Na dašnnji dan Turci spalili mošti Svetog Save

Mošti oca srpske državotvornosti i prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save Turci su spalili na Vračaru u Beogradu na današnji dan, 10. maja (27. aprila po julijanskom kalemdaru) 1594. godine.

Spaljivanju moštiju Svetog Save, 359 godina posle njegove smrti, prethodio je ustanak Srba u Banatu pod episkopom banatskim Teodorom, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.

Turski sultan Muhamed Treći naredio je Sinan-paši da po svaku cenu uguši pobune Srba. Ovaj je, znajući da do groba Svetog Save u manastiru Mileševa hodočaste čak i muhamedanci, pa se potom vraćaju veri predaka, naredio da se prenesu mošti u Beograd i spalio ih.

Tačno mesto spaljivanja teško je sa sigurnošću utvrditi. Iako je Hram Svetog Save sazidan na mestu za koje se smatra da je mesto spaljivanja moštiju, taj se događaj verovatno nije desio na današnjem Vračaru, koji je tada bio daleko izvan zidina grada, već na brdu „Čupina umka“, na Tašmajdanu na mestu između današnje crkve Svetog Marka i sportskog kompleksa, a koje se tada zvalo Vračar.

Postoje tvrdnje da Sveti Sava zapravo nije spaljen i da njegove mošti počivaju u manastiru Ždrebaonik

U narodu je tada nastala pesma:

“Na Vračaru Sinan viče: gori, gori, svešteniče,
to si od nas zaslužio što si raju prosvetio”.

Međutim, kako kazuju reči Himne Svetom Savi:

“Sinan-paša vatru pali,
telo Svetog Save spali,
al ne spali slave,
niti spomen Save.”