Da li bi istina o Možuri otkrila i ubice novinarke sa Malte?

Početak rada skupštinskog anketnog odbora  o Možuri u Skupptini Crne Gore izazvao je interesovanje i na Malti, jer je označio  prvi ozbiljni institucionalni pokušaj da se do kraja rasvetli afera vetroelektrana Možura pto bi moglo da da doprinos razjsšnjenju ubistva novinsrke Dafne K. Galicije.

Možura je projekat koji godinama opterećuje javnost sumnjama u visoku korupciju, zloupotrebe i međunarodne finansijske veze.

Crnogorski odbor ima zadatak da ispita kako su donošene odluke, ko je omogućio model povlašćenih cijena električne energije i kako je jedan energetski posao postao predmet interesovanja tužilaštava više država. Istraživanja u vezi sa Možurom vode se istovremeno u Crnoj Gori, Malti i Španiji, uz podršku Evropola, što samo po sebi ukazuje na složenost i međunarodni karakter čitavog slučaja.

Jedan od ključnih razloga zašto ovaj projekat ima takvu težinu leži u činjenici da je direktno povezan sa istragama koje je vodila Dafne Karuane Galicija — novinarka koja je otkrila koruptivne tokove novca, uključujući i sumnjive transakcije povezane sa ofšor kompanijama i kupovinom vetroparka u Crnoj Gori.

Upravo je u okviru tog posla otkriveno da je kompanija „17 Black“ ostvarila milionsku dobit u transakcijama vezanim za Možuru, što je dodatno produbilo sumnje u korupciju na najvišem nivou. Njena istraživanja i ubistvo 2017. godine izazvali su političku krizu na Malti i pad vlade, ali i pokrenuli talas međunarodnih istraga koje traju do danas.

Upravo zato, početak rada anketnog odbora u Crnoj Gori ne može se posmatrati izolovano — on je deo šireg procesa u kojem se pokušava rasvetliti mreža odnosa između politike, biznisa i ofšor kapitala koja je, po svemu sudeći, funkcionisala preko više država.

Istovremeno, nekoliko stotina kilometara dalje, u Valeta, svakodnevno se odvija jedna  građanska „borba“ tiha, ali vrlo uporna. Na Trgu Velike opsade, ispred Spomenika Velikoj opsadi, građani već godinama ostavljaju fotografije, poruke i sveće u znak sećanja na Dafnu. Taj prostor, kako pišu na društvenim mrežama  u Lavaleti, postao improvizovani memorijal, ali i simbol otpora — mesto gde se svakodnevno ponavlja zahtev za istinom i pravdom.

Sa jedne strane tog trga nalazi se Zgrada sudova Malte — institucija koja treba da donese pravdu. Sa druge strane je Auberž de Kastilj — sedište izvršne vlasti. Između njih, na samom spomeniku, stoje fotografije ubijene novinarke. Taj raspored nije samo urbanistički — on je po mišljenju mnogih Maltežana, duboko simboličan.

Svaki dan taj  improvizovani memorijal biva uklonjen od strane službi, ali se isto tako svakog dana brzon vraća. Kažu da  je to postao ritual koji govori više od bilo koje institucionalne odluke: da postoji društvena volja da se istina ne zataška.

U Crnoj Gori, istina o Možuri tek ulazi u institucionalne tokove, kroz rad anketnog odbora, koji incirao bivši premijer Dritan Abazović i njegova Ujedinjena reformska akcija (URA). U Malti, ta ista istina već godinama živi na ulici, u rukama građana koji ne dozvoljavaju da se zaboravi, a URI možda i zbog toga, ovih dana raste politički rejting, što dokazuju najnovija  istraživanja o podršci  građana Crne Gore političkim strankama.