Rasplet po Homeru: Udar na državni udar

“Život je lavirint za pametne i raj za budale”, govorio je čopavi Homer najsofistikovaniji Ciganin druge polovine dvadesetog veka, kako je uobičavao da se predstavlja. Voleo je sve ljude sveta osim Šabana i Džeja.

“ Oni su mi pomračili slavu ko Dritan Zdravku, pobedu”.

Za dva piva citirao je Cicerona, Konfučija, Sokrata, za tri je recitovao Jesenjina, posle petog je ubeđivao ljude da je Homer Srbin i da je Ilijada posvećena Iliji, a nemoguće je da Ilija nije naše gore list.

“ Grci su Srbe žestoko pokrali”, govorio je zamišljeno, tvrdeći da je Troja negde u okolini Raške.

Blagočestivi Milivoje Tajnovidac, čuvar slobode Prve familije, svojim bajkovitim gafovima podsetio me na još neke pripite stihove, Čopavog Homera.

“ Najpre jaki padaju, slabi se sklanjaju, zatim idu žilavi, a opstaju kilavi”, govorio naginjući zidarsko pivo na dušak.

Za razliku od Milivoja Tajnovidca, kome bi limenka Nikšićkog bolje pristajala uz fizionomiju, Homer je znao da bude apstraktan ali nikada konfuzan i nerazumljiv.

“Ovi što su me spalili oni su me stvarno fizički spalili”, govorio uzbuđeno kao da vrši malu nuždu Milivoje Tajnovidac.

“ Ne ovako jer sam živ još. Ima u našem narodu , ako je neko pucao na vas i promašio on je izvršio svoje djelo a Božja volja je bila da to spriječi”, plastično objašnjava Tajnovidac sa nedoumicom da li je živ ako je živ a ako nije živ pod drugim imenom da je to u nadležnosti komunalne policije.

Čopavi Homer bi spaljenom Tajnovidcu postavio pitanja kojim putem je stigao do deponije i komunalne inspekcije i gde je pronašao onako živopisne likove za predstavu “Državni udar”, čiji će se nastavak nakon detronizacije Milivoja Tajnovidog zvati “ Udar na državni udar”.

Po svoj prilici rasplakani premijer u potresnom obraćanju “braći i sestrama”, zaklinjućim tonom je obećao beskompromisan obračun sa kriminalnim ostacima prethodnog režima, što znači da će takozvani tužilački zakoni po ubrzanom postupku u skupštinu.

“Nema tog principa koji se neće žrtvovati za opstanak na vlasti”, rekao bi Čopavi Homer, slušajući poruku, svom narodu, krstonosnog premijera.

“ Ko na brdu ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom”, savijen do zemlje poručuje vizionarski crnogorski Mojsije.

“Velike reči za mala sranja”, kliknuo bi Himer, na prvu, uz obavezni dodatak :

“ Kad zaškripi stradaju principi”.

I svi će biti u pravu. I vuci siti i ovce na broju. Sve u ime naroda i njegovog spasenja.

“ Čovek se ne menja već okolnosti”, kažu pragmatici.

“I kompenzacija je dobra kada nema keša, bitno je da se nešto vrti” stanovište je trgovaca. Od tog trgovačkog ringišpila premijera i skupštinske većine narodu se već odavno zamantalo u glavi.

Cenkanje i natezanje ohrabruje gubitnike čija motorizovana pešadija već zvecka oružjem u odbrani Crne Gore.

“ Ide Milo Lajkovačkom prugom”, bila je omiljena pesma predsedika, koji sada poziva Crnu Goru na odbranu od posrbljavanja. Pocrnogorčeni Milo kreće u novi juriš odbrane tekovina svoje vladavine.

Premijer je svestan da mora da sluša Dritana. Dritan Brisel, a ostali šta ugrabe. Na izbore će samo u krajnjoj nuždi, daleko se kazalo.

.”Tu su svi donji”, zamišljeno će Čopavi Homer.

Sledi rasplet prvog čina drame:

Premijer će odstreliti Leposavića, DF dobija na tacnu Milivoja i njegove tajne, Milo će pokušati još jedno rušenje vlade spolja, ambasador Veber će javno zagrliti premijera krstonosca, a narod, šta to bješe narod : “narode moj stoko jedna”.