Knjiga anegdota o Nikoli Tesli
Nedavno je beogradski izdavač „Agapeˮ objavio knjigu „Ja, Nikola Teslaˮ, u koautosrstvu Aleksandre Ninković Tašić i Milorada Durutovića. Kao svojevrsni dodatak naučnikovoj biografiji, knjiga sadrži preko četrdeset anegdota o slavnom naučniku. Ovdje donosimo izbor.
Nikola Tesla rođen je u Smiljanu između 9. i 10. jula 1856. godine. Porodično predanje kaže da je bila olujna noć. Sevanje munje babica je protumačila kao negativno znamenje, rekavši da će Tesla biti „dete tameˮ. Teslina mati štro je uzvratila: „Ne, on će biti dete svetlostiˮ.
Naša krava, naša i pšenica
Teslini roditelji, prota Milutin i mati Đuka, nijesu bili jednakog karaktera i jednog temperamenta. Teslinka: oštra, štedljiva; a stari Tesla: dostojanstven, kavaljer i dobroćudan.
Tako su jednom prali pšenicu i prostrli je na velike ponjave da se suši. O užini (ručku) zabunom niko nije čuvao pšenicu.
Krava se privukla pa pojela mnogo pšenice. Stara Teslinka da iz kože iskoči zbog te štete, a stari je Tesla umiruje: „Pusti, Boga ti, Đuko! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša i pšenicaˮ.
Kako je Tesla hranio orlića
Već u Smiljanu nije mu se dalo u školu. Iskrao bi se i otišao na vodu.Tamo bi pravio neke lađice i probao ih na vodi. Uvek je u džepu imao „kebuˮ (nožić) i turpije. Otac bi ga, kad bi saznao da nije bio u školi, ulovio i za uho vodio u školu.
Najvolio bi – priča nam prota Ilić – da se pentra po drveću i da traži orlovska gnezda. Tako je uhvatio jednog malog orla i doneo ga kući. Stavio ga u kavez. Kroz nekoliko dana Đuka (mati mu) primećuje svaki dan da joj fali govedine što je uzela za ručak. Najzad se otkrilo da Nikola njom kradomice hrani svog orla, i nije bilo druge već da ga, u interesu kućne ekonomije, pusti, iako teška srca.
Adamovo rebro
Fizičar pok. Đoka Stanojević zapitao Nikolu Teslu, kad je ovaj bio u Beogradu pre toliko godina:
–Po vašem izumu napravljena je prva mašina koja govori?
–Nije, odgovori Tesla, ona je mnogo ranije stvorena od Adamovog rebra.
Umesto mašne imao srpsku trobojku
Još devedesetih godina 19. veka jedno srpsko društvo izdalo je specijalne šibice i hartiju za cigarete. Na njima je bila slika Teslina, koji je umesto mašne imao srpsku trobojku. Pod slikom su bilinovi stihovi:
Veseli se Srpstvo
A najviše Lika
Jer nam rodi
Takvog umetnika.
Te šibice i papiri najviše su se trošili i Lici, u svakoj ličkoj kući.
Međutim, austrijskim vlastima se to nikako nije sviđalo, jer su u tomene videli neku sumnjivu propagandu. Stoga su već posle okupacije Bosne počele da ometaju njihovo rasturanje a godine 1914. i definitivno zabranili. Tako je nestalo iz prometa tih najpopularnijih šibica u Lici.
Nikola Tesla i Vladika Nikolaj
Sveti vladika Nikolaj (Velimirović) bio je prijatelj Nikole Tesle. Zvali su se imenjacima. Pozove jednom Nikola Tesla vladiku Nikolaja da ga poseti u laboratoriji.
Dočekao ga je lepo – čim je otvorio vrata, hiljadu nekih točkova stavio je u pokret.
–Imenjače, šta ti to uradi? Kakva je to sila? – pitao ga je vladika Nikolaj.
–Imenjače ti si školovan čovek, valjda znaš šta je to? – odgovori Tesla.
–Šta je to?
–Struja, imenjače!
-Kad si tako veliki stručnjak za struju, reci mi da li će tvoja nauka otkriti način da se ta sila struje vidi golim okom.
–Nikada – kaže Tesla – dok je sveta i veka.
–Pa što onda narod traži Boga da vidi? Sila postoji i kad se ne vidi – na to će Sveti vladika Nikolaj.
Ja sam Srbin
Mada Nikola Tesla nije stekao zemaljsko blago u onoj mjeri kao što je mogao da je bio iole veći materijalista, ipak je uvijek imao toliko da može živjeti džentlmenski. Tako npr. već dug niz godina, takoreći decenijama, stanuje u najskupljem njujorškom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboljim hotelima. Tako je 1892. godine, putujući u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde najodličniji gosti svraćaju.
Portir, videvši elegantnu džentlmensku pojavu, odmah je titulisao previsoko:
–Klanjam se, Ekselencijo!
–Moja je titula viša, upozori ga Tesla.
–Visočanstvo? promuca portir.
–Još viša, kaže Tesla.
–Veličanstvo? jedva izgovori portir.
–Još više, kaže hladnokrvno Tesla.
–Tu već portir zanijemi, jer veće titule nije znao.
–Ja sam Srbin, rastumači mirno i dostojanstveno Tesla
