Na današnji dan NATO je počeo da nas ubija!
Danas se navršava 21 godina od početka zločinački vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), tada zajedničku državu Srbije i Crne Gore, bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Napadi koji su počeli 24. marta po naređenju Havijara Solane i pod komandom američkog generala Veslija Klarka trajali su 11 nedelja.
Još nije tačno utvrđeno koliko je poginulo ljudi, procenjuje se da je stradalo između 1.500 i 2.000 ljudi, među kojima i 79 dece.
U bombardovanju, koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 25.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.
Ove godine, godišnjica bombardovanja zatiče Srbiju u vanrednom stanju, zbog epidemije koronavirusa, pa neće biit velikog obeležavanja ove tužne godišnjice.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su razliciti podaci. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara, mada se te procene kreću i do 100 milijardi. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak medunarodnih vojnih trupa.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve medunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveca operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemacke, Francuske, Italije i SAD.
Imena poginulih, mada je bilo nekoliko pokušaja, još niko nije popisao, zna se tačna brojka ubijene dece (79) i 1002 pripadnika Vojske i policije.
Bilo je više inicijativa da se pokrene tužba za zločine protiv naredbodavaca bombardovanja Srbije iz redova zapadnih političara i jastrebova NATO, ali do sada država Srbija nije smogla snage, zbog pritisaka, ucena i otvorenih pretnji sa zapada, niti je postavljeno pitanje naplate ogromne materijalne štete koju je pretrpela Srbija.
Takođe se olako prelazi preko činjenice da je u Srbiji od bombardovanja NATO do danas sve više obolelih o karcinoma kao posledica bacanja projektila sa osiromašenim uranijumom iako se jedan takav proces vodio pred italijanskim sudom. Država Italija je izgubila spor koji su pokrenule porodice umrlih italijansnkih vojnika od karcinoma, a bili su na službi na Kosovu.
