Molitve iz Australije za očuvanje Kosova i Meohije
Vladika australijsko-novozelandski Siluan pozvao je sve sveštenstvo, monaštvo i sav blagočestivi srpski narod Mitropolije Australijsko-novozelandske da se tokom vaskršnjeg posta pomole za očuvanje Kosova i Metohije. Saopštenje Mitropolije ANZ i mitropolita Siluana prenosimo u celini:
„Sledeći poziv našeg Svjatjejšeg Patrijarha Srpskog G.G. Porfirija da se dubinski iz sve duše molimo za očuvanje našeg naroda, naših Svetinja i najsvetije nam zemlje srpske – Kosovsko-Metohijske, pozivamo sve sveštenstvo, monaštvo i sav blagočestivi nam narod povereni Svetosavske Mitropolije ANZ, sve one koji su u mogućnosti, da uzmemo na sebe tokom Svete Četrdesetnice, pravilo svakodnevnog čitanja jedne ili više katizmi iz Psaltira za očuvanje Kosova i Metohije. U Svetom Pravoslavlju, molitva je osnova za svaku našu borbu, ali usrdna molitva koja se uzdiže do samog Prestola Božijeg. Nema istinske borbe, a ni mogućnosti pobede, bez duhovne borbe, jer sve fizičko, svaka vidljiva pojava poput kriza i izazova, ima svoju duhovnu osnovu i pozadinu. Tražiti očuvanje Kosova i Metohije bez molitve, i to usrdne, bez pokajanja, bez ulaska u duhovnu klijet i arenu srca, jeste samo prazan hod, praznoslovlje. Sve u Pravoslavlju biva bogočovečanski, po rečima Prepodobnog Justina Ćelijskog.
Da bi Srbija odbranila ne samo pitanje teritorijalnog integriteta, nego njen najsvetiji Oltar, potrebno je da ga najpre duhovno upozna i prepozna kao srce bez kojeg njeno telo, dakle, Srbija i srpski narod, ne može da živi.
Raspeto Kosovo, obagreno krvlju naših svetih mučenika, okvašeno suzama naših svetih molitvenika i podvižnika, okićeno svetinjama kao najskupocenijim biserima …nije samo jedna teritorija, već naš Jerusalim, mesto najprisnijeg empirijskog susreta našega naroda sa Živim Bogom, sa najsudbonosnijim opredeljenjem- kome se privoleti carstvu? Da li onome carstvu i životnom pravcu koji danas jeste, a sutra se u peć baca? Ili,pak, onom koje u sebi sabira sve večne vrednosti, dakle, pravoslavno-hrišćanske, sve duhovne i kulturno-civilizacijske tekovine, za ono što je uvek i do veka!
Zbog toga Kosovo i Metohija je naš najveći duhovni ispit. Ispit zrelosti! Da li smo sazreli kao narod, pokajanjem i molitvom, za povratak Svetosavskom i Svetolazarevskom putu? Ili smo svoj pogled okrenuli kao nekada neposlušni Izrailj prema duhovnom Misiru? Prema laskama i obećanjima savremenih faraona, koji žele da opreleste Srpski narod, nudeći mu utopiju lažnoga obećanja da telo može da živi bez srca, da Srbija može da nastavi da postoji bez Kosova i Metohije!
Imajući u vidu potresnu činjenicu da se postepeno u dijaspori gubi kod najmlađih naraštaja značaj, kao i elementarni istorijski pa čak i geografski pojmovi koji se tiču Kosova i Metohije, ujedno sa pozivom na molitvu, pozivamo sve naše roditelje, naše deke i bake, da se potrude da naša deca u dijaspori ne zaborave, a možda još preciznije, da se upoznaju sa Kosovskim Zavetom, sa njegovim svespasonosnim opredeljenjem i usmerenjem, kao i sa najosnovnijim istorijskim, duhovnim i kulturnim crtama ove najsvetije srpske baštine našeg identiteta i etosa. Da znaju o tome da je Kosovsko opredeljenje – Jevanđelsko opredeljenje!
Ujedno, želimo da podsetimo, a time ohrabrimo one koji su dobili poverenje naroda srpskog da se bore u duhu Svetolazarevskom, u duhu Obilićevom, u duhu naših Svetih predaka za očuvanje ove najsvetije zemlje srpske. Da ni po kakvu cenu, pa i onu najveću, ne dozvole da se bilo kojim aktom ili sporazumom preda ili otuđi ono što je neotuđivo.
Treba da se uvek ima u vidu da ono što činimo danas, će imati svoj odjek u večnosti.
Ako te zaboravim Kosovo, Jerusalime moj, neka me zaboravi desnica moja“!
S Božijim blagoslovom,
+Siluan
