Radovan srpsku zastavu sa Kajmakčalana i Dinare razvio u Kataru
Piše: Dušan Marić
I Velika Plana je imala svog predstavnika na utakmici sa Brazilom. I svoju zastavu. Drugačiju i lepšu od svih koje su ovih dana viđene na Arabijskom poluostrvu.
Sa tribina stadiona Lusail u Kataru fudbalere reprezentacije Srbije bodrio je poznati planjanski privrednik Radovan Dimić. I ono što je za ovu priču mnogo važnije, on je na ovom fudbalskom spektaklu razvio srpsku zastavu.
I to ne bilo koju zastavu, kupljenu za ovu priliku u nekoj beogradskoj prodavnici sportske opreme u ili na nekom katarskom štandu, već srpsku trobojku koju sam, najčešće sa mojim prijateljima Dejanom Pisarevićem i Dejanom Pavkovićem, u poslednjih nekoliko godina više puta razvijao na Kajmakčalanu, Kumanovu, Zejtinliku i Gazimestanu, ali i na Šar planini, Olimpu, Bitolju, Pelisteru, Mačkovom kamenu, Zebrnjaku, Karpatima, Rtnju, Goliji, Čvrsnici, Velikom Vitorogu, Raduši, Velikoj Šuljagi, Maloj Plazenici, Malovanu, Cincaru, Velikom Vranu, Midžoru, Kadinjači, na Principovom mostu u Sarajevu i drugim balkanskim planinama i znamenitim mestima iz srpske istorije.
To je prva srpska zastava koja je posle 31 godinu razvijena iznad Prizrena i koja se na godišnjicu Oluje vijorila na najvišem vrhu Dinare.
Ta zastava je više puta pohodila Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Veliku Hoču i Orahovac, Gračanicu, Banjsku, Draganac, Gorioč, manastir Svetih Arhangela, hram svetog Đorđa, Bogorodicu Ljevišku, Krupu kod Banjaluke, Srpsko vojničko groblje na Romaniji, Jasenovac, Sabornu crkvu u Sarajevu, crkvu svetog Spasa, pravoslavne crkve u Kupresu, Duvnu, Glamoču, Bugojnu i brojne druge srpske svetinje.
Sjaj ove zastave na stadionu u Kataru nije zasenila ni kukavička i bezidejna igra reprezentacije Srbije, čiju su fudbaleri više naličili na babe nego na borce za pobedu i čast svoje zemlje a selektor na čoveka koji ne zna ni kud je pošao, ni gde je stigao.
