Čuvari blaga Čarnojevića

Eparhija budimska SPC pokriva srpsku zajednicu u Mađarskoj, kao i Srbe u rasejanju u Slovačkoj i Češkoj, a nadležni arhijerej je episkop Lukijan (Pantelić). Sedište ove eparhije i saborni hram, poznat pod nazivom Beogradska katedrala, nalaze se u Sentandreji.

Priču i o ovoj eparhiji dajemo u okviru projekta „Srpski manastiri i druge svetinje u zemljama regiona“, koji realizujemo uz sufinasiranje Uprave za saradnju s dijsporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije.

I pored toga što na teritoriji današnje Mađarske živi samo oko 10.000 Srba mnogi hramovi se obnavljaju, obnavlja se zaostavština i  blago Čarnojevića, ali to će potrajati. Postoji dobra volja Srbije i pokrajine Vojvodine, ali i mađarskih vlasti da se započeto završi.

-Dugotrajno beše i prpadanje pa neći ni obnova tako brzo da se završi – rekao je jednom prilikom episkop Lukijan.

Ne zna se pouzdano kada je osnovana Budimska eparhija, pretpostavlja se da je to bilo 40-ih godina 17. veka. Na to područje doseljavalo se srpsko pravoslavno stanovništvo iz krajeva pod upravom Turske. Tako je već 1511. sazidana crkva u Komoranu, a potom i manastir Grabovac.

Posle Velike seobe Srba (1690) oko 37 hiljada srpskih porodica našlo se na teritoriji Ugarske od toga oko 8 hiljada porodica u Sentandreji. Po odobrenju cara Leopolda I dana 4. marta 1695. mitropolit Jeftimije Popović potvrđen je u zvanju budimskog episkopa. Puna titula glasila je „episkop budimski, peštanski, sentandrejski, stonobeogradski, sečujski, sigetski, muhačopoljski“. To je početak procvata Budimske eparhije.

Danas na teritoriji Mađarske prema poslednjem popisu iz 2011- godine živi oko 10.000 Srba.

Tokom 18. veka izgrađen je veliki broj hramova u ovoj eparhiji, uglavnom u baroknom stilu. U Sentandreji je krajem 19. veka bilo svega 617 pravoslavnih žitelja, a 1924. samo 231 se izjasnilo kao Srbi. Zbog smanjenja broja pravoslavnih vernika eparhija je bila prinuđena da neke hramove ustupi Katoličkoj crkvi, tako da je za nekoliko decenija izgubila 16 hramova iz 18. veka.

Budimska eparhija obuhvata parohije u Mađarskoj i dve u Češkoj. Prema podacima iz 2002, eparhija ima dva arhijerejska namesništva sa 39 parohija i 11 sveštenika i dva manastira, Grabovac i Manastir Srpski Kovin o kojima ćemo dati posebne priče. Posle Drugog svetskog rata, eparhija nije imala ustoličenog episkopa nego se njom uglavnom administriralo iz Beograda, sve dok 1988. nije za episkopa postavljen vladika Danilo Krstić. Biblioteka Budimske eparhije u Sentandreji ima preko 9.400 knjiga. Tu se nalazi i Srpski pravoslavni muzej.

Episkopi Budimske eparhije do sada bili su: (nepotpun spisak)

• Sevastijan (†1662);
• Simeon (oko 166?);
• Viktor (1660—1668 i 1680—1684);
• Kiril (1668—1680);
• Evtimije Popović (1695—1700);

Vikentije Popović-Hadžilavić (1708—1713);

• Mihailo Milošević (1716—1728);
• Vasilije Dimitrijević (1728—1748);
• Dionisije Novaković (1749—1767);
• Arsenije Radivojević (1770—1774);

	Sofronije Kirilović (1774—1781);
	Stefan Stratimirović (1786—1790);

• Dionisije Popović (1791—1828);
• Stefan Stanković (1829—1834);
• Justin Jovanović (1834);

	Pantelejmon Živković (1836—1839);
	Platon Atanacković (1839—1851);
	Arsenije Stojković (1852—1892);
	Jeremija Mađarević, episkop budimski 1896, izabran 1895.
	Lukijan Bogdanović (1897—1908);
	Georgije Zubković (1913—1951);
	Hrizostom Vojinović (1951—1952);
	German Đorić (1952—1956);

• Arsenije Bradvarević (1960—1963);
• 1951-1988 samo administratori eparhije;

dr Danilo Krstić (1988—2002, pre toga administrator eparhije 1984—1988);

• Lukijan Pantelić,od 2002 (slika dole).

Na teritoriji Mađarske ukupno ima jedanaest parohija sa aktivnim sveštenstvom, i to  su: Bata, Batanja, Budimpešta, Deska, Lovra, Mohač, Pečuj, Pomaz, Santovo, Segedin i Sentandreja. Sveštenici ovih jedanaest parohija administriraju ostalim parohijama u Mađarskoj. Eparhija budimska raspolaže sa 39 hramova i tri kapele od koji su mnogi danas zatvoreni, ali predstavljaju značajno svedočanstvo o istoriji Srba u Mađarskoj.  Evo svih crkava u Budimskoj eparhiji:

• Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Sentandreja (Szentendre)
• Crkva Blagoveštenja Presvete Bogorodice, Sentandreja (Szentendre)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Baja (Baja)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Đer (Győr)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Jegra (Eger)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Lovra (Lórév)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Pantelija (Dunaújváros)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Segedin (Szeged)
• Crkva Prenosa moštiju svetog Nikole, Sečuj, (Dunaszekcső)
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Bata (Százhalombatta)
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Batanja (Battonya)
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Vašaršelj (Hódmezővásárhely)
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Santovo (Hercegszántó)
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Sirig (Szőreg)
• Crkva Rođenja svetog Jovana Krstitelja, Stoni Beograd (Székesfehérvár)
• Crkva svete Petke, Iločac (Illocska)
• Crkva svete Petke, Majiš (Majs)
• Crkva Svete Trojice, Dunafeldvar (Dunaföldvár)
• Crkva Svete Trojice, Medina (Medina)
• Crkva Svete Trojice, Mohač (Mohács)
• Crkva svetog apostola i jevanđeliste Luke, Mađarboja (Magyarbóly)
• Crkva svetog arhanđela Gavrila, Kalaz (Budakalász)
• Crkva svetog arhanđela Gavrila, Čobanac (Csobánka)
• Crkva svetog arhanđela Mihaila, Sentandreja (Szentendre)
• Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, Breme (Beremend)
• Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, Srpski Almaš (Rácalmás)
• Crkva svetog velikomučenika Dimitrija, Srpska Mečka (Erdősmecske)
• Crkva svetog velikomučenika Dimitrija, Šarok (Sárok)
• Crkva svetog velikomučenika Dimitrija, Šikloš (Siklós)
• Crkva svetog velikomučenika Georgija, Budimpešta (Budapest)
• Crkva svetog velikomučenika Georgija, Pomaz (Pomáz)
• Crkva svetog velikomučenika Georgija, Čanad (Magyarcsanád)
• Crkva svetog velikomučenika Geogrija, Šumberak (Somberek)
• Crkva svetog Jovana Krstitelja, Lipovo (Lippó)
• Crkva svetog Preobraženja Gospodnjeg, Deska (Deszk)
• Crkva svetog Preobraženja Gospodnjeg, Sentandreja (Szentendre)
• Crkva svetog Stefana Dečanskog, Čip (Szigetcsép)
• Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Novi Sentivan (Újszentiván)
• Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Viljan (Villány)
• Kapela svete Katarine, Stoni Beograd (Székesfehérvár)
• Kapela svetog cara Konstantina i carice Jelene, Mohač (Mohács)
• Kapela svetog Simeona Stolpnika, Pečuj (Pécs)

Naslovna fotografija: Manastir Grabovac u županiji Tolna južno od Budimpešte