Kina preuzima palicu globalnog vladara

Odnos čoveka i Boga, odnos Boga i čoveka, odnos čoveka prema društvu, odnos društva prema čoveku, odnos ličnosti naspram druge ličnosti, i naposletku, u finalnoj etapi svepritiskajuće krize smisla – traženje mesta za čoveka u svetu bez Boga.

Ove dve civilizacije vode unutrašnji i međusobni dijalog o ovim pitanjima od samog začetka njihovih konceptualnih okvira. Od dolaska Hrista pa do danas, mislimo u istom okviru, dijalektičkim kruženjem tražeći izlaz, a taj izlaz je slamanje okvira, rušenje civilizacije i neizbežno odumiranje, totalna anihilacija smisla postojanja.

Evropska civilizacija je iznedrila postmodernizam, taj akcelerant vatrene stihije koja proždire našu civilizaciju. Brže gori, jarče gori, u srži vatre je ironija ljudskog postojanja, što pre nestanemo, pre ćemo odgovoriti na pitanje zašto smo uopšte kog vraga (bili) tu.

Islamska civilizacija je na naš postmodernizam odgovorila vatrama lomače. Dobar dan, ja sam Savonarola vaš ljubazni vodič kroz purifikacioni oganj, napravite jedan korak unapred i odrecite se samoubilačkih ideja. Islamski fanatizam je odricanje kruženja unutar zajedničkih okvira, jedan srednjovekovni, ali nimalo sholastički, odgovor na lutanje civilizacija. Nažalost, silom se vera u smisao ne može povratiti.

I dok je hrišćansko-posthrišćanski/islamsko-fundamentalistički dijalog uspeo da proizvede jedino destrukciju, palicu globalnog vladara preuzima Daleki istok, prava Azija, a ne Mala Azija i Levant. Svaka prodavačica sira na srpskoj pijaci ume da ko iz puške odgovori da će Kina vladati svetom, samo ne zna kojim svetom, ne razume da našeg sveta, koji postoji samo unutar našeg referentnog okvira, više neće biti. Kina će vladati našim senkama.

Rusija ima leteće „Iskandere“, Turska bespilotne „Barjaktare“, karabahski Jermeni otkopavaju i nose predačke kosti podalje od osvajača, u Americi niko ne veruje u sistem, u Evropi niko neće da plaća tuđe račune, zimi se vodenim topovima polivaju demonstranti koji ne drže socijalnu distancu, islamski fundamentalisti se dižu u vazduh da bi bili zaboravljeni od strane sopstvenih žrtava kroz maksimum tri dana.

A Kina, šta radi Kina?

1. Priznaje pobedu Bajdena na izborima, jer je Tramp bio jedini koji je krenuo u ekonomski rat protiv Kine. Rusija ćuti, drži palčeve za Trampa, zna da će drugi deo američke elite radije voditi uspešnu borbu protiv Rusije, nego neuspešnu protiv Kine. Možda Tramp postane cimer Edvarda Snoudena u Moskvi, da li Melanija ima bundu od samurovine koja priliči izgnanoj carici?

2. Potpisuje sporazum sa 15 država daleke Azije, od ASEAN-a stvara jedinstvenu ekonomsku zonu, koja nadmašuje EU i SAD, stidimo se i da pomenemo Evroazijsku ekonomsku uniju. Pravi dogovor sa svojim večnim neprijateljima Japanom, Južnom Korejom, Vijetnamom, pa i u bliskoj budućnosti otpadnikom od evropske civilizacije, Australijom. Amerika u Aziji postaje nepotrebna, može se nadati mrvicama sa liderskog stola.

3. Razvija kompjuterizovanu tehnokratiju (Džek Ma, Ren Žengfej), polutržišnu ekonomiju čije je trendove moguće percipirati kroz procesuirane tokove velikih grupa podataka – Big Data. Ovo je korak pred veštačkom inteligencijom, korak u kome su još potrebni ljudi da konstruišu i baždare algoritme obrade podataka. U bližoj budućnosti podaci će biti obrađivani sami od sebe, kompjuterski perpetuum mobile. Cifre će postati Bog, a čovek će biti izlišna smetnja.

Koliko je „Iskandera“ i „Barjaktara“ potrebno da se prišrafi veštačka inteligencija? Crvena lampica megaprocesora trepće, njoj je smešno, a vama ako nije znači da ne mislite u binarnom poretku, nešto nije u redu sa vašim hardkodom, saradnik naše tehničke službe će uskoro stići da vam pomogne, ne isključujte se iz struje.

Zar u Kini ne žive ljudi? U Kini ima milijardu i po ljudi, ali nema nijedne ličnosti, u striktno hijerarhizovanom, kolektivističkom društvu, milenijumima pre beskonačnih nizova softkoda što život znače, ljudi su bili samo redovi cifara. Bez dijaloga sa Hristom ne postoji ličnost, ima biologije, ali nema duha.

Praktični um Daleke Azije je nadvladao naše kruženje. U materiji gubimo zasigurno, ne možemo da se nosimo sa ljudima koji su sa obe noge na zemlji i koji na nebu vide samo oblake. U njihovim glavama nema nikakvih sumnji, nema višeg smisla, glavni cilj je produženje i proširenje kolonije. Ako se mravinjak zatrese, sve jedinke se bace na unapred planirani posao, svi su u ritmu, milijardu kao jedan, guraju, preturaju, ispravljaju.

Nama nema mesta u toj strukturi. Žaliće se posle baba što prodaje sir na pijaci kad dođe žuti čovek da pije vodu iz Morave, a dugo ga je čekala, i parče mu je belo odrezala, punomasno, za mezetluk, zna se red.