Monah Sofronije na krevetu bola
Monah Sofronije više od deset godina boluje od terminalne bolesti motornih neurona. Komunicira sa kompjuterskim sistemom koji mu omogućava da piše očima. Iako prikovan za krevet ovaj monah teši, ohrabruje, krepi i podiže sve – bolesne i zdrave, neverne i verne… Evo njegovih reči:
„Ja sam monah Sofronije iz I.M. Gouvernetou u Haniji, Krit. U krevetu sam godinama i ne izlazim iz kelije ali se ne osećam zatvoreno – molitva mi omogućava da komuniciram sa Bogom, kompjuter mi omogućava da komuniciram sa celim svetom.
Imam ozbiljnu i retku bolest. Paralizovan sam i mogu samo da pomeram oči. Ali imam veoma blagoslovenu tehnološku pomoć – kompjuterski sistem kojim pišem očima, odnosno koristim ekran kompjutera samo očima. Imam privilegiju da komuniciram sa pacijentima koji pate od teških bolesti poput mene. Internet je alat koji mi služi da kažem utešnu reč, reč našeg Hrista onima koji pate, koji su očajni, koji su izolovani, koji veruju da su u ćorsokaku.
Bol je velika škola i ona uči samospoznaji koja vodi ka bratoznanju i na kraju bogopoznanju. Bol te ponižava i sa smirenjem naše srce omekšava i otvara se Bogu i bližnjemu. Komuniciram sa ljudima širom sveta koji pate od fizičkih ili mentalnih bolesti. Uz pomoć Božiju, sa svojim iskustvom na krevetu bola, razumem ih, makar i malo da im dam utešnu reč, reč Hrista našeg. Danas je u svetu toliko usamljenosti i previranja i straha. Mi hrišćani koji imamo Božji dar poznavanja Hrista moramo da delimo sa našim bližnjima radost, mir i ljubav koja je Hristos. Nije li to cilj našeg postojanja, da se svi spasemo?
Život je dar od Boga svima nama. Razumem ovo bolje nego ikada sada kada sam u krevetu. Niko od nas nije došao u život svojom voljom. Pa kako možeš da okončaš svoj život kada ti on zapravo ne pripada? To je, po mom mišljenju, problem našeg vremena, ono u savremenom čoveku neguje sebičan način života, odsečen od društva, od porodice, komšiluka, zavičaja itd. usled čega sebe smatramo nezavisnim, samopokretnim u ovom svetu. Mislim da je pogrešan pogled na život koji čoveka našeg vremena vodi od „samooboženja“ do samoubistva. Razumem da bolesnik ne želi da postane teret drugima ili da ne želi da njegovi najmiliji vide kako pati. To je veoma ponižavajuće – znam to vrlo dobro. Ali ponizni imaju Carstvo Božije.
Bez Hrista bih i ja bio u haosu. Postoji još jedan bol koji je bolniji od bola o kome govorimo. I to je bol koji oseća duša, kada joj nedostaje prisustvo Božije, koje sve oživljava i daje smisao ovom ljudskom bolu. Odsustvo Boga iz čovekovog života danas je najbolniji i najnepodnošljiviji bol.
Krevet bola me spaja sa Bogom i intenzivnije osećam Njegovu ljubav i prisustvo. Ali to ne znači da ne dolaze trenuci ljudske slabosti. Hrišćaninu su potrebna vera, hrabrost i smelost. Bog te nikada ne ostavlja. Bol i teškoće su ponekad nepodnošljivi za ljude. U ovim trenucima jače osećam Božije prisustvo i utehu. Neko bi pitao kako bol može postati blagoslov i šta može značiti „život“ kada ste zaglavljeni na krevetu bola? Mislim da odgovor na ova dva pitanja može dati samo Onaj kojeg dobijam i ja u teškim trenucima, kada razmišljam o stradalnom i raspetom Hristu. Prvo je svoj bol pretvorio u blagoslov. I Njegov sopstveni život je na Krstu proslavljen i u svoj istoriji On je ostao kao Car Slave. To je model i istovremeno ostatak svih bolova.
Ja, na primer, imam ALS/MND – bolest Stivena Hokinga. Nema leka. Paralizovan sam, samo pomeram kapke i usne. Ne gutam, hranim se preko sonde. Ne dišem samostalno, osim uz pomoć ventilatora. Mogu vam reći i detalje ali dovoljno je ako kažem da ne mogu ništa bez pomoći nekoga ko će se brinuti o meni. Kao mirjanin bio sam veoma nezavisan i to do veoma sebične mere. Sada kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu. Potrebni smo jedni drugima, da budemo u zajednici sa našim bližnjima. Zato je najpozitivniji dobitak moje bolesti moje sjedinjenje sa Bogom, osećajući da mi Njegova ljubav ispunjava srce.
Život bez Hrista nije život. Sa Hristom u centru vašeg života imate ljubav, mir i život ima drugo značenje. Kao što je sveti Porfirije rekao: „Hristos je sve“.
