Ljubavlju svetac opominje
Piše: Sveštenik Nenad Andrić
U toku Vaskršnjeg posta 2009. godine, u sobi parohijskog doma u Banji Vrujci, među mnoštvom ikona na polici nalazila se i razglednica iz manastira Vitovnice koju sam dobio na dar od hadži Vere Stevanović iz Beograda.
Hadži Vera – koja je inače veliki dobrotvor našeg hrama Svete Velikomučenice Marine i zadužbinar paraklisa Svetog Jovana Bogoslova u Banji Vrujci darivala mi je ovu razglednicu na kojoj je fotografija vitovničkog hrama, svetog oca Tadeja i njegov grob. Pošto sam preuređivao i raspremao policu, dozvolio sam sebi da neke ikonice sklonim tj. da odložim na drugo mesto dok ne obezbedim prostor za njih, a razglednicu sam odložio u fioku sa mislima:
„Otac Tadej nije Svetitelj, njegovu sliku ću skloniti da ne bude među ikonama, i ovako nema dovoljno mesta ni za njih!“
To je bilo oko deset sati uveče, negde pred spavanje, sa mnom je bio moj sedmogodišnji sin Nemanja. Sutradan, još nije ni svanulo, probudi me zvuk telefona. Javim se onako dremovan, kada – hadži Vera!
„Pomozi Bog, oče Nenade, da li se vi molite ocu Tadeju?“, pozdravi me hadži Vera ali i postavi mi direktno pitanje. Za tren sam se prepao, jer mi je odmah kroz misli prošao događaj kako sklanjam razglednicu koju sam dobio od nje sa likom svetog oca Tadeja, i da sam doneo zaključak da on nije Svetitelj.
„Ne, ne molim se, tetka Vera, tako sam je zvao.“
Ona mi kaže:
„E, pa molite se ocu Tadeju, ja sam noćas sanjala oca Tadeja – kako vi i ja stojimo kraj njega. Ništa drugo vam ne smem reći. Samo molite se ocu Tadeju.“
Razgovor se završio tako što sam joj objasnio šta sam prethodno veče uradio sa razglednicom, i da mi je jasna poruka njenog sna.
Posle nekoliko dana ispovedio sam se duhovniku za ovaj moj nerasudljiv postupak, i otišao sam na grob svetog oca Tadeja da mu se poklonim, zamolim ga za oproštaj, ali i za zastupništvo pred Gospodom našim Isusom Hristom i Presvetom Bogomajkom.
Od tada otac Tadej je za mene Svetitelj, sa ljubavlju Sveca me opomenuo i poučio!
Tetka Vera se upokojila 2012. godine, i sahranjena je u porti vrujačke crkve sa željom da mnoštvo njenih ikona crkveni odbornici podele prisutnima na sahrani, da ih čuvaju u svojim domovima. Brat u Hristu Dušan Ilić i Zoran Simić delili su ikone. Meni su darivali fotografiju svetog oca Tadeja, kaširanu na medijapanu, naravno ne znajući za prethodni događaj, jer to nikom nisam ni pričao. Ovaj sveti lik oca svetog Tadeja kao ikonu, čuvam u porodičnom stanu sa razglednicom, pred kojima gori kandilo uz druge Svetitelje i Krsnu Slavu Svetog Georgija!
Molitvama svetog oca Tadeja, Gospode Isuse Hriste pomiluj nas!!!
