Moskovske poruke Srbima
Piše: Vladan Jevtić
Aleksej Homjakov (1804-1860), ruski pisac, filosof, istoričar, veliki slovenofil – napisao je 1860. godine, pismo srpskoj braći, tek oslobođenoj od Turaka, u kojem ih upozorava da se, posle dugog ropstva, željni i žedni znanja i obrazovanja, ne povedu za mamcima i sjajem Evrope, da ne izgube sebe, svoj identitet, svoju kulturu, tradiciju i veru… Evo jednog izvoda iz tog pisma:
“Ne podajte se sablazni da budete Evropljani! Ta se reč sada često upotrebljava, a kakav joj je smisao? Španci, Švedi i Francuzi podjednako su Evropljani, pa jesu li nalik jedan na drugoga? Vrlo malo imaju oni zajedničkoga. Da ta reč ne označava neki viši stupanj razvića duha čovečijeg? Krasno mi je to više naravstveno razviće u naroda koji sebe zaštićuje rukama najmljenih ubica, i još ne uviđa gnusnost svoga greha, a ti narodi su takođe Evropljani. Lepo mi je to naravstveno razviće kod naroda koji su napravili savez da spasu narod koji je od vajkada neprijatelj hrišćanstvu i zakonima čovečanskim, a taj savez je savez evropskih država. Divno je naravstveno razviće naroda čiji predstavnici gotovi su bratimiti se s takim poturicama kao što je Omer-paša! Vrlo je na niskom stupnju naravstveno dostojanstvo Evrope.
Tu nedavno, prilikom jednog brodoloma, Crnac, Afrikanac, da bi spasao svoje drugove da ne pomru od gladi dobrovoljno je žrtvovao svoj život, i ti drugovi, evropski Nemci, primili su tu žrtvu i pojeli ga. Ko je bio viši pred ljudima i pred Bogom? Ili crnac Afrikanac koji je dao svoj život da bi spasao braću, ili Nemac koji ga je pojeo da bi produžio svoj život?
Gde je tu čast evropskoga imena? I zaista, polurimski i nemački narodi među sobom ne hvale se njome. Oni, ili bolje reći njihovi agenti i poslanici i naša braća koja su izneverila svoje narodne običaje, upotrebljavaju tu reč kao vešt mamac za Slovene da bi im naturili duhovno ropstvo, i po nesreći često se mi hvatamo za tu obmanu! Težite za imenom čoveka, i još više imenom hrišćanina, i da stečete sve ono čime se tako ime opravdava, a ni malo ne gledajte da li ćete dostići svoj visoki cilj evropskim putovima ili kojim drugim. Ne odevajte svoju umnu slobodu kicoškim okovratnikom s natpisom „Evropljanin”.
Čuvajte prostotu svojih naravi. Jedino u njoj naći ćete jemstvo društvene snage i društvenog zdravlja – u njoj je koren prave hrabrosti i sposobnosti ka samopožrtvovanju. Neka Srbin u svojoj otadžbini ne gleda da se razlikuje od svoje braće ničim drugim sem uslugama učinjenim svojoj otadžbini ili slovenskim zemljama. Ako bi on i zaslužio počasti u drugim zemljama, šta je vama stalo do toga? Za njega bi bilo nepristojno da se time hvali pred vama, i vi ne treba da mu dopuštate takvu sujetu. Recimo da ga strani vladaoci i uvažavaju i da su mu za što bilo zahvalni, on neka se hvališe znacima toga uvaženja ili zahvalnosti van Srbije, a na skupu Srba to ne treba da bude. I da li će pohvala engleske kraljice ili austrijskog cara biti pohvalom i u vašim očima? Mi sumnjamo.
Neka se Srbin kiti samo nagradama dobivenim od narodnog mišljenja i od srpske države. Ako se desi da njegov rad baš u drugim zemljama bude na korist ili čast njegovoj otadžbini i braći, neka sama Srbija o tome sudi i nagrađuje ga, a tuđ sud i tuđe nagrade ne treba da dopuštate. U samim počastima i znacima odlikovanja budite oprezni. Neka ona budu nagradom samo za službu opštu.“
