Juriš na Cetinjski manastir

Piše: Mišo Vujović

Da li će ostati upamćen po raspolućenom tkivu naroda, po uzorpatorskoj tiraniji trećinu veka, po krađi države koju danas brani od onih kojima je oteo ili po bratoubilaštvu koje najavljuje odbranom Cetinja od sopstvenog naroda, znaćemo narednih dana. Da li će ucenama i pretnjama krvoprolićem uspeti da lokalicuje požar koji ga već uveliko okružuje. Kum se još drži, kumovi i titulari opljačkanog narodnog znoja već polako padaju zbog svojih nedela. Obruč oko kuma se sužava, ostaje samo puč u haosu i intervencija NATO alijanse i njegova evakuacija sa pokradenim blagom.

Čovek koji je usavršio vladavinu krizama, fabrikovanje državnih neprijatelja, izdaju države koju je sam stvarao Žabljačkim ustavom, na kraju je udario na crkvu i sigurno neće prezati ni od prolivanja krvi.

Njegovo istančani osećaj za opasnost već nagriza miris gareži sa deponije kriminalnih nedela.

Kolebljivost i neodlučnost vlade da obezbedi ustavom zagarantovana prava – sloboda veroispovesti i organizovanje verskih skupova dodatno je okuražila Đukanovića, da pokuša gašenjem požara zapaljenog u Berlinu, Briselu i Vašingtonu.

U svojoj nemoći, Đukanović, pred predsednikom Turske, Erdoganom okrivljuje Srbiju i Srpsku crkvu za agresiju na Crnu Goru, dok njegovi podanici na sred Cetinja kliču ovo je Turska. Ovo je Đukanistan! Borba za njega tek predstoji. “Bitka” za Cetinje je poslednja linija odbrane takve tvorevine i pokušaj ponovnog uspostavljanja apsolutne moći koju je Đukanović imao tri decenije.

Histerična isključivost silazećeg diktatora da će i ličnim prisustvom podržati protivnike ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, procene upućenih da je deo policijskog aparata spreman da odbije izvršenje svojih profesionalnih zadataka na očuvanju javnog reda i poretka eklatantan je primer pripreme državnog udara, ali i javno priznanje Đukanovića da je lično on pokrovitelj i vrhovni komandant ekstremnih grupa zvane komiti – koje poslednjih meseci, uz njegovu pomoć pokušavaju da omasove svoje redove po cenu dramatične radikalizacije ionako zapaljivog stanja u Crnoj Gori.

Ustoličenje mitropolita Joanikija samo je povod za produbljivanje krize, ali i pučistička platforma za obaranje vlade ukoliko se na komitskom prosvjedovanju na Cetinju, okupi kritična masa.

Cetinjski manastir, od njegovog dugogodišnjeg igumana danas brane bezbožnici i duhovni beskućnici, grupe mentalno dezorjentisanih delikvenata, frustrirane voditeljke, kolerični novinari i kolumnisti, bivši šefovi represivnog aparata i naravno institucionalno i van institucionalno podzemlje čiji su pipci dosegli do najsitnijih kapilara društva.
Vokabular, uvrede i histerični napadi Đukanovićevih medijskih kočijaša na račun mitropolita Joanikija, još jedan su pokazatelj panike ovog interesnog klana u grozničavom pokušaju da krhka pravna država ne zakuca i na njihova vrata.
Cetinje je, uz Rožaje, postalo poslednje i najače uporište bivše vlasti, i ceremonija u Cetinjskom manastiru je idealan povod za izazivanje nemira. Ukoliko se MPC ogluši o zahteve za izmeštanjem ustoličenja na neki način još više bi inspirisala pokušaj zauzimanja ili okupacije Cetinjskog manastira, ukoliko pod pritiscima prihvati taj predlog i povuče se sa Cetinja u Podgoricu još više će osokoliti ekstremiste da jurišaju u osvajanje ove svetinje, nastale zaslugom poslednjeg suverena Zete, Ivana Crnojevića.

Da apsurd bude veći, Đukanović – predvodnik najavljenog haosa avansno imputira odgovornost mitropolita Joanikija, za eventualno krvoproliće. Njemu se pridružuje Nenad Čanak koji na Cetinje, u Miraševo jato, dolazi kao Srbin. Hirotoniju sa svečanom liturgijom već ocenjuju kao događaj visokog rizika, što prema svim raspoloživim parametrima on i jeste, naročito posle huškačkog pokliča, do kraja demaskiranog inspiratora nereda, Mila Đukanovića.

Sukobi u crkvama su većinom dogmatske prirode i u više navrata su se završavali raskolom, što ovde nije slučaj, već se radi o klasičnom ataku na ljudska prava, verske slobode kao i pokušaju ateista i bezbožnika da zauzmu sedište MPC .

Jasno je da događaji oko ustoličenja mitropolita Joanikija prevazilaze okvir političke borbe duboko zadirući u sociopatološku i kriminogenu sveru sa tendencijom nesagledivih posledica po mir i stabilnost u čitavom regionu.
“Hrišćanska kultura je oduvijek bila univerzalni urbani fenomen, za razliku od provincijalizma koji je izvor zla i jada”, reče zabrinuto uvaženi nikšićki profesor Dušan Krcunović.