Kosovski zavet u srpskom narodu
Piše: Saša Nedeljković
O značaju Kosovskog zaveta za Srbe pisao je u svom izveštaju i čehoslovački državnik Tomaš Masarik, koji je u vreme Balkanskog rata, bio u Beogradu i pohodio ranjenike u bolnicama.
O tome je napisao: „Nikad tako nisam osetio šta je narodna svest, kao što je to bilo pri pripovedanju jednog ranjenog kapetana, s kojim sam govorio. Pričao mi je, kako je najpre preturio jednu bitku koja je puk desetkovala, ali je bila pobedonosna, i vojska se kretala dalje.
-Prešli smo gore i doline, i ja, pokazujući na polje pred nama, kažem vojnicima: „Braćo! Tamo je Kosovo.” Puk je za časak zastao, pa smo krenuli oštrim korakom dalje. Vojnici su išli brzo, te smo na Kosovo brzo i stigli. Idem napred, i, najedared opazim da puk iza mene korača lagano i tiho. Okrenem se, i gle! Svi vojnici idu tiho na prstima, kao da se boje da koga ne probude. I na jedan mah, red za redom, padaju na zemlju, plaču i ljube je, kličući: „ Kosovo! Kosovo!” kliču s takvom poštom i tako nežno, da sam i ja zasuzio, pao i ljubio dragu zemlju … I svi ti moji momci koji su juče mirno stavljali na kocku svoje živote i koji su u besnom jurišu isekli stotinama Turaka, ustaju, suze im u očima, na licu i brkovima, pa opet puk i dalje ide tiho po Kosovu.”
Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu. Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i 1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske komandant Kosovske divizije đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline. Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije.
Jedna učenica pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini i da će sa Kosova poneti pozdrav lepoj Slavoniji. Spomenik je podignut prilozima iz naroda, posebno iz Prištine. U njoj je osnovan Odbor sa tamošnjim Kolom Srpskih Sestara na čelu sa predsednikom opštine koji je bio prvi pokretač i saradnik Odbora. U glasniku Sokolske župe Beograd „Oko Sokolovo” istaknuto je da je spomenik podiglo sokolstvo. U „Vardar, kalendaru za 1940“ koji je izdavalo Kolo Srpskih Sestara istaknuto je:
„Ovaj skromni spomenik namenjen je svima palim kosovskim junacima i žrtvama, znanim i neznanim, svima koji su više od pet vekova svesno i hrabro ginuli i u mukama umirali za Otadžbinu i Slobodu, …”.
Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva na Kosovo polje 7. septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva u kojoj se isticalo:
„ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”.
Sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” Sokolska župa Beograd objavila je u svom glasniku „Oko Sokolovo” pesmu „Sokolovi moji tići” od S. Nikolića u obradi F. Žica.
Sokolske župe Skoplje i Cetinje organizovale su 1939. sokolsko hodočašće na Kosovo Polje. Prema programu učesnici hodočašćatrebali su da se sakupe 27 juna 1939. u Skoplju. Rano ujutro na Vidovdan trebali su da specijalnim vozom otputuju do stanice Obilić odakle bi do spomenika išli peške. Sokolska društva Priština i Vučitrn rešila su da organizuju štafetnu trku od Samodreže i Gračanice do spomenika. Sokolska četa društva Priština i Samodreža trebala su da izvedu svoje vežbe, i bile bi prikazane narodne igre seoskih četa Pobužje, Stepanovo i Smokvica – Rusalije.
Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Proslava bi ostala samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd.
Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. U Gračanici je služio patrijarh Gavrilo sa vladikom Emilijanom i brojnim sveštenstvom uz pojanje pevačkog društva „Obilić”. Prepuna je bila crkva i porta. Na Kosovo polje pored vojske slegao se narod iz svih krajeva Jugoslavije. Pojedine grupe bile su u kosovskoj, crnogorskoj i dalmatinskoj nošnji, u sokolskim odorama. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola.
U ime crkve prvi se obratio episkop Emilijan kao rođeni Kosovac. Posle njega govorio je predstavnik Katoličke crkve. Zatim ministar vojske i mornarice Nedić. U ime Udruženja Kosovaca govorio je predsednik udruženja Mihajlo Kijametović. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Proslava je održana pred spomenikom. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže.
Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo je posebnu dozvolu da se izvuče specijalna telefonska linija na Kosovo polje, tako da je proslava prenošena preko radija. Položeno je 100 venaca iz cele Jugoslavije. Među vencima bio je srebrni venac Kola Srpskih Sestara u Prištini, i lovorov venac Glavnog odbora Kola, sa natpisom:
„Kosovskim junacima Kolo Srpskih Sestara”. Venac je položila izaslanica Glavnog odbora K.S.S. Mileva Č. Gagić. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd.
Kad su završene glavne svečanosti, članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada … . Konjičko društvo „Knez Mihailo” iz Beograda priredilo je konjske trke, vojna muzika je svirala, na Gazi Mestanu bile su upaljene buktinje, u Prištini je uveče organizovan vatromet. Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana bakljada sa vatrometom i sokolskom akademijom.
Ministarstvo finansija je za Vidovdansku proslavu 1939. odobrilo 250.000 dinara. Za snimanje filma Kosti Novakoviću dato je 25.000 dinara. Uz predsednika Udruženja Kosovaca učitelja Mihajla Kijametovića iz Prištine, bili su sekretar društva Budimir Orlović iz Vučitrna i blagajnik dr Aleksandar Nikić. (15) Sokolska župa Cetinje vezala je 1940. dva istorijska datuma, Kosovo i Grahovo, u svojim naporima za moralno uzdignuće naroda. Izdala je knjigu „Duhom kosovskog sokolstva”, u kojoj su pisali članke starešina župe Milošević, đeneral Varjačić i prosvetar Uskoković.
U nezavršenom dugometražnom filmu „Kosovski boj” Mihajlo A. Popović (Kosta Novaković film) snimio je dolazak sokolske štafete koja je nosila plamen upaljen za vreme jutarnje liturgije u manastiru Gračanici, da bi se njime zapalile sveće na Gazimestanu i defile sokola u paradi viteških organizacija. Kinoteka je 9. juna 2018. u okviru Festivala nitratnog filma prikazala kratki film u boji o proslavi Kosovske bitke 1939. u trajanju od oko 11 minuta. Na špici je pisalo da je snimatelj Sifrid Trajković. Prikazano je paljenje sveća od strane patrijarha, polaganje venaca na spomenik, sam spomenik, parada vojske: avijacije, konjice, pešadije i artiljerije.
Prikazana je scena kako Obilić ubija Murata. Zatim je govorio general Nedić. Pa parada viteških organizacija: sokoli, skauti, četnici sa zastavama, bolničarke Crvenog Krsta u uniformama, Crnogorci u svojoj nošnji … . U redovima Saveza Sokola zajedno sa muškarcima učestvovale su i žene u svečanim sokolskim odelima, kako pri polaganju venaca tako i na paradi. Sokoli su učestvovali u obeležavanjima događaja značajnih za srpski narod, od kojih je najznačajniji bilo obeležavanje 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. Kosovski zavet bio je osnova srpske duhovnosti. U međuratnom periodu sokoli i druga udruženja isticali su svojim sletovima i priredbama kosovski zavet. Istoričar Branko Petranović izjavio je u jednom intervju na RTS da je sa ocem prisustvovao obeležavanju Kosovske bitke pre Drugog svetskog rata, i da to nikada nije zaboravio.
*Autor je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
