postala dostupna dokumenta američke obaveštajne službe vezana za neposredni posleratni period. Među njima se nalaze i brojni izveštaji koji govore o situaciji i atmosferi straha i represije nametnutoj od novog komunističkog režima. Profesionalni obaveštajci, lišeni emocija, beležili su hladne činjenice koje pružaju zanimljiv i, sve u svemu, prilično tačan pogled na jugoslovensku realnost u prvim godinama nakon nemačke okupacije.

Na ovom mestu predstavljamo jedan tipičan izveštaj iz tog perioda u integralnoj formi. Dokument, datiran na novembar 1946, nalazi se pod registarskom oznakom „CIA – RDP82-00457R000300790008-8“.

Unutrašnja situacija u Jugoslaviji

Ovaj pregled političkih i ekonomskih tokova se odnosi na sve delove Jugoslavije na kraju 1946.
– Komunizacija i kolektivizacija celokupne industrije, ekonomskih i finansijskih preduzeća se ubrzano nastavlja.
– Formirana je mreža zadruga pod državnim nadzorom sa težnjom da obuhvati celokupno seljaštvo i primora ih na delovanje za komunističke ciljeve.

• Celokupna politička opozicija je ukinuta i njihovo delovanje je strogo zabranjeno.
• Dve glavne religije u zemlji, pravoslavna i rimokatolička, su progonjene i onemogućeno im je delovanje s obzirom da ih režim doživljava kao glavne centre i jezgro političke opozicije.
• Ilegalne vojne formacije su uglavnom eliminisane. Međutim, male terorističke grupacije nastavljaju da uznemiravaju i stvaraju teškoće novoj vladi.
• Pod pritiskom države i po cenu ogromnih ljudskih napora, obnova zemlje se nastavlja u velikom obimu. Postignuti su zapaženi rezultati uprkos svim poteškoćama.
• Narodno nezadovoljstvo režimom je ogromno ali se u manjoj ili većoj meri drži pod kontrolom državnim terorističkim metodama u ugušivanju bilo kakve opozicije.
• Izbori u novembru 1945 su održani u takvoj atmosferi terora. Svaka federalna UDB-a (prethodno OZNA) je imala posebno odeljenje zvano „izborna UDB-a“ , čiji je zadatak bio zastrašivanje i terorisanje glasača. Tokom izbora, nisu postojale glasačke kutije opozicije pa su se izbori sveli na stvaranje evidencije onih koji jesu i koji nisu glasali. Takva procedura je imala jako zastrašujuće dejstvo na glasače, dajući im do znanja da će svi oni koji su se usudili da ne glasaju biti stavljeni na crnu listu i označeni kao neprijatelji režima. Uz to, komunistički agenti su širili glasine da će onima koji ne budu glasali (za Narodni Front, prim prev.) biti uskraćena sledovanja hrane, da će biti otpušteni sa posla ili čak da će im se trajno ukinuti zaposlenje. Drugim rečima, populacija je zastrašena pretnjom da će svi oni koji ne budu izašli na birališta biti osuđeni na život u izolaciji.
  – Prinudni otkup poljoprivrednih proizvoda po nerazumno niskoj ceni izazvali su tešku ozlojeđenost seljaštva. Seljaci su navikli da svoje proizvode nude na slobodnom tržištu bez ikakvih ograničenja. Takve gramzive metode pod prisilom podsećaju na nemačke okupacione mere odakle u stvari i potiču.
• Antisaveznička kampanja (misli se na zapadne saveznike, SAD i Veliku Britaniju, prim.prev.) se nastavlja širom zemlje , otvoreno i preko tajnih agenata. U dnevnoj štampi, na sastancima, javnim okupljanjima i naročito u vojsci, antisaveznička propagandna kampanja nastavlja žigosanje saveznika kao „imperijalista, kapitalista, ugnjetača naroda, eksploatatora radničke klase i centara reakcije “. U zvaničnim krugovima, SAD i Velika Britanija se sada nazivaju „našim bivšim saveznicima“.

Srbija 

• Aktivnosti opozicionih političkih partija su gotovo u potpunosti eliminisane pretnjama, hapšenjima i fizičkim nasiljem. Sa izgnanstvom Milana Grola, nekadašnjim potpredsednikom u Titovoj vladi, Demokratska stranka je postala od beznačajnog uticaja. Vođa Radikalne stranke , jedne od najvećih srpskih stranaka, Lazar Marković, osuđen je na deset godina teške robije. Miša Trifunović, koji se iz Londona vratio u Jugoslaviju je uhapšen pre oko dva meseca. Lidera Nezavisne Demokratske stranke, dr Dudu Boškovića, su pretukli nakon što je izdao anti-režimski manifest. Opozicione novine ne postoje.
• Očekuje se da se novo političko suđenje usmeri prema princu Pavlu Karađorđeviću koji se nalazi u izgnanstvu, kao i prema bivšim kraljevskim namesnicima dr Ivu Peroviću , dr Radenku Stankoviću i Aleksandru Cincar-Markoviću. Oni se nalaze u zatvoru UDB-e u Beogradu od prvih dana oslobođenja. Njima će se pridružiti još nekoliko osoba na optuženičkoj klupi kako bi popunili listu optuženih. Svi oni će biti optuženi za saradnju sa neprijateljem. Princ Pavle će se verovatno suočiti i sa optužbom da se, po naređenju britanskog ministarstva spoljnih poslova , dogovorio sa Nemcima kako bi im se osiguralo krilo za nastupajući napad na Sovjetski Savez.
• Obavezno prikupljanje žitarica koje je propisao režim napreduje veoma sporo, naročito zbog toga što se narod trudi da sačuva svoje proizvode na sve moguće načine i tako izbegne isporuku proizvoda uprkos drastičnim merama koje je propisala država. U mnogim selima istaknuti pojedinci su hapšeni zbog izbegavanja isporuke robe; u mnogim mestima širom Srbije, naročito u okolini Homolja, Šapca i Kragujevca, gerila sabotira i sprečava propisane isporuke.
• Prisilno pridruživanje „Narodnom Frontu“ se primenjuje pod različitim izgovorima i upotrebom pretnji. Otpor naroda („Narodnom Frontu“) je primetan i manifestuje se u različitim formama i snagom širom Srbije. Gerilske formacije su brojne i deluju širom Srbije terorišući komunističke pristalice i vladine funkcionere. U nekim delovima, gerilske formacije broje 50 do 150 ljudi. Trojke i nešto veće grupe učestvuju u malim sabotažama, razoružavanju pojedinaca, plene hranu i ubijaju istaknute sledbenike komunističkog režima , pale dokumenta i podmeću požar u zadružnim objektima. Gotovo svakoga dana izbije najmanje desetak takvih incidenata. Istaknuti komunisti ne rizikuju da prenoće u srpskim selima.

Hrvatska

• Hrvatska je i dalje pod utiskom nedavnog osuđivanja Alojzija Stepinca . Ljudi su ogorčeni a sveštenici uprkos naredbama drže mise u njegovu čast. Do sada je bilo nekoliko slučajeva napada komunista na lokalne sveštenike. Komunistički agenti tokom sastanaka koriste pomirljivu liniju da se Stepinac ne tretira toliko loše u Lepoglavi (državni zatvor), te da ima na raspolaganju dve sobe i kuvaricu . Tekst Stepinčeve odbrane se širi Hrvatskom ilegalno putem letaka.
• Aktivnosti opozicije su primirene. Bivši ministar dr Ivan Šubašić se drži u kućnom pritvoru. Maršenka Radić i Mira Košutić su pokrenule opozicioni list „Slobodni Dom“. Samo dva broja su izašla a one su brzo ućutkane od države. Maršenka Radić je u prisustvu UDB-e morala da potpiše da se odriče od bilo kakvih daljih političkih aktivnosti. Lideri Hrvatske Seljačke Stranke, inženjer August Košutić, dr Bariša Smoljan i drugi su nedavno otpušteni iz (zarobljeničkog) logora i njihova dalja sudbina je neizvesna.
• Očekuju se nova suđenja, i to:
  –Dr Vlatku Mačeku, dr Juraju Krnjeviću, dr Josipu Torbaru i drugim vođama HSS-a u izgnanstvu zbog saradnje sa ustašama.
  –Dr Bariši Smoljanu, inžinjeru Augustu Košutiću i drugima koji se sada nalaze u Jugoslaviji zbog saradnje sa ustašama i Nemcima. Oni su optuženi da su pregovarali tokom 1944. sa Kronholcom, predstavnikom Hermana Nojbahera, opunomoćenog ministra za Jugoistok nemačkog Rajha.
  – Ustaškim vođama koji se sada nalaze u Jugoslaviji a isporučenim Titu od zapadnih saveznika.
• Partizanski funkcioneri vrše pritisak na populaciju da se pridruži „Narodnom Frontu“. Komunistički agenti šire glasine da ko god ne bude imao člansku kartu Narodnog Fronta može ostati bez sledovanja hrane ili čak biti poslat na težak rad u Sovjetski Savez.
• Predsednik Vlade Federalne Hrvatske, dr Vladimir Bakarić, je kritikovan zbog toga što je pustio iz zatvora Lovru Matačića, istaknutog ustaškog vođu i još mu vratio predratno radno mesto dirigenta u hrvatskoj operi. Bakarić je takođe kritikovan zbog toga što ima previše razumevanja i tolerancije za određene istaknute ličnosti u Hrvatskoj iz perioda pre oslobođenja. Očekuju se promene u Federalnoj Vladi i jasno okretanje politike „na levo“ u odnosu na politiku koju vode sadašnji zvaničnici.
• Seljaci odbijaju da se potčine i izbegavaju isporuke žita. Česti su primeri primene represije na obe strane. Zloupotrebe vladinih miljenika provociraju žestoki odgovor Krstaša i raznih gerilskih bandi. U delovima Dalmacije i Hercegovine još uvek ne mogu da se oforme javne komisije za otkup (žita, prim.prev) zbog toga što stanovništvo odbija da se prihvati učešća u njima tako mrskim organizacijama.
• Takozvani „prečanski“ Srbi – Srbi koji žive u Hrvatskoj – koji su se, tokom okupacije, većim delom pridružili partizanima kako bi izbegli ustaške masakre i koji su bili glavne pristalice komunističkog režima u Hrvatskoj, sada su nezadovoljni. U delovima gde su Srbi većinska populacija, u zonama Kapela-Dabar-Plitvička jezera, Ličko Petrovo selo i Tušilović-Vojnić – Pješčanica, ilegalni pokret „Beli Orlovi“ stalno sprovodi sabotaže i terorizam. Partizani su tri puta zapalili šume kod mesta Kapele kako bi suzbili aktivnosti koje se navodno tamo razvijaju.

Slovenija 

• Slovenija je izrazito katolička i suđenje Stepincu je izazvalo veoma nepovoljne političke posledice po trenutni režim. Kao i u Hrvatskoj, tekst Stepinčeve odbrane se ilegalno širi putem letaka i održavaju se mise i traži njegovo puštanje na slobodu. Sveštenik iz Ljubljane, Franc Fišer, koji je oduvek bio poznat po svojim prokomunističkim naklonostima i koji je podržavao Titovu vladu, je u znak protesta vratio sve ordenje i nagrade koje mu je dodelila Titova vlada.
• Pored velikog broja sveštenika podvrgnutih mučenju, nekolicina se drži u zatvorima UDB-e bez ikakvog pravnog osnova: Martin Jurček, dr Joze Pogačnik, Jakob Žagar, Lovro Sedej, Mirko Bartol, Ivan Olenc, Darko Slepšak i drugi. Zbog ovoga politički otpor slovenačkog naroda je u stalnom porastu.
• Izjava (Palmira) Toljatija nakon njegovog novembarskog sporazuma sa Titom u Beogradu je imala teške posledice na slovenačku populaciju. Značajan deo te populacije je u početku bio sklon da podrži Titov cilj zbog njegove navodne čvrste odluke da Trst pripoji Jugoslaviji. Sporazum, sa druge strane, jasno sugeriše da je taj stav napušten. Izveštaji iz Ljubljane navode da su čak i neke istaknute pristalice Titovog režima duboko potresene i razočarane ovakvim ishodom . Na primer, ministar Edo Marušić, je svojim saradnicima izrazio svoje razočarenje i nezadovoljstvo režimom zbog ovog kompromisa.
• Krajem oktobra propagandna kampanja protiv Anglo-američkih saveznika je dostigla vrhunac sloganima „Smrt Saveznicima“ i „Smrt američkoj UNR-i“.
• Konstantne su male sabotažne aktivnosti raznih gerilskih i nacionalističkih grupa , pre svega u planinskim predelima. Ove grupe podstiču nemir i talase nezadovoljstva kod populacije širenjem propagande. Najaktivnije su grupe kod Pohorja, Crnog Vrha i Brezovice.
• Slovenački radnici su nezadovoljni jer su prinuđeni da dodatno rade u tekstilnoj industriji, za proizvodnju robe koja se šalje u Sovjetski Savez, dok su oni sami vrlo loše snabdeveni odećom.

Bosna i Hercegovina 

• Širom Bosne i Hercegovine, sa mešovitom narodnosnom strukturom, je najizraženije delovanje Krstaša i raznih drugih nacionalnih grupa. Prilično veliki oružani sukobi su česti i čini se bolje koordinisani nego u bilo kom drugom delu Jugoslavije. Raznovrsne bande konstantno kidaju pruge, zaustavljaju kamione i vozove, podmeću požare i napadaju izolovane partizanske jedinice. Tokom septembra, oružane bande su izvršile prepad u Sarajevo i podmetnule požar u tri velika magacina. Pruga Sarajevo – Slavonski Brod je pod stalnim sabotažnim napadima. Dvaput je napadnuto predgrađe Brčkog i više puta su napadnuta snabdevanja na „pruzi mladosti“ na liniji Brčko – Banovići. Na širokim područjima komunisti se ne usuđuju da se zadržavaju preko noći već idu u veće centre sa jakom partizanskom stražom.
• Osim opšte lične i materijalne nesigurnosti, hroničan je nedostatak novca, hrane i odeće; siromaštvo je veoma rašireno. Narod Bosne i Hercegovine je uprkos svojoj dugoj istoriji materijalnog siromaštva , tokom rata podržavao i hranio partizane. Zauzvrat su im obećani bolji uslovi života nakon rata. Sadašnja teška realnost ih je gorko razočarala.
• Muslimani, koji su bile glavne pristalice i nosioci novog komunističkog režima u Bosni, sada formiraju ilegalne jedinice „zeleni kadar“. Oni pružaju pasivan otpor aktivnim ometanjem bilo koje aktivnosti ili mera donesenih od strane režima.
• Glavni muslimanski predvodnici su bivši ministar dr Sefkija Behmen i Šahinagić. Njih dvojica su naslednici Mehmeda Spaha , vođe Muslimanske Jugoslovenske Organizacije. Iako se Šahinagić borio u partizanskim redovima tokom 1943, nedavno je izbačen iz njihovih redova, dok Behmen živi u izolaciji. Pokrenuta je jaka kampanja protiv njih dvojice u „Sarajevskom listu“. Avdo Humo, jedan od muslimanskih partizanskih vođa i sada ministar u vladi Federalne Bosne, njih dvojicu je denuncirao kao „neprijatelje naroda“. Ovo bi mogla biti uvertira za novi talas političkih suđenja Titovih protivnika.

Makedonija 

• Nešto veći stepen građanskih sloboda je dozvoljeno u Makedoniji nego u drugim republikama, možda zbog neposredne blizine bugarske i grčke granice. Međutim, opšte nezadovoljstvo režimom je veoma visoko. Procene su da 25% stanovništva podržava sadašnji režim, 25% stanovništva je prosrpskog ili probugarskog opredeljenja dok 50% stanovništva želi nezavisnu državu Makedoniju pod Anglo-američkim protektoratom.
• Nekadašnji predsednik ASNOM-a , aktuelni predsednik makedonskog parlamenta, Antonov Čento, nedavno je sa još 13 članova parlamenta uhapšen u pokušaju prelaska grčke granice. Ovo hapšenje je samo uvećalo duboko ukorenjeno nezadovoljstvo vladom Federalne Makedonije.
• Komunisti do sada nisu imali uspeha u pridobijanju populacije zahvaljujući tome što na javne funkcije biraju nekompetentne i neiskusne ne-Makedonce, koji nemaju nikakvog uticaja i poštovanja u narodu.
• Početkom oktobra se održavalo političko suđenje u Skoplju. Na listi optuženih su:
  Vija Sajković, komandant četničkog odreda Poreč ; Slobodan Konstantinović iz Skoplja; Aleksandar Soholj, trgovac iz Skoplja; Miodrag Petković, službenik iz Skoplja; Predrag Tišenković, član narodnog pozorišta u Skoplju; Spasa Spasovski; Milivoje Vasić; Cana Kosanova i Boris Neskovski. Svi oni su optuženi da su aktivno učestvovali u ilegalnim gerilskim formacijama ili da su sa njima održavali kontakt.
• Postoje aktivne gerilske grupe koje vodi sin istaknutog srpsk vođe iz Prvog svetskog rata Vasilija Trbića (Milivoje Trbić, prim.prev.). Deluju uglavnom oko Šar Planine. Režim je nekoliko puta bio prinuđen da ispolji ekstremne mere poput paljenja šuma, kako bi gerilske grupe isterali na otvoren prostor.

Crna Gora 

• Nakon pokušaja atentata na Tita i njegovu pratnju na crnogorskom tlu tokom jula ove godine, režim je preduzeo drastične mere. Veliki broj komunističkih funkcionera je uhapšen, dok su jedinice KNOJ-a i regularne formacije zamenjene, zbog sumnje da su na neki način povezani sa ilegalnim nacionalnim gerilskim grupama.
• Takozvani „Zelenaši“, predvođeni Krstom Popovićem, iako malobrojni, uživaju znatnu podršku naroda. Gotovo svaka zajednica, bilo koje veličine ima svoj ilegalni ogranak povezan sa „šumcima“. Komunisti i njihove porodice su u stalnom strahu od ovih grupacija.
• U skladu sa proklamovanim obrascem sprovođenja „socijalne sigurnosti“ za partizanske porodice, režim realizuje sprovođenje velikog broja ljudi iz Crne Gore radi kolonizacije Srema i Vojvodine. Međutim, teren, drugačiji klimatski i radni uslovi na novom podneblju su drugačiji i mnogi se teško navikavaju na nove uslove. Zbog toga, mnogi od njih se, na sopstvenu inicijativu, vraćaju svojoj zemlji. Ova konfuzija i razočarenja samo produbljuju već postojeću ozlojeđenost.

Naslovna fotogrfija: Grđani na Košutnjaku nalaze leš žrtve streljane „u ime naroda“