Dnevnik Lazara Trklje: Dan kad je Beograd goreo!

“Taman se spremam da uzmem taksi i nastaje zvrka motora aviona iznad grada, gledam kroz prozor, mislim naši su, protivavionski top opalio je u vazduh, još verujem neka proba, manevri. I dalje se puca. Kada su bili iznad ćuprije na Savi počeli su jedan za drugim da padaju strmoglice zemlji.

Pomislio sam tada avioni su neprijateljski, a naši ih obaraju.

Međutim oni su se spremali da spuste tovar na buntovni srpski Beograd, na narod koji je pre nekoliko dana pljuvao u lice njegovom ministru, poslaniku, i Hitleru i celom nemačkom narodu.

Sve se odigralo za koji minut. Sa sprata sam sišao na ulicu. Odjednom u blizini mene na 100 metara tresnu bomba u park na Terazijama kraj hotela „Moskva“. To je bio dovoljan dokaz da je rat.

Kada su prve bombe zasipale Beograd, beogradska radio stanica, dok nije pogođena, mogla je da javi narodu da je napadnuta Jugoslavija, da se Beograd bombarduje i da smo u ratu sa Nemačkom.

Ja sam se odmah sklonio u podrum jedne zgrade u Balkanskoj ulici. Bombe su na sve strane treštale od kojih su se tresle zgrade i zemlja pod njima. U podrumu masa: žena, dece i ljudi. Obično su u spavaćim haljinama. Vriska, jauci i zapomaganje.

Bombardovanje traje sat, možda i više, ko je još o tome vodio računa. Glavno je da se od prvih naleta ostalo živo. Izlazim na ulicu, cesta prekrivena staklom polomljenih prozora i vrata.

Na mnogim stranama izbija dim. Beograd je goreo.”

(Iz Dnevika Lazara Trklje o bombardovanju Beograda 6.aprila 1941.godini)