Osujećena „oluja“ NATO na Donjeck i Lugansk

Prevario se svako ko je pomislio da će Rusije mirno posmatrati pokolj građana Donjecka i Luganska po scenariju kakav je primenjen nad Srbima u Hrvatskoj, gde se dogodilo najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata.

Tužno je da za taj zločin, sa primesama genocida, niko nije odgovarao, kao što su izostale kaznene sankcije za zločinačko NATO bombardovanje Srbije i SR Jugoslavije, ali i širom BiH, Hrvatske i Kosova i Metohije.

Američki, Britanski i Hrvatski instruktori mesecima su pripremali pogrom nad stanovništvom navedenih oblasti. Rat se pripremao mesecima, koncentracijom NATO snaga u regionu sa ogromnim ljudstvom i tehnikom u Poljskoj.

SAD, EU i Britanija već su uvele sankcije Rusiji zbog priznanja Donjecka i Luganska i ulaslka ruskih trupa na njihovu teritoriju. Od Srbije se traži da osudi navodnu agresiju Rusije.

“Ko je osudio zločin u kome su stradali mnogi civili. Ko je osudio agresiju na KiM?, pita se Aleksandar Vučić. Na zapadu postoji saglasje da se KiM i Ukrajina ne mogu porediti kao dva potpuno različita problema, ali niko još nije naveo te razlike.

Da je sukob dugo pripreman i da je Rusija bila primorana da zaštiti građane ovih republika govore ratne fanfare vodećih ljudi NATO alijanse.

“Miris Minhena iz 1938.godine”, kaže engleski ministar odbrane Ben Volas, pokušavajući da Rusiju, pozicionira kao Hitlerovu Nemačku uoči Drugog svetskog rata.

Mirisom baruta, prete američki mediji i zvaničnici na čelu sa predsednikom Bajdenom, čovekom čije će predsednikovanje istorijski biti žestoko upamćeno, ako u međuvremenu istorija ne izdahne pod teretom sve intenzivnijeg nasilja nad činjenicama.

“Ako se činjenice ne slažu sa onim što tvrdim utoliko gore po činjenice”, glasila je omiljena maksima Vinstona Čerčila.

Onog istog Čerčila koji je 1947. od predsednika Trumana zahtevao zajednički napad nuklearnim oružjem na SSSR, navodi se u nedavno objavljenim dokumentima FBI.

Vinston Čerčil je takođe imao viziju da će SSSR čim proizvede nuklearno oružje napasti SAD.

Ovejani cinik je na takav način pokušao da se zahvali državi koja je spasila svet nacizma.

Svedoci smo da u svakom ratu prva strada istina. Masakriranje istine počinje čak pre nego što zatrube ratne fanfare. Ratna propaganda koristi svu raspoloživu mašineriju da optuži unapred osudi suprotnu strani, kako bi je lakše i legitimnije odstrelili.

Medijski uragan ili pandemiju laži, čije refleksije su i danas dominantne, osetio je srpski narod na svojoj koži još ranih devedesetih.

Očito je da su uz uloge podeljene i karte sa već projektovanim gubicima ali i profitom od prodatog naoružanja. Ukrajinci su svoju borbenu gotovost pojačali pretežno američkim i engleskim naoružanjem. Uz isporuku oružja u Ukrajini je minulih meseci boravilo nekoliko stotina instruktora za obuku ukrajinskih vojnika na novim sistemima. Kao po pravilu eksperti za rukovanjem najsofistikovanijeg naoružanja ovih dana napuštaju Ukrajinu.

Obećana pomoć biće svedena na moralnu podršku što podrazumeva još jednu veliku tragediju, ovog puta istog naroda čije su stablo pocepali boljševici uz velikodušnu podršku Vatikana i tradicionalnih ruskih prijatelja Nemaca, Engleza i Francuza. Razbijajući brutalnim čistkama i progonima duh carske pravoslavne Rusije, boljševici su cepajući dušu podelom na nove nacije danas međusobno ujedinjene u mržnji prema svom suštinskom identitetu uspeli da proizvedu trajne antagonizme među jednokrvnim narodom.

Ukrajina je Ruska Krajina, Kiev prestonica Kijevske Rusije. Po istom scenariju Kominterne, dekretima su stvorene nove republike (države) i u njima istoimene nacije što je dovelo osipanja srpskog naroda, dodatno opterećenog frustracijama sklapanja novoustanovljenog identiteta, čiji se kreatori upiru u besmislenom dokazivanju da su stariji od svega što se kreće na tim prostorima.

U medijskom pustošenju činjenica i lansiranjem lažnih optužbi na račun predsednika Putina, stidljivo se provuče i po neki častan izuzetak, poput viceadmirala Kaj -Ahim Šenebaha, komandanta nemačke mornarice. Ovaj odvažni oficir svoju istinoljubivu hrabrost platio je ostavkom, zbog izjave “da predsednik Rusije Vladimir Putin, zaslužuje poštovanje i da Ukrajina nikada neće povratiti Krim koji je Rusija anektirala”.

Napade iskrenosti ili kontriranje Vladi sa kojom svakodnevno kohabitira razmenom rafalnih optužbi prema premijeru Plenkoviću i njegovom kabinetu, imao je minulih dana predsednik Hrvatske Zoran Milanović, izjavom da je Ukrajina i dalje jedna od najkorumpiranijih zemalja, te da će ukoliko sukob bude eskalirao povući hrvatske vojnike iz NATO kontigenta.

Kratkim rafalom uzvratio je Plenković, izvinuvši se Ukrajini, naglašavajući da su Milanovićeve izjave nestvarne i uvredljive.

“U prvi tren sam pomislio da to govori nekakav ruski zvaničnik”, rekao je Plenković.

Svoj glas razuma podigao je i premijer Mađarske Viktor Orban, izjavom da će njegova Vlada uložiti veto na sankcije EU prema Rusiji.

Odgovor Rusije Evropi je bio krstak: Za kubik gasa plaćaćete 2000 evra. Ono što je mnogo opasnije to su žrtve koje će stradati zbog pokušaja NATO alijanse da i pored energičnog protivljenja Rusije primi Ukrajinu u svoje redove.

Naslovna fotogrfija: Evakuacija stanovništva iz Donjecka