Jovan Markuš – arheolog istine

Piše: Mišo Vujović

Kredibilitet priznanjima obezbeđuju i od devalvacije ili prostitucije, čuvaju njegovi laureati. Oni ga podižu do najvišeg nivoa ili srozaju do dna. Tako je i sa ljudima, moć ih uzdigne visoko, a nemoć da nose silu moći, strmoglavljuje u prašinu. Mnoge i malo dublje.

U spornim vremena, sve je neprihvatljivo za jedne, legitimno za druge. U toj emotivnoj razrokosti gotovo ne postoji tačka kompromisa čak ni za razuman dijalog. Ugao iz kog se problem posmatra i pozicija sa koje se donosi sud – opredeljuju većinu.

Nekada je Komitet kreirao vrednosni sistem, danas razne interesne i moćne grupe. Ovih prazničnih dana svedoci smo dodele sijaset odlikovanja i nagrada. Državnih i institucionalnih.

Predsednik je uručio sretenjska priznanja. Kulturno – prosvetna zajednica Srbije – Vukoviu nagradu, nekada najznačajnije odličje u kulturi Srbije. Vukova ili Žikina nagrada, kako je zovu po sivoj eminenciji Živoradu Ajdačiću, bez čijeg blagoslova se poslednjih bezmalo četiri decenije malo ko okitio ovim nekada prestižnim priznanjem, dodeljena je 58. put.

Naravno ne želim da se bavim arbitražom Žikinog žirija, dobitnicima još manje, časnih izuzetaka uvek ima i upravo zbog jednog takvog staviću tačku na sve menadžersko- komercijalne, političko – lobističke, partijsko – familijarne aspekte nagrađivanja. Dostojnost je već odavno eliminisana kao kriterijum za nagrađivanje.

Malo vere, u devalviralu vrednost nagrađivanja, moram priznati, vratila mi je vest da je moj prijatelj i saborac Jovan Joco Markuš, istoričar, istraživač, publicista, nekadašnji gradonačelnik Cetinja, zasluženo dobio priznanje Matice Srpske, ogranka za Crnu Goru.

Jovan Markuš je mašinski inženjer po zanimanju i beskompromisni borac za istinu, rudar – istraživač ili arheolog zaturenih i zakopanih činjenica, noćna mora falsifikatorima i pseudo istoričarima čiji je zadatak prepakivanje svesti građana o sopstvenom identitetu uz pomoć krivotvorene građe ili pseudo fakata, kao i detalja istrgnutih iz konteksta.

Ovaj neumorni nacionalni pregalac uz počivšeg istoričara Pađu Vukića, decenijama raskrinkava razne vrste laži. Od lažnih “istina” do lažnih diploma novoustanovljenih nacionalnih delatnika. Jedan je doktorirao crnogorski – jezik na nepostojećoj katedri nepostojećeg jezika u Hrvatskoj.

Jovan Markuš – arheolog istine, kontinuirano kopa po arhivima, pobadajući na nos većinu nosilaca projekta crnogorske samobitnosti, čiji je osnovni zadatak,još od Kominternine strategije stvaranja novih nacija na Balkanu, da izmišljotinama i krivotvorenjem pokidaju svaku vezu čak i pomisao da su Crnogorci deo srpskog nacionalnog korpusa.

Jovan Markuš je do sada objavio na desetine dela sa ogromnim brojem dokumenata, koje nedvosmisleno govore ko su bili stanovnici Crne Gore, do dolaska komunista na vlast.

Krštenice, putne isprave, školska svedočanstva, diplome, dekreti, zvanični dokumenti u Knjaževini i Kraljevini neumoljivo potvrđuju Crnu Goru, ne samo kao srpsku državu, već kao aksiom srpstva, a njene podanike putopisci opisuje kao osvetnike preokupirane oslobođenjem porobljenog srpskog Jerusalima i svete kosmetske zemlje.

Poput predaka, koji svojim životima ostaviše tapije, istinu nije lako spaliti i uništiti, a još teže je falsifikovati književnu zaostavštinu velikana počev od Svetih Petra i Vasilija, Njegoša, Marka Miljanova, kralja Nikole, Stefana Mitrova Ljubiše, do akademika Vlada Strugara, Dimitrija Dima Vujovića, Predraga Vukića, Bećkovića i pokajnika Đilasa.

Jovan Markuš je svojim delom raskrinkao mnoge laži koje su se kao bršljen obmotale oko Crne Gore, stvarajući novu antisrpsku svest kod dela stanovništva opijenog neznanjem i sitnim privilegijama.