Čudesni dvorac koji je iz pepela podiglo pivo
Piše: Predrag Savić, advokat i pisac
Danska je najstarija neprekidna monarhija u Evropi. Ova mala zemlja sa pet miliona stanovnika prava je riznica arhitekture, istorijskih zgrada i zamkova, među kojima su neprevaziđeni biseri kraljevski zamci.
U gradu Hilerodu, tridesetak kilometra od glavnog grada Danske, Kopenhagena, nalazi se predivan, jedinstven, moglo bi se čak reći i neverovatan, čudesan, renesansni dvorac – Frederiksborg, rezidencija danskih kraljeva. Ovaj biser istorije i kulturevne ne bi opstao bez – piva. Tačnije bez para od prodaje piva. Tu „simbiozi“ piva i čudesne arhitekture pojasnićemo nešto kasnije.
Naš vodič Aleksandar Elez (9) je nedavno sa decom iz svoje škole proveo u dvorcu tri dana. Tom prilikom je sakupio obilje informacija. Sale nam priča da se ovaj dvorac zvao drugačije – Hilerodsholm, u čast grada u kojem je izgrađen. Ovaj dvorac sa ostrvceta jezera Slotssen današnje ime je dobio po ocu kralja Kristijana. Dvorac Frederiksborg izgrađen je za osamnaest godina (od 1602. do 1620. godine), projektovala su ga dva brata Lorens i Hans van Stinvinkel, koji su u to vreme bili najskuplje i najpoznatije arhitekte u Evropi.
Izgradnju zamka Frederiksborg u renesansnom stilu naredio je Kristijan Četvrti, koji je bio suveren i po broju dece, imao je čak 21 iz braka sa dve žene.
Naš vodič Aleksandar Elez ukazuje na podatak, da je 17. decembra 1859. godine, u zamku izbio veliki požar, koji je progutao izuzetno vredne kraljevske prostorije, a oštećeni podovi nisu mogli podneti teret krova i veličanstvenih tornjeva i kula, koji su se takođe urušili. Vatra jedino nije zahvatila kapelu, u kojoj su krunisani svi danski kraljevi i sobu za sastanke i salu za prijem.
Tek 1860. godine doneta je odluka o obnavljanju jedne od glavnih atrakcija. Para za obnovu nije bilo dovoljno u državnom budžetu, pa većinu troškova snosio pivar Jakobsen, isti onaj koji je osnovao poznatu i jednu od najpopularnijih i u naše vreme Kaplsberg pivaru.Glavno krilo palate Frederiksborg zaslužuje posebnu pažnju, koji je ukrašen luksuznim mermernim lukovima i skulpturama koje su napravili najbolji majstori tog doba. Pošteno je reći da neke statue nisu originalne. Činjenica je da je požar koji se dogodio 1859. godine naneo nepopravljivu štetu glavnom krilu koje je u turističkim brošurama navedeno kao „Kraljevsko krilo“. U crkvi možete osetiti sav luksuz renesansnog stila.
Za fontanu Neptuna u Frederiksborgu kažu da je simbol države koja je u 16. veku imala gotovo neograničenu vlast u Baltičkom moru. Ali, ni ova luksuzna fontana nije originalna. Tokom požara, naravno, nije oštećena, ali su je ukrali Šveđani koji su zauzeli dvorac 1660. godine. Tačnu kopiju danskog simbola postavio je holandski arhitekta Adrian de Vries.
U zamku su prostorije Muzeja nacionalne istorije. Obilazak zamka putnik će sigurno pamtiti za ceo život i zbog nezaboravnog prizora: kaskada sa fontanama, vodenim kanalima, monogramima kraljevske porodice koji se sastoje od cvetajućeg grmlja i, naravno, veličanstveno Dvorac-jezero – sastavni su deo celokupnog arhitektonski celine. Kažu da je 1993. godine barokni vrt oživeo Johan Kornelius Krieger, a tome su doprineli veći prihodi od turizma.
A od turizma živi i gradić Hilerod, koji je pravo istorijsko blago. Posebno tokom vikenda, s proleća i leta, kad sija sunce, ovo živopisno mesto puno j turista kao mravinjak. Bašte restorana i kafića su prepune i naravno gotovo svi piju pivo.
