Duh svetosavlja širi se dijasporom

Čak je i kalendar ove godine pogodovao – u svim našim srpskim crkvama, iako je Sv. Sava ove godine pao u ponedeljak 27. januara, svetkovine su održane u različite dane – nedelju, 26, dan koji oduvek nastojimo da posvetimo Bogu i svetima njegovim, ali i u neki kasniji dan. Mnoge od nas obradovao je i iznenadio poziv oca Vasilija Vranića iz crkve Svetog Luke u Vašingtonu, SAD da se direktno uključimo u Svetosavsku akademiju 1. februara.

U isto vreme otac Jovan Marjanac pozivao je na Svetosavski bal koji je održan u Vajnoni, Ontario, gde smo kamerom zabeležili naše prijatelje iz Vaterloa, Markoviće, Sanju i Zorana.

Tako je bilo i u hramu Sv Đorđa u Vaterlu, Ontario odakle nas je ing. Rajko Šavija, predsednik CŠO obavestio o prelepoj liturgiji i potom svečansti, 26.januara, koju je vodio tamošnji paroh otac Dušan Gnjatić. A brat oca Vasilija, takođe sveštenik Vladimir Vranić, koji je odnedavna prešao iz službe u Vindzoru, Ontario u crkvu Svete Trojice u Montrealu, Kvebek, sa svojim parohijanima Svetog Savu je proslavio ranije. Mi smo bili u isto vreme uključeni u liturgiju, posle i akademiju u crkvi Svetog Save u Londonu, gde je ovaj veliki datum obeležen i kao hramovna slava.

Tu smo imali priliku da pojedinim zemljacima i parohu Dušku Markoviću pokažemo sliku iz Sarajeva iz mlađih dana na kojoj je bio otac Vasilija i Vladimira Vranića, Periša Vranić iz Arilja rodom, na službi u Sarajevu, silnom srpskom stradalištu, tada i vo vijeke veliki veoma cenjeni i uticajni sveštenik Mitropolije Dabro – Bosanske.

Za ovogodišnju Svetosavsku proslavu vezano je više kurioziteta koji svedoče kako je ona kroz decenije i vekove postajala sve masovnija, kako ju je pravoverni narod razvio, duhom ispunio a ko ju je jednom čak i dotakao već mu je postala pravilo života. Danas kao da je nedovoljno dana u sedmici za sve one koji Sv. Savi žele da iskažu čast i slavu. Taj uticaj najvećeg Srpskog svetitelja u svetu i danas se još više širi, i prekriva Svetosavakom himnom čak i sam Vatikan, isti onaj koji se donedavna trudio da je zabrani, kao i celo Pravoslavlje. Papu su u kolicima dovezli pred crkveni hor ”Branko” iz Niša i pred Himnu u odvojenoj palati Svetog Pavla koju je gradio imperator Konstantin, jedan od najpoznatijih Nišlija.

A da je Vera naša naprotiv otišla još dalje i šire, to može da posvedoči i otac Vasilije Gavrilović koji nam je iz hrama Svetog Save u Los Anđelesu poslao poruku o ovom važnom prazniku. Ili otac Živojin Jakovljević iz Njujorške crkve Sveti Sava koji svedoči o prepunom više od 200 godina starom hramu kupljenog trudom Sv vladike Nikolaja Velimirovića i u kojem su oživele aktivnosti nakon višegodišnje obnove posle požara.

Vratimo se na trenutak u Ontario, u londonski hram Sv Save. Na liturgiji koju je vodio otac Duško Marković bila je crkva prepuna. Iako je mesec januar izuzetno zauzet brojnim crkvenim i svetovnim obavezama, sve od Badnje večeri pa do Savindana, plus ostale obaveze, parohija je uspela da pripremi bogatu akademiju akcijom popadije Milene Marković i dečijeg hora od tridesetak članova koje je ona spremila i uz to i program vodila. Od Svetosavske himne, nekoliko recitacija, istorijske pouke svim parohijanima, pa do dramske tačke ”Sveti Sava miri zavađenu braću”, te i nekoliko pesama u izvođenju starije, talentovanije dece. Nakon presecanja i osvećenja slavskog kolača i žita, smene kumova te kraćih govora paroha Duška Markovića i trojice prigodnih govornika, u organizaciji Kola srpskih sestara ”Ognjena Marija” održan je banket, trpeza ljubavi.

O značaju Svetosavskih proslava mogli smo se osvedočiti i prateći svetkovine u Srpskoj pravoslavnoj katedrali u Milvokiju, Viskonsin, zatim u Srpskom obrazovnom centru Sv. Jelena Anžujska u gradu Valeti na Malti. Tako smo doznali da Srbi u Austriji u Beču već 185 godina održavaju Svetosavski bal. Ove godine u Palati Hofburg u kojoj je bilo oko 2.500 učesnika, našli su se i gradonačelnik Beča Mihael Ludvig i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske koji se tim činom, odajući priznanje jednoj od najstarijih tradicija Srba u Austriji, vratio i na političku pozornicu posle operacije. Podsetio je sve da su na Svetosavske balove dolazili ovde u svoje vreme i Vuk Karadžić i Đura Daničić i drugi znameniti Srbi.

I gde god da pogled uperimo, ka kojoj bilo našoj crkvi širom Planete, naići ćemo na izveštaje o proslavi najveće Srpske slave – Sv Save. Bila su pusta područja Banije, Korduna, Like, Zagore odakle su Srbi oterani u ”Oluji”; ipak neki su se vratili čak i kao manjina a ne narod, i prvo su krenuli da uz domove ožive ikone i svoje crkve. Pa je tako svetosavsku proslavu u crkvi Svete Trojice u Pakracu vodio otac Aleksandar Crnogorac, pre sekretar Eparhije Kanadske SPC, a poslednjih godina bio bez posla.

Dokaze kako proslavom Sv Save narod beleži i meri svoj napredak mopgli smo videti i na Fejsbuku iz Vindzora, Ontario, gde je otac Jovica Ćetković održao jednu od poslednjih svojih liturgija u prethodnom hramu Sv Dimitrija a od prvog dana februara prešao je na službu u hram Sv Arhangela Mihajla u Toronto, inače ga parohijani znaju i kao ranijeg glavnog urednika časopisa ”Istočnik” (koji je krajem 19. veka pokrenut u Sarajevu). Sadašnji glavni urednik ”Istočnika” Duško Marković, paroh iz Londona, u svom prigodnom govoru je rekao da je i njaša najveća briga da onima koji su osnovali parohiju Sv Save i sagradili crkvu posvećujemo pažnju redovno i da na Svetosavsku Slavu dolazimo u što većem broju. Posebna vrednost o kojoj smo zabeležili da su govorili i otac Duško, ali i ranije navedeni otac Živojin, jeste da su crkve prepune mladih, sposobnih ljudi, obrazovanih i sposobnih da vode biznise, ali i da čuvaju veru i neguju svoju kulturu, jezik i tradicije.

Kumovi slave u Londonu bili su Vanja i Goran Komlenović, Čajničani, koji su napravili prelepi hleb, a Goran je čak i govorio o tri značajne stvari: bogatom okupljanju parohijana, umnožavanju mladih i čuvanju tradicija, te o poštovanju onih koji više nisu sa nama. Vanja Komlenović je četvrtinu slavskog kolača predala novim kumovima Slave za narednu godinu Divni i Milijanku Bojiću. Svojim govorima prisutne su pozdravili članovi Uprave CŠO Dragutin Arežina i Miljan Karać. O Svetom Savi su recitovali Stela Minić, Mila Aleksić, Anđela Miljković, Angelina Marković, Ana Borić i Milica Radumilo a uloge u drami su igrali Stribor Špirić, Vlado Minić i Fedor Špirić.

Slično je bilo i u Misisagi u crkvi Svih Srpskih Svetitelja, gde je Svetosavsku akademiju započeo otac Milojko Dimitrić, a završila dečica s poklonima. U hramu Sv Đorđa u Voterlu, kako nas je izvestio inž.Šavija, svi su se radvali saznanju da su nakon toliko godina i Crkva i Sala još uvek ispunjeni do poslednjeg mesta kad su u pitanju veliki događaji.

Brojnim priredbama, svetosavskim akademijama, euharistijskim skupovima i trpezama ljubavi širom Planete možemo reći da smo blagosloveni što imamo toliko divne dece zaključili su parohijani ! Hvala našem sveštenstvu, nastavnicima, kumovima i roditeljima što su proslavu Sv Save učinili posebnim danom za našu decu i za verni narod. A evo šta uz Svetog Savu kaže SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ LELIĆKI :

…Da se srpski jezik širi,

Da se brat sa bratom miri,

Da se slavi srpska slava

To nam želi Sveti Sava…