Istina o pesmi „Tamo daleko“
Pesma „Tamo daleko“, po kojoj i naš portal s ponosom nosi ime, svojevrsna je himna srpskih ratnika bez zemlje nastala je u vreme Prvog svetskog rata, a na Solunskom frontu 1917. godine bila je i na repertoaru svih savezničkih vojnika. Pevli su je na svojim jezicima sa obaveznim stihom „Živela Srbija“.
Pesma je ostala dugo popularna širom Evrope i posle Drugog svetskog rata, a samo je u Jugoslaviji smatrana nacionalističkom, a njeno pevanje u kafanama milicija je tretirala kao nacionalističku provokaciju.
Za njen život, popularnost i trajanje u Evropi zaslužan je francuski maestro Žorž Marinković (nastupao pod pseudonimom Žorž Mariel), kome su u Parizu 1922. godine priznata i autorska prava. U francuskoj biblioteci o njemu postoje samo šturi podaci. Navodi se da je interpretator, instrumentalista i profesor citre srpskog porekla. U Francuskoj živi od 1920. do smrti 1977. godine
Pre nekoliko godina Ranko Jakovljević, iz Istorijskog arhiva u Negotinu, medijimaje otkrio da je Žorž Mariel ustvari Đorđe Marinković iz sela Korbova kraj Kladova.
U zaostavštini porodice Jovanović iz Negotina čuvaju se i dokumenta koja potvrđuju da je Marinković autor pesme „Tamo daleko“. On je do kraja života ostao u kontaktu sa ratnim drugom Jovanom D. Jovanovićem iz Negotina s kojim je zajedno prešao Albaniju i oporavljao se na Krfu. Pesmu je napisao i komponovao 1916. i vrlo brzo osvojio srca srpskih ratnika.
Marinković je pesmu posvetio svom rodnom Korbovu na Dunavu, ali se vrlo brzo pojavilo mnogo verzije, jer su srpski vojnici stihove proširivali imenima reka, svog zavičaja i Šumadije.
Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su „Tamo daleko“ dugo vremena držali što dalje od Srbije jer je Titovu vlast asocirala na monarhikju i Karadjorđeviće, a posebno je bila u nemilosti sedamdesetih godina prošlog veka kada su komunisti proganjali „srpske nacionaliste“. U to vreme nijedna srpska diskografska kuća nije smela da objavi pesme „Tamo daleko“, „Marš na Drinu“ i „Kreće se lađa fancuska“. Zanimljivo je da je pesmu „Tamo daleko“ tada objavila jedino zagrebačka kuća „Jugoton“, koja nije bila pod prismotrom komunista.
Pesmu je 1966. godine snimio hor Radio Beograda, ali bez imena autora, koji je tražio da se greška ispravi. Umesto toga stigle su mu pretnje tužbom pošto su podobni muzički stručnjaci „otkrili“ da je pesma plagijat. Tako je Đorđe Marinković u otadžbini ponovo gurnut u zaborav, pa čak i u rodnom kraju, za razliku od Francuske i sveta gde je napravio blistavu karijeru. Svirao je sedam instrumenata, a ostalo je zabeleženo da je odsvirao i čuvenu melodiju za kultni film „Treći čovek“ Karola Rida za koji je scenario napisao Orson Vels, koji je u ovom ostvarenju iz 1949. godine i glumio.
Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su „Tamo daleko“ dugo vremena držali što dalje od Srbije jer je Titovu vlast asocirala na monarhikju i Karadjorđeviće, a posebno je bila u nemilosti sedamdesetih godina prošlog veka kada su komunisti proganjali „srpske nacionaliste“. U to vreme nijedna srpska diskografska kuća nije smela da objavi pesme „Tamo daleko“, „Marš na Drinu“ i „Kreće se lađa fancuska“. Zanimljivo je da je pesmu „Tamo daleko“ tada objavila jedino zagrebačka kuća „Jugoton“, koja nije bila pod prismotrom komunista.
Pesmu je 1966. godine snimio hor Radio Beograda, ali bez imena autora, koji je tražio da se greška ispravi. Umesto toga stigle su mu pretnje tužbom pošto su podobni muzički stručnjaci „otkrili“ da je pesma plagijat. Tako je Đorđe Marinković u otadžbini ponovo gurnut u zaborav, pa čak i u rodnom kraju, za razliku od Francuske i sveta gde je napravio blistavu karijeru. Svirao je sedam instrumenata, a ostalo je zabeleženo da je odsvirao i čuvenu melodiju za kultni film „Treći čovek“ Karola Rida za koji je scenario napisao Orson Vels, koji je u ovom ostvarenju iz 1949. godine i glumio.
Poslušajte po mnogima najbolje izvođenje pesme „Tamo daleko“:
