Knjiga o čoveku prosvetiteljskog dela

Potpredsednik Skupštine Srbije profesor dr Jovan Janjić napisao je recenziju za knjigu „Gospodar knjiga“ književnika i advokata Predraga Savića o belom Rusu Anatoliju Ivanoviću koji je između dva rata ostavio dubok trag u srpskom izdavaštvu. Knjiga izaziva veliku pažnju stručne i kulturne javnosti u Srbiji. Nadahnut prikaz profesora Janjića takođe govori o važnosti ove knjige koja jednu značajnu istorijsku ličnost rehabilituje i vraća u život.  

Piše: Prof. dr Jovan Janjić

Civilizacija na delu čoveka počiva. Na rukama ljudi koji su spremni na žrtvu. A pod vođstvom ljudi koji imaju viziju.

Jedan do ljudi koji je video dalje bar od većine svojih savremenika i stvorio delo koje će baštiniti i generacije koje će posle njegove doći jeste Anatolij Ivanović.

Stasavajući u uglednoj aristokratskoj porodici industrijalaca, izdavača i štampara, u Rostovu na Donu, Anatolij biva postojan u stavu da na istinskim vrednostima svet opstaje i da se za dobro valja boriti. Bio je i svedok i žrtva boljševičkog terora, ali nije bio i ostao nemi svedok i klonula žrtva. Prihvatio se borbe. Bio je junker, polaznik oficirske škole koji se isticao u borbama protiv bezbožnih boljševika. Postao je ratni heroj u borbama za Rostov.

Razvog događaja u njegovoj ruskoj otadžbini, nakon krvave Oktobarske revolucije, nije išao u prilog njegovih težnji, zato on novo utočište pronalazi kod bratskog srpskog naroda, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kad neko na bližnjeg svog misli i u nebo gleda, onda on delo svoje stvara gde god da se nađe. U srpskom prestonom gradu Beogradu osniva svoju izdavačku kuću „Narodna prosveta“, koja će za kratko vreme postati najuticajnija izdavačka adresa u jugoistočnoj Evropi. Objavljuje odabrana svetska književna dela, ruske klasike, dela najboljih srpskih pisaca, udžbenike, časopise…

Anatolij Ivanović i njegova „Narodna prosveta“, sa svojim prosvetiteljskim delom, postaju svetlost svetu. Izašlo se na vidike koje je Anatolij video pre svih drugih.

A mi danas, nakon decenija zamagljivanja stvarnosti i svega što je u službi pravoslavnog i uopšte pravovernog čoveka, vidimo Anatolija Ivanovića, sagledavamo ga u svetlu kojem pripada, koje zaslužuje. Vidimo ga zahvaljujući jednom drugom čoveku, koji, takođe, vidi dalje od mnogih svojih savremenika. Zahvaljujući delu srpskog advokata i pisca Predraga Savića.

U svom delu „Gospodar knjiga: uloga Anatolija Ivanovića, belog Rusa, u stvaranju srpskih velikana“ Predrag Savić na retko primenljiv a dragocen način, služeći se svojim istraživačkim sposobnostima,  advokatskom preciznošću i književničkim darom, gradi tekst koji istovremeno ima snagu arhivskog dokumenta, ubedljivost pravne argumentacije i narativnu privlačnost dobre proze.

Posebna vrednost Savićeve knjige leži u činjenici da autor ne pristupa temi samo kao istoričar ili publicista, već kao čovek koji je lično učestvovao u procesu rehabilitacije Anatolija Ivanovića. Taj desetogodišnji trud, krunisan sudskom pobedom, predstavlja okosnicu celokupnog dela i daje mu snažan autentični pečat.

Savić ne piše o Ivanoviću kao o nama udaljenom istorijskom liku, već kao o nepravedno potisnutom čoveku, koji zaslužuje da se vrati i da bude tamo gde je njegovo delo, u središte kulturne i istorijske svesti. Da bi u tome uspeo, autor je sproveo gotovo detektivsko istraživanje: godinama je prikupljao knjige i časopise u izdanju Ivanovićeve „Narodne prosvete“, kupujući ih u antikvarnicama, na buvljacima i od privatnih kolekcionara. Samo takav predan i sistematičan rad omogućio je rekonstrukciju jedne izdavačke imperije, čije su knjige, u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, prosvećivale narod. S takvim pristupom, čitalac Savićevog štiva dobija ne samo biografiju jednog pronicljivog i vrednog čoveka, već i široku sliku kulturnog i duhovnog ambijenta, kojem su ton davali Ivanovićevi pisci, prevodioci i intelektualci, najznačajniji stvaraoci toga doba.

Knjiga „Gospodar knjiga“ temelji se na raznovrsnoj arhivskoj građi, što joj daje naučnu vrednost. Autor je za tim autentičnim svedočanstvima tragao po domaćim i inostranim arhiva. Nalazio ih je u Arhivu Jugoslavije (u fondovima ministarstava prosvete, trgovine i unutrašnjih dela), Arhivu Srbije, Istorijskom arhivu Beograda, Narodnoj biblioteci Srbije,  Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Značajan deo dokumentacije potiče iz dosijea bezbednosnih službi (OZNA, UDBA), koji osvetljavaju komunističko delo u progonu i brisanju Ivanovića iz javnog života. U istraživanju su korišćeni i sudski predmeti, pre svega dosijei iz postupka rehabilitacije, kao i dokumentacija Agencije za restituciju Republike Srbije, koja svedoči o dugotrajnoj i složenoj borbi za povraćaj imovine. Posebno dragocen i do sada nedovoljno korišćen korpus izvora čine nemački BSD (Beogradski bezbednosni, odnosno Sicherheitdienst) dosijei, koji osvetljavaju delovanje okupacionih vlasti, njihov odnos prema Anatoliju Ivanoviću i njegovoj izdavačkoj delatnosti, kao i mehanizme kontrole, konfiskacije i preuzimanja imovine. Ovi dokumenti, nastali dejstvom nemačkog obaveštajno-bezbednosnog aparata, svedoče o ratnim prilikama, pod okuapcijom nacista, ali i o konkretnom teroru nad Ivanovićem.

U tim dosijeima zapisana su i saznanja o delovanju Anatolijevog sina Aleksandra Ivanovića. On se u njima predstavlja kao lice povezano sa ilegalnim pokretima i kao finansijer četničkpg pokreta, što je dodatno pojačalo interesovanje okupacionih službi za celokupnu porodicu. Upravo u tim dokumentima mogu se pratiti i dramatični događaji vezani za hapšenje i zatočenje Aleksandra Ivanovića, kao i složena i rizična akcija njegovog izbavljenja iz logora na Banjici, jednog od najvećih stratišta u okupiranoj Srbiji. Osvetljavaju ti dokumenti ne samo sudbinu jedne porodice, porodice Ivanović, već i uopšte tadašnje tragične društvene prilike.

Osim domaćih izvora, autor se oslanjao i na inostrane arhive i privatne kolekcije, uključujući i svedočanstva iz ruskih emigrantskih fondova, a tu su i arhivska dokumenta do kojih se došlo uz pomoć naslednika, koji su posle svega, utočište našli u Južnoj Americi, u Venecueli.

S knjigom „Gospodar knjiga“ osvetaljava se jedno turbulentno vreme, prilike i ljudi u njemu. Zato je ona više od knjige o jednom značajnom čoveku i njegovom velikom poduhvatu. To je knjiga o kulturi, pamćenju i nepravdi.

Kroz ovu knjigu oslikava se široka istorijska drama: ratovi, okupacija, konfiskacije, uništavanje imovine i posleratni progon. Pisac ubedljivo pokazuje kako je Ivanovićeva imperija razorena, kako su štamparsek i druge mašine odnete, a imovina oduzeta, nadasve kako je jedan veliki kulturni projekat praktično izbrisan iz javnog sećanja. Upravo tu se knjiga pretvara u snažan apel za istorijsku pravdu i kulturnu rehabilitaciju. Stilski, delo se odlikuje jasnoćom, dokumentarnošću i snažnim narativnim tokom. Autor izbegava suvoparnost naučnog teksta, i pritom nastoji da sačuva preciznost podataka, držeći se načnog principa – proverljivosti činjenica.

Advokatska logika Predraga Savića ogleda se u strukturi argumenata, dok književnički dar dolazi do izražaja u živim opisima, portretima ličnosti i dramaturgiji celine. Sve to čini da „Gospodar knjiga“ bude  više od istorijske studije: ova knjiga je čin kulturne rehabilitacije, ona obnavlja nacionalno pamćenje.

S ovom knjigom Anatolij Ivanović nije više zaboravljena ličnost naše prošlosti; on je vraćen u život, s delom koje je nadilazilo njegovo vreme i opet je naš savremenik, eno ga – u središtu srpske kulturne istorije.