Autentični film o zverstvima na Kozari

Ovih aprilskih dana, posle zvanične pariske konferencije biće obelodanje kompletan program ovogodišnjeg 75. Kanskog filmskog fetivala, kada ćemo dobiti odgovor i na pitanje da li će u programu „Kanski klasici“ biti uvršten i prikazan film „Od ratnog dopisnika Kurta Nehera”, autora Danka Vasovića, poznatog novinara i publiciste iz Beograda.

Reč je o autentičnom istorijskom , ali i filmskom otkriću, koje govori o nemačkoj „Operaciji Kozara”, pre skoro tačno 80 godina, jednom od najkrvavijih zločinačkih događaja tokom Drugog svetskog rata, sa oznakom „g” (genocid).

„A onda je došao najužasniji deo od svega od kojeg se svima zaledila krv – žena je počela da vrišti snažno i dugo i stotine su se javile na njen poziv. Muškarci, žene i deca bacili su se zverskim intenzitetom na naše redove. Činilo nam se kao da smo prisutni trenutku formiranja iskonske ljudske horde, sa ljudima koji nas jure u talasima, namerni na samouništenje i bez pameti od svakog straha. Njihova lica su bila zverska, pripadala su zaista nižoj rasi“.

Ovo je citat iz originalnog novinskog izveštaja objavljenog u „Zidojče cajtungu” u julu 1942. godine, sa potpisom proslavljenog nemačkog ratnog reportera Kurta Nehera koji se javljao sa terena. Taj teren je bio Kozara, ti muškarci, žene i deca sa „zverskim licima koja pripadaju zaista nižoj rasi” su bili lokalni srpski narod (pobijeno 13.000, a 68.000 odvedeno u ustaške, nemačke i norveške logore), uskoro i partizani (od 3.500, preživelo je njih 1.900), a ti „naši redovi” na koje su se „oni bacali sa zverskim intenzitetom” bili su pripadnici nemačkih i ustaških vojnih jedinica pod komandom generala Fridriha Štala (komandant 714. pešadijske divizije Vermahta) i Ante Pavelića.

Ratni izveštaji Kurta Nehera čuvaju se u Nacionalnom arhivu SAD u Vašingtonu, deo i u berlinskom Arhivu, a deo pedantno tokom rata kamerom snimanih „Slikopisa NDH” čuva se u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.

Najviše na osnovu „Slikopisa” pod brojem 38, Danko Vasović – autor knjige „Valdhajm” i dokumentarnog filma „Valdhajm – skriveno zlo” (istrajno se bavio demistifikovanjem uloge bivšeg generalnog sekretara UN i austrijskog predsednika Kurta Valdhajma u ratnim dejstvima u zapadnoj Bosni) – još pre pet godina je snimio dokumentarac „Od ratnog dopisnika Kurta Nehera”. Rad na postprodukciji dugo je bio odlagan zbog ličnih i porodičnih razloga autora, ali je u januaru ove godine Vasović konačno sve završio i film zvanično prijavio za učešće na 75. Kanskom festivalu.

Reč je o jednočasovnom filmu na engleskom jeziku i otuda pod nazivom „By Kurt Neher War Correspondent”. Vasović kaže da originalni Neherov izveštaj „prate originalne slike snimljene kamerom NDH” i da se zahvaljujući „originalnim ustaškim slikopisima jasno vidi Kurt Neher s beležnicom u rukama”.

Na originalnoj celuloidnoj traci ostali su zabeleženi početak operacije, sastanak i rukovanje generala Štala i Pavelića, polazak sa zagrebačkog kolodvora, dolazak u Kostajnicu i izvođenje borbenih operacija kojima je Neher bio prisutan.

–Tragajući za dokazima učešća Kurta Valdhajma u krvavim ratnim operacijama na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, pregledao sam sate i sate originalnog snimljenog materijala i „Slikopisa NDH” koji se čuvaju u našoj Kinoteci i još tada sam uočio često prisustvo jednog čoveka, obučenog u odelo i sa beležnicom u rukama, koji u stopu prati nemačkog generala i oficire, stalno nešto zapisujući, onako pedantno kako Nemci umeju. I tada sam konačno uspeo da dešifrujem ko je on – Kurt Neher, najbolji nemački ratni dopisnik iz vremena nemačkog Trećeg rajha. Ja sam, dakle, tada tražeći jednog Kurta naleteo i na drugog Kurta i odmah sam se setio da sam u Nacionalnom arhivu SAD u Vašingtonu, proučavajući nemačka dokumenta koja su se ticala Kozare, pročitao i taj Neherov ratni izveštaj pod naslovom „Bitka na Kozari” – kaže Vasović i dodaje:

-Moj film je neobičan jer je scenario za njega praktično napisao sam Neher, a snimila ga je najbolja ustaška kamera.

Inače, „junak” Vasovićevog dokumentarno-arhivskog filma je još tokom Drugog svetskog rata objavio dve knjige – „Srbija, Grčka, Krit bez neprijatelja” (1941) i (koautorski) „Naša borba na Balkanu” (1942), posle rata je bio novinar CDF televizije sve do penzije i pisac još nekoliko knjiga („Severna Afrika ne nalazi mir”, „Vojnik i tehnologija”) i više „Godišnjaka Luftvafe”.

Izvor: Politika