Dva krunisanja na dva slikarska remek dela
Ovo je priča o krunisanju cara Dušana i Napoleona i slikama Paje Jovanovića i Žak-Luj Davida na kojima su prikazali i sebe
Piše: Predrag Savić, advokat i pisac
U centru ove priče su: Pariz, dva carska krunisanja cara Dušana i Napoleona Bonaparte, dva velika remek dela i dva velika slikara – Paje Jovanovića i Žak-Luj Davida, koji su slikajući velike istorijske događaje umetnuli i svoje i likove još nekih ličnosti!
Čuvena slika Paje “Krunisanje cara Dušana“ jedno je od poznatijih dela srpske istorije umetnosti. Rađena je 1900. za potrebe Svetske izložbe u Parizu na kojoj je nagrađena zlatnom medaljom, a manje je poznato da je umetnik na njoj, osim cara Dušana, prikazao i još neke, kao stvarne, tako i epske ličnosti iz prošlosti Srbije.
Da bi pomenuta,slika bila što bolja, Paja Jovanović se mnogo spremao. Išao je u terenska istraživanje, proučavao je odeću, vojnu spremu, grbove srednjovekovne srpske vlastele, kao i freske iz crkava i manastira koje su mu poslužile kao inspiracija za likove.
Nije gledao u cara
Lik carice Jelene urađen je prema Mili Mandukić, devojci u koju je Paja Jovanović u mladosti bio smrtno zaljubljen i koju je zaprostio i ostavio novac kao garanciju, ali je brak odbio njen otac. Ustvari, Pajin otac, siromašni fotograf iz Vršca, pozajmio je pare od Milinog oca i time pokvario zaruke, faktički uzevši pare koje ostavio Mandukićima njegov sin! Milu su potom udali za sina bogatog vršačkog trgovca Kostića. Iz tog braka Mila je rodila pahovskog velikana Boru Kostića.
Osim toga, i sam slikar Paja Jovanović, je na neki način postao jedan od aktera dela „Krunisanja cara Dušana“ jer je kao jednog od zvanica na svečanosti naslikao i sebe! Prepoznaćete ga u grupi dubrovačkih izaslanika, levo, ali i po tome što je to jedini lik na slici koji ne gleda u pravcu cara i carice već ka nama, posmatračima.
Kada je Napoleon Bonaparta krunisan kao car Francuske u katedrali Notr-Dam u Parizu 1804. godine, njegov dvorski slikar Žak-Luj David dobio je zadatak da to ovekoveči. Tri godine kasnije isporučio je sliku „Krunisanje Napoleona” kojom je na svoj način dokumentovao ovaj događaj.
Devet časova cvokotanja u katedrali
Na slici, završenoj 1807. godine, umetnik je prikazao i sebe u trenutku dok skicira – stoji ispod središnjeg luka prikazanog na slici, drugi s leve posmatračeve strane, u drugom redu drugog reda lože. S porodicom i prijateljima, zaista je prisustvovao Napoleonovom krunisanju, iako su gosti morali da cvokoću u desetočasovnom čekanju u hladnoj katedrali.
David je na pomenutoj slici ovekovečio i Napolenovu majku, koja zbog svađe nije bila na venčanju. Interesatno je da su i Paja i David svoja „krunisanja“ umnožavali slikajući duplikate. Davidov duplikat nalazi u Versaju, i za razliku od originala iz Luvra, različite su boje haljina Davidove sestre, koja takođe, ovekovečena na krunisanju.
Original Jovanovićeg „Krunisanja Cara Dušana“, nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a manji formati obogaćuju nekoliko muzejskih i privatnih kolekcija.
Krunisanje Napoleona u Notr-Damu: Slika Žak-Luja Davida (gore)
Naslovna fotografija: Slika Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana
