Kako se lovac na Tita branio pred američkim sudom?

Nikola Kavaja (1932 – 2008) je bio srpski nacionalista i antikomunista poznat kao lovac na Tita i po otmici aviona Ameriken erlajnsa 1978. godine zbog čega je osuđen na 65 godina zatvora. Ovaj neobičan čovek do kraja života ostao je dosledan svojim stavovima zbog kojih je platio visoku cenu i robijao skoro dve decenije u zloglasnom Alkatrazu.

Nikola Kavaja je rođen u Peći od oca Mitra, žandarma, i majke Milje. Otac  mu je bio žandar i učestvovao je u brojnim poterama za kačacima. U aprilu 1941. godine Nemci su napali i okupirali Kraljevinu Jugoslaviju, a porodica Kavaja bila je razdvojena i poslata u različite zatvorske logore u Albaniji. Nikola je odveden u logor Ćaf Pruše, kasnije u Kusku, da bi po kapitulaciji Italije 1943. godine bio oslobođen i prebačen u Nedićevu Srbiju. Posle rata Nikola Kavaja završio je vazduhoplovnu školu u Pančevu i sa činom vazduhoplovnog potporučnika upućen na vojnu službu u Sombor.

Posle saznanja da su mu rođena braća uhapšena i poslata u logor na Golom Otoku, pridružio se tajnoj antikomunističkoj grupi, koja je bila organizovana u kasarni JNA u Somboru. Jedan od prvih ilegalnih zadataka Kavaje, koji je uspešno izvršio, bio je da na spoljnem zidu zgrade Drugog bataljona u vojnoj bazi napiše parolu Smrt Josipu Brozu i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Posle ove akcije u kasarni je dignuta uzbuna s ciljem da se otkriju počinioci ovog dela protiv države, ali Kavaja nije bio otkriven. U junu 1953. godine bio je deo grupe odgovorne za sabotiranje skladište goriva na aeorodromu u Somboru, nakon čega je uspeo da izbegne hapšenje. Kada je komandant ove tajne grupe uhapšen, Kavaja je dezertirao iz avijacije.

Jugoslovenske vlasti su ga uhapsile pri pokušaju da prebegne preko granice u Austriju i osudile na osamnaest i po godina zatvora. Posle odslužene četiri godine pobegao je iz zatvora prebegao u Austriji gde je uhapšen i prebačen u američku vojnu bazu, gde je počeo da radi za CIA protiv Jugoslavije.

Po nalogu CIA bio je pratilac kralja Petra II Karađorđevića prilikom svakog njegovog boravka u Americi, i to punih sedam godina, od 1964. godine do kraljeve smrti 1970. Kavaja se saglasio na jedan od najvećih zadataka koje je imala CIA bio da izvrši atentat na Josipa Broza, predsednika Jugoslavije. Broz je putovao u Brazil, Kavaja ga je pratio, ali šanse da ubije predsednika su osujećene pošto je Broz ostao u rezidenciji tokom celog boravka. Kavaja je pratio Broza u Čile, Meksiko i u Sjedinjene Države, ali svi pokušaji da ubije Broza su otkriveni i završeni su neuspehom.

Kavaja je bio značajna ličnost i jedan od osnivača grupe Srpski oslobodilački pokret otadžbina – SOPO. Bez odobrenja ove organizacije postavio bombu u dom jugoslovenskog konzula u Čikagu, što je bio prvi napad na jugoslovenske ustanove u SAD i Kanadi. Ova organizacija je izvršila bombaške napade na jugoslovenske ambasade u Vašingtonu, SAD i Otavi u Kanadi, i konzulatima u Njujorku, San Francisku i Torontu.

Godine 1978. Kavaja je izveo čuvenu akciju otmice američkog putničkog aviona boing 727 na letu za Čikago, kojim je planirao da odleti za Beograd i obruši se na sedište Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Posle silnih ubeđivanja na savet svog advokata odleteli su za Irsku, koja ga je brzo izručilaSjedinjenim Državama.

Osuđen je u SAD na kaznu zatvora od 65 godina zatvora. Kavajine akcije i izumi izučavaju se na Vojnoj Akademiji SAD, rangiran je od strane SAD kao sedmi u svetu terorista. U zatvoru je bio od 1979. do 1997. godine i pušten je na uslovni otpust sve do 2019. godine. Prekršio je uslovni otpust vrativši se u Srbiju. Tokom akcije Sablja Nikola Kavaja je bio na kratko uhapšen 1. aprila 2003. godine. Umro je 2008. godine u svom stanu u Beogradu, a sahranjen na Cetinju po sopstvenoj želji.

U autobiografskoj knjizi „Komandos“ Nikola Kavaja je do detalja opisao kako je teklo njegovo ispitivanje u Americi od strane advokata i tužioca Mekalistera. Evo teg dela Kavajine knjige:

-Vi ste naveli da ste pripadali jednoj većoj grupi?

-Da, ja sam pripadao jednoj većoj grupi oficira zaverenika. Otkriveno je 92 vojna lica, a da li su svi oni pohvatani i koliko njih nije mi poznato, jer ih nisam sve lično poznavao. Iz grupe onih sa kojima sam ja saraćivao i kontaktirao, dosta njih je osuđeno na velike robije.

-Vi ste vojnik po profesiji?

-Da!

-Vi ste direktno umešani u bombardovanje jugoslovenskog konzulata ovde u Čikagu, a 29. januara 1967. godine, u bombardovanju jugoslovenskih predstavništava širom Amerike i Kanade, zatim u nizu podmetanja mina i eksploziva oko diplomatskih centara Titove vlade. I to pred organizacijom Ujedinjenih nacija u Njujorku 1975. godine i u Vašingtonu pred ambasadom Jugoslavije 1976. godine. Ovome moram da dodam i tešku eksploziju u zgradi Generalnog komiteta Komunističke partije Amerike, na 36. ulici na Menhetnu, Njujork. Sve je to povezano sa vama kao i još niz krivičnih dela koje ste izvršili!

-Za sva ta dela, koja ste nabrojali, ja sam čuo, gospodine Mekalister, i verujte da mi je mnogo žao što i komunisti nisu izginuli po tim jazbinama. A što se tiče mog mešanja u sve to, vi možete samo da pretpostavljate, jer nemate nikakvih dokaza! Ja sam prvi Srbin u slobodnom svetu koji je poveo oružanu borbu protiv komunista, ustaša i ostalih srpskih neprijatelja! Učestvovao sam u mnogim akcijama protiv komunista u Americi i sve to mogu da dokažem. Mnogi Hrvati, Muslimani, pa i Egipćani su moje akcije pripisivali sebi. Nisu neprijatelji Srba u Americi bez razloga ispevali kratku pesmu o meni: „Sve je mirno i nema belaja, dok ne dođe Nikola Kavaja!”

-Gospodine Kavaja, vi ste ispred zgrade SNO-a u Čikagu rekli Bogoju Panajotoviću da vam je cilj upasti u jugoslovensku ambasadu u Vašingtonu i sve koje tamo zateknete pobiti iz šmajsera, ako nađete još jednog sličnog vama. Zapretili ste da biste ubili čak i predsednika Amerike, ako biste ga tamo zatekli?

-Sve što sam onda kazao Bogoju Panajotoviću i sad bih rekao, jer i onda i sada su mi pred očima unakažena tela Dragiše Kašikovića i male Ivanke Milošević. Iz tih Titovih jazbina, koje se priznaju za neka predstavništva, došle su ubice koje ni malu decu ne štede. Ja sam hteo da ih dostojno osvetim!

-Pretpostavimo, gospodine Kavaja, da država odluči da vas pusti na slobodu, da li biste i dalje radili protiv komunista ili biste se povukli u miran život?

-Gospodine tužioče, ja ne mogu da lažem ni vas, ni ovaj moj narod što sluša. Čitavog života sam se služio istinom i zbog nje stradao, ali ću i ovog puta da kažem istinu. Bio ja pušten danas ili posle 20 godina robije, ja ću biti veći antikomunista nego što sam bio. Moja borba će prestati samo onda kada me više ne bude bilo u životu. Da sam u mogućnosti, ja bih jednim metkom pobio sve komuniste na svetu. Komunistima se može verovati samo kada su mrtvi, pa i onda ih treba ritnuti nogom da bi se to proverilo!

-Vi ste kidnapovali američki avion da biste popa Stoiljka Kajevića oslobodili iz zatvora, a onda sa njim pobegli od kazne?

-Tačno je da sam kidnapovao američki avion, mada protiv svoje volje. Plan mi je bio da kidnapujem jugoslovenski, ali oni nisu saobraćali u to vreme, a ja nisam mogao da čekam. Od kazne nisam bežao, mada sam bio zaprepašćen nepravdom koja je učinjena meni i mojim prijateljima. Moja namera je bila da, pošto oslobodim popa Stoiljka Kajevića, sa njim u kidnapovanom avionu odletim do Beograda, do prestonice komunističke Jugoslavije i onda avionom udarim u Centralni komitet SKJ. Mi bismo izginuli, ali bi srušili tu jazbinu, a lišili bi života bar stotinu komunista!

-Kada je Kajević odbio da vam se pridruži, zašto niste sami pristupili realizaciji tog plana?

-Da sam znao položaj zgrade Centralnog komiteta SKJ, ja bih se i sam upustio u to! Ali tu prokletu zgradu nisam znao, jer je podignuta trinaest godina posle mog bekstva iz Jugoslavije. Tu je mogao samo da pomogne pop Kajević, koji je znao njenu lokaciju. Sve u svemu, pop Kajević je iz nekog razloga upropastio tu zamisao.

-Zašto se onda niste predali u Čikagu?

-Ja sam vam rekao da sam vojnik i meni je ispod časti da se predajem i to vama, koji ste mi tako nepravedno i uvredljivo sudili. Zato mi je jedino rešenje bilo da potražim politički azil u nekoj od demokratskih zemalja.

-Vi ste se, gospodine Kavaja, uverili da su obe avionske posade činili antikomunisti kao i vi, ali ste ipak vašim kidnapovanjem aviona ugrozili i njihove živote?

-Tačno je to, tužioče, ali je još tačnije da ste me vi, vašim netačnim podacima prikazanim na sudu, gurnuli u taj zločin. Ja nisam mogao da dozvolim da vi mene tužite i sud mi sudi na osnovu netačnih podataka.

– Kako vam je uspelo da u avion unesete eksploziv?

-U tašni, jer vaši rendgeni ne reaguju na plastiku!

-Vi ste, dakle, profesionalac. Znali ste da ćete da uspete?

-Ja sam znao da ću ugrabiti avion, ali ja opet hoću da naglasim da nikada nisam bio terorista, a to nije ni moj srpski narod. Vi ste imali priliku da čujete obe avionske posade. Niko me nije teretio za pretnju ili nečovečan postupak, pa čak ni pilot-inženjer iz drugog aviona, koji je, u stvari, bio inspektor FBI-ja i imao zadatak da me ubije. Pored svega toga, ja znam da sam počinio krivično delo i spreman sam da odgovaram. Ali, ovo što rekoh odnosi se samo na ovaj sud, dok je onaj prvi za mene bio sramni sud, montiran od strane komunističke Jugoslavije i diktatora Josipa Broza Tita.