Dancima stiže povrće sa vertikalne farme
U okolini Kopenhagena, u Tastrupu, otvorena je još proletos najveća vetikalna farma u Evropi, koja je sada spremna da Dancima isporuči prve tone povrća. Prema ambicioznim planovima firme Nordik harvest (Nordic halvest), ova farma proizvodiće godišnje 1.000 raznih salata i začinskog bilja. Ukupna danska potrošnja ove vrste zelenila iznosi oko 20.000 tona godišnje, a oko dve trećine sada se uvozi.
Vertikalne farme su zajednički projekat ove firme i tajvanske kompanije YesHealth Group, specijalizovane za projektovanje i izradu vertikalnih farmi. Povrće se gaji na policama u 14 nivoa, koje pokrivaju prostor od 7.000 kvadratnih metara. U ovoj nesvakidašnjem vrtu ne koristi se zemlja nego pesak, koji se zaliva vodom sa hranljivim sastojcima, a umesto sunčeve svetlosti biljke su osvetljene specijalnim led lampama.
Vlasnici ove farme navode da proces proizvodnje povrća ne zahteva upotrebu nikakvih pesticida, dok se električna energija obezbeđuje od savremenih vetrogeneratora. Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti.
Kada, tokom sledeće godine, počne da radi u punom kapacitetu, farma će biti u stanju da obezbedi 15 proizvodnih ciklusa povrća godišnje, i to bez upotrebe plodne zemlje i prirodnog svetla.
Danska kompanija ističe da bi brojne masivne stare hale mogle biti upotrebljene za postavljanje vertikalnih farmi i proizvodnju zdrave i sveže hrane. Takođe, tvrde da bi vertikalne farme koje bi zauzimale površinu od 20 fudbalskih igrališta mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu Dansku.
Prema istraživanju, koje je za Nordik harvest sproveo Vokmeter, 14 posto Danaca i dalje veruje da je hrana sa vertikalnih farmi opasna po zdrvlje i da to nije hrana budućnosti. Međutim, istovremeno, istraživanje pokazuje da bi među 20 odsto Danaca koji znaju za vertikalne farme, 71 odsto njih bi kupovalo ovo povrće, a sve ukupno 24 odsto Danaca bi kupovalu ovu hranu bez ikakve sumnje i rezerve.
Studija takođe pokazala da je marka ekološki proizvod i dalje neverovatno jaka marka u svesti Danaca, a na pitanje koliko ih kupuje hranu sa ovom oznakom njih 26 odsto odgovorilo je potvrdno.
„Zanimljivo je da ljudi kupuju organske proizvode radi klime. O organskim proizvodima možete mnogo reći, ali sigurno nije održivo kada, na primer, biramo organske jabuke dopremljene sa Novog Zelanda. U Nordik Harvestu se nažalost ne možemo nazvati organskim proizvodima, jer naši proizvodi ne rastu u zemlji. Stoga bi bila dobra ideja da počnete da gledate oznaku održivosti hrane “, kaže Anders Riemann, direktor Nordik Harvesta.
Vertikalna farma u Tastrupu već je imala prvu berbu i otišla je za menze i komercijalne kuhinje, a već početkom iduće godine Nordik Harvest očekuje da će njihovo povrće i začinsko bilje „sletenjti“ i u supermarkete.
