Fudbalski svetac Amerike i Engleske

Godišnjica smrti Milana Mandarića

Navršilo se godinu dana od smrti čuvenog Srbina i pola veka od njegovih uspeha u SAD, a bio je šampion Amerike, Engleske, Francuske, Slovenije, još je samo čekao titulu u Srbiji

Piše: Marko Lopušina

Stara narodna izreka kaže da novac i ljubav pokreću svet. Ona važi i za životni uspeh Milana Mandarića, pionira u stvaranju evropskog fudbala u SAD. Zato ispisujem njegovu priču, jer je najbolji dokaz teze da su Srbi Amerikancima darivali fudbal, Doduše, to je bio poklon državi, jer je vašingtonski političar Henri Kisindžer imao zadatak da razvije evropski fudbal kao novi biznis u Severnoj Americi. I uspeo je zajedno sa Srbinom Milanom Mandarićem.

Ova Novosađanin, koji je preko Švajcarske došao u Kaliforniju, gde je imao vlastitu industriju čipova, bogatstvo koje je stekao kao biznismen u SAD uložio je u svoju veliku strast iz detinjstva. Rođen je u Liki 1938. Odrastao je u Novom Sadu, ostareo je u Beogradu, gde je lane preminuo.

Navršilo se godinu dana od smrti fudbalskog tvorca Milana Mandarića i pola veka od njegovih uspeha u SAD, kada je krenuo da osvaja pobede širom planete. Bio je šampion Amerike, Engleske, Francuske, Slovenije, a čekao je titulu u Srbiji. U fudbal je uložio milijardu svojih dolara i čitav svoj život. Za Mandarića je od detinjstva do zrelog doba fudbal bio ljubav koja ga pokreće u čitavom njegovom životu.

-Mora čovek da ima neku ljubav, a za mene je to fudbal. Ceo život ga volim i ne mogu bez njega. I to je tako svaki dan. U Ameriku sam došao 1969. kao bivši fudbaler FK “Novi Sad”. Imao sam trideset godina. U Kaliforniji se tada igrao evropski fudbal u etničkim ligama doseljenika Grka, Mađara, Meksikanaca, Slovena, Italijana, Poljaka. Postojale su neke pojedinačne lige i takmičenja od 7. decembra 1967. godine. Jedna od njih se zvala Ujedinjena soccer asocijacija (USA). Igrao sam fudbal u “Grčko-američkoj ligi” u San Francisku. Bilo je to u sezoni 1972/73. – podsećao se Mandarić.

Dok je njegova kompanija “Lika” ubirala profit, Mandarić je počeo da grana svoj posao. Ulagao je novac i zatim načinio i prvi korak koji će ga nepovratno uvesti u fudbalske vode.

-U Kaliforniji nije bilo profesionalne lige. U Silikonskoj dolini igrao sam fudbal nedeljom kada ga je igrala cela emigracija. Tamo mi je jedan čovek rekao da se fudbal širi na zapadnu obalu Amerike. Mene je to zainteresovalo jer sam video da se fudbal kreće u pravcu da postane sportska industrija i ogromna finansijska snaga.

Mandarić je hteo da na tlu Kalifornije oživi svoju fudbalsku strast iz detinjstva i rane mladosti. Igrao je mali i veliki fudbal u Kaliforniji, pa je osnovao svoj klub kome je dao zavičajno ime “Lika”.

Fudbalski klub „Lika“ osnovan je 1972. godine. Bio je to amaterski klub, koji je bio uredno registovan u Fudbalskom savezu Kalifornije. U firmi „Lika“ i u klubu „Lika“ bilo je dosta naših ljudi, Srba i Jugoslovena, kojima je Mandarić u šali govorio da na fudbalskom terenu njemu dodaju loptu da daje golove, „ a ko je ne doda taj će dobiti otkaz na poslu!“

-Hteo sam da se dokažem i kao igrač, i kao trener, jer u tome nisam uspeo dok sam živeo u Novom Sadu. Privukla me snaga i energija kluba “San Hose”. Kako Amerikanci nisu poznavali evropski fudbal, a kako mi u San Hozeu nismo imali ni publiku, ni navijače, doveo sam u klub šefa marketinga Dika Berga, koji mi je rekao: „Smislićemo neko zastrašujuće ime klubu. Neka se zove „ San Hoze zemljotresi“( “San Jose Earthkuakes”), a njegove navijačice će se zvati „Zemlja se drma !“. I markentiška podvala je uspela, navijači su počeli da dolaze na naš stadion „Spatan“ – otkrivao mi je Mandarić, koji je dobio prvu fudbalsku licencu.

Srpski zemljotres

Klub „ San Hoze zemljotresi“  je zvanično osnovan 11. decembra 1973. godine. Već naredne sezone na stadionu je bilo 15.000 navijača po utakmici, uglavnom Meksikanaca i Srba koji se razumeju u evropski fudbal.

-Od svih sportova u fudbalu su emocije najveće i kod igrača i kod navijača, zato je fudbal puno značio američkim doseljenicima – govorio je Mandarić.

Tim iz San Hozea je u Otvorenoj ligi Kalifornije imao 38 bodova i držao drugo mesto. Treneri su mu bili naši ljudi – Momčilo Gavrić i Ivan Toplak.

-Gavrić je bio moj vršnjak. Počeo je igračku karijeru u rodnom Sinju, odakle je prešao u OFK „Beograd“. Emigrirao je u SAD i zaigrao fudbal u klubovima u Oklandu, San Francisku i Dalasu. Angažovao sam ga, jer je bio dobar fudbaler i solidan trener. Toplak je potekao iz Maribora i slovenačke „Olimpije“. Igrao je za „Crvenu Zvezdu“ i iz Beograda došao 1969. u kalifornijske „Kliperse“. Njih je osnovao i vodio čuveni Aleksandar Obradović, „Dr O“ kako su ga zvali u Beogradu. Aca mi je predložio da uzmem Ivu za trenera. Sklopili smo 1974. ugovor na četiri sezone, ali je zbog porodičnih problema Toplak morao ranije da se vrati u Jugosalviju – objašnjavao mi je Mandarić.

Potom je u klub došao Mirko Stojanović, golman „Crvene Zvezde“. Bio je rođeni Zagrebčanin. Godinu dana mlađi od Milana Mandarića. Beka je igrao Milan Čop, zvani Mile, Slavonac rođen u godini kad i Milan Mandarić. I on je igrao u „Crvenoj Zvezdi“, kao i u „Klipersima“ kod Ace Obradovića.

Tih ranih sedamdesetih godina u SAD je postojala i funkcionisala Američka profesionalna fudbalska liga Istok (NASL Ist), na istočnoj obali. U Kaliforniji se radilo na formiranju Severno-američke profesionalne fudbalske lige (NASL West) na zapadnoj obali.

U to vreme u SAD nije bilo javnih fudbalskih terena za evropski soccer  i indor, odnosno veliki i mali fudbal. Ugralo se na školskim i univerzitetskim terenima za ragbi i fudbal. Promocijom evropskog fudbala u Americi bavio se milijarder Lamar Hant, ali i političar Henri Kisindžer. Obojica su u mladosti igrali fudbal, mada je Kisindžer bio neuspešan golman u FK “Bajern” u rodnoj Nemačkoj.

Dobar biznis

-Kao poslovni čovek upoznao sam jednom prilikom i Hanta i Kisindžera. Njih dvojica su godine sa još dvojicom ljudi, Englez i Italijan, radili su na formiranju prve Severno-američke profesionalne fudbalske lige Zapad. Ja sam im se požalio da u SAD ne postoje pravi fudbalski tereni i stadioni. Kisindžer mi je diplomatski odgovorio da je „fudbal dobar biznis, a ne sport i da u njega treba da se ulaže novac“. Ja sam se kao uspešan biznismen i ljubitelj fudbala prihvatio da zajedno Hantom i Kisindžerom napravimo NASL odnosno prvo takmičenje u evropskom fudbalu u SAD i Kanadi – posvedočio mi je Milan Mandarić.

I objašnjavao da kako se evropski fudbal razvijao na zapadnoj obali SAD, u Kaliforniji, zato što se sve vrtelo oko San Franciska na severu Kalifornije tako se evropski fudbal generalno širio po Severnoj Americi, službeni naziv asocijacije je bio (North americen soccer liga) NASL.

Tada se u SAD pričalo da „moraš da budeš lud, pa da radiš u fudbalu”, a Mandarić je uložio novac u ovaj američki fudbalski projekat, jer je, kako reče, voleo fudbal. Dovoljno je kaže zaradio dolara da je mogao sebe da časti fudbalom, najvećim svojim ličnim zadovoljstvom.  Kada je Američka profesionalna fudbalska liga Zapad počela da funkcioniše, imala je 16 klubova. Jedan od njih bio je Mandarićev klub „ San Hoze zemljotresi“.

– Verovao sam da ćemo za pet godina biti najveći sport u Americi. Priznajem, bio smo malo naivan kad smo osnovali tu profesionalnu ligu. Mislio smo da ćemo preko noći uspeti da je napravimo. Amerikanci nemaju vremena da čekaju, oni hoće odmah da naprave novi proizvod. Uz ukorenjenost tradicionalnih sportova ragbi i bezbol u narodu, to je bila druga glavna stvar zašto naš pokušaj da dovedemo fudbal u Sjedinjene Države nije doneo željeni efekat  – iskren je bio Mandarić.

Priznao mi je da je početak evropskog fudbala u Kaliforniji bio težak. Mnogi Amerikanci nisu razumeli evropski fudbal. Igralo se na stadionima za bezbol, pola trava-pola zemlja, na kome su fudbalski klubovi bili podstanari. Amerikanci su imali svoje sportove sa kojima su odrasli – ragbi, bejzbol, basketbol, hokej su 95 posto njihovog interesovanja i 5 posto je laka atletika i ostali sporotovi, pa i fudbal ili soccer.

Fudbal je u SAD bio sport bez tradicije. Milan Mandarić kao potpredsednik Grčke etničke lige morao je sa upravom da reši glavni problem – nedostatak publike

-Nije u Americi sedamdesetih godina prošlog veka bilo fudbalske topline ni na terenu, ni na tribinama. Uprava NASL koju je vodio predsednik lige Henri Kisindžer, profesor na Harvardu i državni sekretar Bele kuće za nacionalnu bezbednost nam je obezbedio stadione za soccer, ali ne i navijače i publiku. Rekao nam je: “ Fudbal treba da bude i dobar bizinis. Morate da imate publiku i medije!”

Mandarić je bio svestan da iako je liga imala najbolja svetske igrače, kao što su Pele, Bekenbauer i Džordž Best, nikad nije potpuno zaživela.

-Zaboravili smo jednu stvar. Pokušali smo da kupimo najbolje igrače, ali tradiciju ne možete kupiti. Amerikanci nisu trpeli fudbal kao peti sport u medijima i u javnosti. U Americi su bili opsednuti visokim rezultatima i statistikom. Želeli su da znaju koliko puta tokom igre je igrač dodao loptu. Nikom nije bilo stalo da ceni dobre pasove i driblinge fudbalera. Samo su pričali o tome koliko je golova postignuto i nisu razumeli da dobra utakmica može da se završi i sa jedan-jedan. Tu smo mi tada omašili u proceni ili smo prebrzo očekivali povoljne rezultate naše fudbalske evropske kampanje – priznao mi je jednom prilikom Milan Mandarić.

Fudbalski čarobnjak

Te 1974. godine američke tv mreže CBS, TVS i ABC počele su da prenose utakmice klubova ove lige. Sam Mandarić je za svoj klub iz San Hozea odabrao da dovede brzonogog golgetera Džordža Besta, nekad najboljeg i najpopularnijeg igrača „Mančester junajteda“ i fudbalera Engleske.

-Best je bio sjajan igrač i jako dobar čovek. Kad bi ga zamolio da mi pokaže neki svoj dribling, iskreno mi je prizano da ne ume, jer njemu to dođe tokom igre, instiktivno. Nažalost, svetski fudbaleri Pele, Bekenauer, Best, Kinalja, Benks, Euzebio, Miler, Bogićević su više svojim pojavljivanjem u američkim medijima, nego igrom na terenu, učinili da evropski fudbal postane popularan. Novinari i snimatelji su ih jurili, uzimali izjave, izmišljali tračeve, pravili od njih medijske zvezde. To je sve išlo u korist evopskog fudbala, koji je, ipak, postao američki sport.

Sportski novinari u SAD su, međutim, i dalje patili od neznanja i neinteresovanja za fudbalsku igru. Njih je više interesovalo koliko je piva popio Džordž Best i da li je pijan bio prethodne noći, nego li to da je Džordž predriblao četvoricu igrača i golmana i zabio divan gol.

-Fudbal mi je donosio mnogo lepih trenutaka, sreću, ali i dosta razočaranja. Fudbal je povezan sa emocijama, a one su nekad jače od poslovnih stvari. Obični ljudi, koji su van fudbala, misle da znaju više od nas koji u njemu radimo, a verujete da to nije tako lako. To je proces. Uvek sam propagirao tezu da fudbal treba da bude profesionalni biznis. Mora da se zna gde spava pas, a gde mačka. Ko se javlja na telefon, a ko donosi odluke…. Znate kako, da biste radili u fudbalu, morate biti malo ludi – iskren je bio Mandarić.

Kada je Mandarić kupio prvu fudbalsku franšizu 1973. godine klub „ San Hoze zemljotresi“ ili popularno „Quakes“ se takmičio i u soccer i u indor ligi. Najveći uspeh ove ekipe je bilo finale Američke fudbalske profesionalne lige u kome su se sastali timovi „San Hoze Zemljotresa“ Milana Mandarića i „Kosmosa“ iz Njujorka. Pobedile su svetske fudbalske veličine “Kosmosa”, a u kome su igrali Pele, Bekenbauer, Kinalja i Vladislav Bogićević zvani Bogi.

Mandarić je u Americi vodio i fudbalski klub „Sent Luis storm“, koji je bio najbolji tim u malom fudbalu. Početkom sedamdesetih godina indor je bio popularan u SAD kao zimski sport, jer se igrao u sportskim halama. Vlasnik kluba „Sent Luis storm“ bio je Mandarićev prijatelj, koji ga je ubedio da ga preuzme. U timu je igrao Predrag Radosavljević Preki, koji je postao čuveni američki reprezentativac u fudbalu. Daljina, jer je klub bio u Sent Luisu, a Mandariće je živeo i radio u pregrađu San Farnciska, učinila je da odustane od ovog kluba.

Američki evropski fudbal nije mnogo koštao Milana Mandarića i ostale vlasnike klubova. Fudbaleri su imali male plate, a svetski igrači nisu bili preskupi, jer su bili na zalasku svoje karijere.  Fudbalski savez SAD je imao velikih firmi za sponzore, donatore i saradnike, pa je njihov novac delio sa klubovima. Kako je soccer postajao sve gledaniji, a kako su klubovi stvarali igrački podmladak formirana je i Druga američka profesionalnu fudbalska ligu.

Naslovna fotografija: Milan Mandarić (u sredini) sa Džordžom Bestom i njegovom suprugom