Najveće neistine komunističke propagande

Kralj je ukrao zlato, izdao zemlju i napustio narod. U vreme kraljevine živelo se bedno, komunisti su probudili i oporavili ovu zemlju…samo su neki, od mnogih mitova o kojima su generacije učile u okviru zvaničnog programa istorije u školama. Da li je bilo baš tako?

Dana 29. novembra 1945. godine, Jugoslavija je postala Republika. Kraljevina je ukinuta na nedemokratskim izborima. Kako bi nova vlast našla legitimitet među narodima Jugoslavije, morala je da se služi „mitologizacijom“. To je u tadašnjoj propagandi značilo veličanje palih boraca NOB-a (Narodno Oslobodilačka Borba) i omalovažavanje kralja i kraljeve vlade. Začeci komunističke propagande su se zasnivali na tajnom deljenju letaka i glasnika. Takav metod bio je efikasan dok su bili u ilegali, ali kada su bili na vlasti imali su mnogo bolje uslove za širenje ideologije. Prevashodno su to bili radijski prenosi koji su svakodnevno izveštavali o NOB-u, kao da je rat još u toku. Drugi vid bili su javni nastupi Josipa Broza po svim gradovima Jugoslavije. Ovakvih nastupa bilo je na desetine, i u svakom od njih iznosio je neistine o kralju i njegovim sledbenicima.

Mit broj 1 – Kralj je ukrao zlato!

Prva u nizu neistina bio je slučaj kraljevog „bežanja“ iz zemlje i odnošenja zlata. Kako komunistički režim nije propuštao da kao mantru ponavlja da je „kralj odneo svo bogatstvo sa sobom i narod ostavio bez ičega – izdao je narod i pobegao“. Ovo, naime, nije istina. Mladi kralj bio je prinuđen da napusti zemlju, nije to učinio svojevoljno. Kada su bombe padale na Beograd, vlada na čelu sa Dušanom Simovićem donela je odluku o emigraciji. Kralj, koji je imao tek 17 godina, nije se ni za šta pitao.

Zemlju je napustio sa Nikšićkog aerodroma sa članovima vlade. Ali, postoji ta kontraverza oko zlata Kralja Petra II. Naime, poznato je da je bilo 204 sanduka sa zlatnim rezervama u Narodnoj banci. Od toga je 179 sanduka uzela Musolinijeva fašistička Italija, 4 Nemačka, 5 OZNA posle rata, jedan je ukraden. Vlada je ponela 8, a Generalat 5. Kralj je poneo samo lični prtljag. Smatra se da su pučisti, tj. vlada generala Simovića, potrošili više od 30 miliona dolara, za razliku od kralja, koji je od svega dobijao godišnji „džeparac“ – ni blizu iznosa koji su komunisti tvrdili da je uzeo. Nakon rata svi sanduci od Italijana i Nemaca su vraćeni Jugoslaviji kao deo reparacije.  Težina tog zlata iznosila je 10.526,87 kilograma. Taj novac trošen je za potrebe komunističkih glavešina.

Mit broj 2 – Kraljeva bahatost i lagodan život

Sledeće što je komunistička propaganda strateški isticala je kraljev raskalašan život u inostranstvu. Govorilo se da živi u vilama i uživa u trošenju narodnog novca. Kralj Petar je dobijao godišnji iznos za troškove od 30 hiljada funti. Pred kraj života počeo je i da prodaje imovinu kako bi preživeo. To mu je zamerila Kraljica Marija, zbog toga ga je isključila iz testamenta i nikada mu nije oprostila. Nažalost, naposletku je i ona sama bila prinuđena da prodaje imovinu i kraljevski nakit radi puke egzistencije. Raskalašne vile nikada nisu imali, kao ni imovinu u Jugoslaviji. Sva imovina im je nacinalizovana posle dolaska komunista, koji, s druge strane, jesu živeli raskalašno i to u kućama članova porodice Karađorđević.

Mit broj 3 – Kralj je izdajnik koji je pobegao iz otadžbine!

Još jedna floskula u nizu bila je da je „kralj pobegao u Englesku“ i izdao svoju otadžbinu i narod. Prvenstveno, kralj nije ni znao gde će završiti kada je krenuo van zemlje, a nije ni hteo da je napusti. Prva stanica bila je Atina, gde se zadržao kratko vreme. Kako je i Grčka bila ratno ugrožena, prebačen je u Jerusalim, a potom i u Kairo. Tokom boravka u Kairu, Kralj se susreo sa Vinstonom Čerčilom i tek nakon toga je prebačen na teritoriju Velike Britanije. Vlada u izbeglištvu našla je svoje konačno sedište u Londonu.

Međutim, ovo nije slučajnost. London je bio uporište za veliki broj evropskih vlada. Osim jugoslovenske tu su bile i poljska, norveška vlada sa delom kraljevske porodice, holandska sa kraljicom, danska sa delom kraljevske porodice, belgijska – bez predstavnika kraljevske porodice. London je bio pogodan zato što je teritorijalno izolovan od kontinenta, ali imao je dobru telegrafsku i stratešku poziciju preko kojih je pristup kontinentu bio dobar. Kralj Petar II Karađorđević, iako mlad i neiskusan, nikako nije mogao da se nazove izdajnikom, već naprotiv – borcem za svoju zemlju. Sve vreme svog boravka u egzilu koristio je za aktivnu borbu protiv okupatora, a njegov predstavnik u Jugoslaviji tokom većeg dela Drugog svetskog rata bio je general Dragoljub Draža Mihailović sa njegovom Jugoslovenskom vojskom u otadžbini.

Mit broj 4 – U Kraljevini se živelo u bedi i sirotinji

Jedna od najtežih optužbi koje su komunisti plasirali bila je da je zemlja bila u bedi i sirotinji. „Kraljevina nije ništa donela zemlji, bila je slaba“. Ovo je apsolutna neistina. Još za vreme kralja Aleksandra sprovedena je agrarna reforma. Na taj način je zemlja podeljena među siromašnim građanima. Cilj je bilo potpuno ukidanje „feudalizacije“ stanovnišva. Kraljevina je bila stabilna industrijska sila na Balkanu. Zemlja je imala više od 2.000 fabrika, a industrijalizacija nije počela sa komunistima. Monetarna politika je bila izuzetno dobra, valuta je bila stabilna od kraja Velikog rata, pa sve do početka Drugog svetskog rata.

Putevi i pruge su bili kompletno obnovljeni i do sredine tridesetih godina 20. veka su funkcionisali odlično. Dinar Kraljevine Jugoslavije bio je stabilan, jer je imao zlatnu podlogu, koje je bilo više nego za sve vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zabluda je da je kraljevina bila zaostala zemlja, a buduća federacija napredna. Kraljevina je imala višepartijski sistem, građani su birali stranke na izborima, a one su određivale vladu. Komunisti, s druge strane, ukinuli su sve partije osim njihove, zatvarali su ljude na Golom otoku i ubijali. Takve autokratije i diktature nije bilo za vreme kralja.

Kraljevina.rs/N. Kompasić