Jahini i Mihajloviću uručena Andrićeva nagrada

Piše: Radoje Tasić

Ovogodišnjim dobitnicima Velike književne nagrade Иво Андрић Andrićevog instituta  u Višegradu  srpskom piscu  Dragoslavuu Mihailoviću i ruskom literarnom stavaraocu  Guzelj Jahini priznanja je danas  uručio direktor ove ustanove  režiser Emir Kusturica.

Odlukom žirija koji u sastavu  Jovan Delić, Želidrag Nikčević i Muharem Bazdulj, Mihailoviću je pripala nagrada za životno djelo a Jahini za knjigu „Deca Volge“.

„Roman koji nagrađujemo ‘Djeca Volge’ dobio je visoke ocene i priznanja ruskih pisaca i ruske kritike. Roman ima strogu, prikrivenu dramsku kompoziciju: priča o Jakobu Ivanoviču Bahu, učitelju njemačkog jezika i darovitom piscu bajki. Sastavljena je kao petočinka iz pet dijelova sa epilogom i obuhvata dvadesetak godina izuzetno burne i dramatične ruske sovjetske istorije“, navodi se u obrazloženju žirija.

Jahina je objasnila da njen glavni junak seoski učitelj ne pravi mostove već odlučuje da ode na pustu obalu Volge  i tamo se sakrije od zlog vremena i istorijskog procesa.

-I tu doživljava poraz. Nije moguće živeti u zemlji bez dodira sa njenom istorijom jer pre ili kasnije postaješ deo istorije svoje zemlje – rekla je nakon dodele nagrade Jahinina.

 Za Dragoslava Mihailovića žiri je napisao da je majstor dočaravanja patnje ljudske i životinjske.

-Pisao sam vrlo mnogo i o najžalosnijem i najopasnijem jugoslovenskom logoru iz vremena titoizma Golom otoku. O tom čudu sam mlad čitao i već mislio da o ovome neko mora da piše jer su o njemu pisali oni ljudi koji su logor i izmislili. Došlo je vreme kad sam rekao sebi – o ovome moraš ti da pišeš. I tako sam napisao pet debelih knjigaod oko 4.000 strana – rekao je nakon dodjeljivanja nagrade Mihailović.

Emir Kusturica je u obraćanju nagrađenim rekao da ga tema raspad porodice prati još od studentskih dana skoro pola veka.

-Kad sam pročitao Mihailićev roman shvatio sam u potpunosti šta je to bio Goli otok. Tu nije bila riječ samo  o Golom otoku, nego pre svega o tome kako porodica trpi taj period komunističkog nasilja nad ljudima  – istakao je Kusturica.

Na dodeli ove prestižne nagrade, koja se uručuje po peti put, čulo se i zanimljiva misao Guzelj Juhine:

-Poznata izreka glasi ‘narod koji ne poznaje prošlost ne zaslužuje da zna svoju budućnost’. Može li se onda reći da se Ivo Andrić brižljivo i pasionirano baveći prošlošću svoje zemlje, na taj način brinuo o njenoj budućnosti? Čini se da može.

Neko je pomenuo i misao Ive Andrića „da je sve naša na drugoj obali“, a Emir Kusturica je na sve to dodao da je došlo vreme da Višegrad najpoznatije pisce naše epohe.