Poslednja bitka nebeskog ratnika

Vi koji krenete zajedno sa mnom, računajte da se nećete vratiti!

Ovako je Boško Perić Peša, legenda Posavine, junak našeg doba, govorio svojim borcima dan pre nego što će krenuti na svoj poslednji i najčasniji ratni zadatak, da se iz obruča na Lisači, sa večno nemirne Majevice, izvuče preko sedamdeset srpskih boraca koji su se već nekoliko dana, bez hrane i vode, sa malo municije, odupirali besomučnim nasrtajima muslimanske vojske.

A tog 14. novembra ratne ’94, kada je specijalna jedinica Peša na čelu sa svojim komandantom krenula u odsudnu bitku za spas života sedamdeset mladića, sve je podsećalo na smrt. I teške jesenje magle koje su se valjale planinom, i sitna kiša što je do kosti prodirala i reski rafali koji su danima odjekivali Velikom Jelicom i Lisačom.

Pred naletom Pešinih specijalaca pali su prvi muslimanski rovovi. Ispred svojih boraca jurišao je Peša, kao da je krilat, a onda prasak bombe i fatalno mali geler zaustavljaju orla u letu.

Okončan je život ratnika, heroja, legende iz hiljadu bitaka, život u kome je bilo utkano hiljade života. Prestalno je da kuca srce čoveka kome su Bog ili sudbina, ko li bi ga znao, odredili životni put herojstva i čojstva. Šest rana nadjačalo je mlado telo, ali sedma je bila fatalna.