Romanovi i kralj Nikola tast Evrope (4)
Ovo je priča o Srpkinjama koje su rađale sultane i careve, kraljeve prinčeve, velikane kojima treba da se ponosimo
Piše: Marko Lopušina
Najveći broj srpskih princeza sa naših dvorova bio je udavan u Ruskom carstvu. Tako tvrdi istoričar Dejan Tanić, koji se bavio geneološkim poreklom cara Ivana Vasiljeviča Silnog, ali i drugih visokih ličnosti iz dinastičke porodice Romanov.
– Rodbinske srpsko-ruske veze ojačala je prvo dinastija cara Nikole Prvog Petrovića iz Crne Gore, kada se ćerka Milica udala 1889. za velikog kneza Pjotra Petra Nikolajeviča, unuka cara Nikolaja Prvog Romanova. – tvrdi Dejan Tanić.
Istoričar Radoslav Raspopović tvrdi da crnogorski kralj Nikola Petrović, kako nije mogao da brzo dođe do mreže diplomatskih predstavništava, oslanjao se na rodbinske veze ostvarene udajom svojih kćeri.
-Pet njegovih kćeri, Milica, Anastasija, Ana, Zorka i Jelena bile su udate za pripadnike visokog plemstva ili vladarskih kuća Romanovih, Savoja i Karađorđevića, pa je na taj način imao veze sa ruskim, italijanskim i srpskim dvorom. Tako ostvareni odnosi su po svojoj formi, ali i po ciljevima, poprimali karakter, koji uglavnom imaju akreditovani diplomatski predstavnici – kaže Radoslav Raspopović.
Zbog takve diplomatske politike kralj Nikola Petrović je dobio nadimak – Tast Evrope.
Princeza Milica Petrović bila je najstarija ćerka crnogorskog kralja Nikole i kraljice Milene. Rođena je na Cetinju 1866. godine, ali je sa sestrom Anastasijom Stanom Petrović upućena u Rusiju na školovanje. U liceju u Smoljnom dve sestre Milica i Stana školovale su se gospođice plave krvi sa svih evropskih dvorova. U strogom manastirskom režimu, po kome je škola radila, gospođice su učene lepom ponašanju, pobožnosti i raznovrsnim naukama.
Medutim, davane su im i druge lekcije, važnije od pomenutih, kako se tada smatralo. Učene su kako da zavedu i nateraju muškarca da
ih zaprosi, a da on pri tom misli da je sve to u stvari njegova inicijativa. Milica je svojom pojavom obeležila život ruskog dvora. Rusi su se družili sa Milicom i divili njenom inicijacijom u ezoterijske evropske krugove i veze sa magovima toga vremena.
-Mnogi njeni savremenici skloni su bili da tvrde da su dve sestre Milica i Stana tajnim radnjama uspele da dođu do slavnih muževa. Ovo potvrđuju činjenicom da se crnogorska princeza Milica verila sa velikim knezom Pjotrom Petrom Nikolajevičem Romanovim iznenada. Nije bilo najava da će Milica Petrović postati supruga brata od strica cara Aleksandra Trećeg. Crna Gora je bila u delirijumu od sreće. Danima se pucalo i slavilo na sve strane, kao da je dobijena neka važna bitka u ratu – pisao je istoričar Mile Nedeljković.
U dvor na Cetinju su te 1889. godine stizali telegrami sa čestitkama Franca Jozefa, kraljice Viktorije, ruskog carskog para i drugih krunisanih glava. Sa druge strane, po evropskim dvorskim salonim pričalo se da je Milica Petrović budućeg muža omađijala vradžbinama.
Malo je poznato da je dan pred venčanje napravljen predbračni ugovor izmedu princeze Milice i velikog kneza Pjotra Petra Nikolajevića , koji je potpisao sam ruski car Aleksandar treći.
Udajom velika kneginja Milica Nikolajevna dobila je pravo na godišnje korišcenje kamate 10.000 rubalja koje daje car, 50.000 rubalja koje daje muž i doživotno pravo na 20.000 rubalja u gotovom novcu. Ugovorom su dalje regulisane apanaže za decu.
Imali su četvoro dece. Ćerka Maria Petrovna (1892—1981) bila je udata za Aleksandra Galicina. Sin Roman Petrovič (1896—1978) bio je oženjen Paraskevom Šeremetjevom. Ćerka Nadežda Petrovna (1898—1988) bila je udata za Nikolaja Orlova. Najmlađa ćerka Sofija Petrovna (1898 — 1898) umrla je odmah po rođenju.
Srpski zet Veliki knjaz Pjotr Petar Nikolajevič bio je sin velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča, unuk ruskog cara Nikolaja Prvog Romanova i brat od strica ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova. Rođen je 1864. godine, ali je umro je mlad, u dvadesetpetoj godini. Kako mu je kralj Nikola Petrović bio tast, veliki knez Pjotr Petar Nikolajevič je do svoje smrti 1889. godine zastupao ruski dvor u Moskvi i Petrogradu. Posle njegove smrtu udovica, velika kneginja Milica Nikolajevna je održavala dobre odnose sa ruskim carevima Aleksandrom trećim i njegovim naslednikom Nikolajem Prvim Romanovim. Bila je prijateljica sa caricom Aleksandom Fjodorovnom Romanov.
Velika kneginja Milica Nikolejevna je živela do 1951. godine. Njena mlađa sestra Stana, izgleda, da je bila mnogo bolji student u Ženskom liceju u Smoljnom. Zavodila je ruske plemiće, postala je prijateljica cara Nikolaja Drugog i carice i Aleksandre i družila se sa crkvenjakom Georgijem Raspućinom, kog je dovela na ruski dvor.
Nesudjeni ruski car i carica
Anastasija Njegoš Petrović, zvana Stana, ćerka crnogorskog kralja Nikole Petrovića ušla je u carku porodicu Romanovih. Princeza Stana je rođena na Cetinju 1868. godine. Došla je sa 18 godina u Rusiju. Udala za kneza Georgija Maksimilijanoviča na imanju Romanovih 28. avgusta 1889. u Peterhofu Njen suprug je nosio titulu fon Lojhtenberg. Bio je potomak Romanovih, vojvoda od Lojhtenberga i knez od Aihsteta. Preminuo je 1912. godine.
Iako je brak Stene vrlo brzo, novembra 1906. godine, razveden , u njemu je rođeno dvoje dece. Sin, knez Serjoža Georgijevič od Lojhtenberga (1890-1974.), nije se ženio. A ćerka, kneginja Jelena Georgijevna Lojhtenberga (1892-1971.), bila je udata za poljskog grofa Setefana Tiškieviča, sa kojim je imala ćerku Nataliju (1921).
Stana je ogovarana kao skandalozna žena, koja se družila sa Raspućinom. Kneginja Ansatasija (Stana) je bila toliko moćna da je od Ruske crkve i samog cara Aleksandra Trećeg izdejstvovala saglasnost da se razvede od prvog muža. Potom je da skalnad bude veći, kneginja Stana dobila saglasnost da se uda za Nikolaja Nikolajevča Romanova (1856-1929), brata muža svoje sestre velike kneginje Milice Nikolajevna.
Srpski zet Nikolaj Nikolajevič Mlađi Romanov bio je sin velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Starijeg (1831-1891). Njegov otac je bio ruski car Nikolaj Prvi, koji je vladao od 1825. do 1855. godine i mlađi brat mu je bio ruski car Aleksandar Treći, vladar Rusckim carstvom od 1855. do 1881. godine. Prema tom otac našeg srpskog zeta Nikolaj Nikolajevič Stariji i svekar princeze Stane bio je naslednik i pretendent na krunu ruskog cara.
Princeza Stana i knez Nikolaj Mlađi venčali su se 1907. godine na Jalti. I Nikolaj Nikolajevič Mlađi kao sin pretendenta na presto i kao unuk ruskog cara Nikolaja Prvog imao je pretenzije na carsku krunu. Nikolaj Nikolajevič Mlađi sa titulom velikog kneza i njegova supruga Anastatsija Stana Nikolajevna bili su nesuđeni car i carica Rusije.
Da dođu na ruski prsto sprečila ih je Okotbarska revolucija, abdikacija cara Nikolaja Drtugog Romanova i smrt čitave njegove porodcie. Novinalni naslednik krune Romanovih tada je 1917. godine postao Kiril Vladimirovič Romanov (1876-1938), a ne Nikolaj Nikolajevič Mlađi. On je proteran i umro u izbeglištvu 6. januara 1929. godine u Antibu.
Sa mužem je proterana i velika ruska kneginja i nesuđena carica Stana Nikolajevna, koja ga je nadživela šest godina. Umrla je takođe u Antibu 15. novembra 1935. godine. Prvobitno sahranjeni u crkvi Svetog Arhanđela Mihaila u Kanu, u Francuskoj, njihovi posmrtni ostaci ponovo su sahranjeni u Moskvi, na vojnom groblju Bracki u Sokoli u maju 2015. Veliki knez Nikolaj i Velika knjeginja Anastasija nisu imali dece.
Venčanje u Sankt Peterburgu
I zet crnogorskog kralja Nikole, koji je oženio njegovu ćerku Zorku, kralj Petar Prvi Karađorđević orodio se sa ruskom dinastijom Romanov. Ovaj srpski kralj i unuk vožda Karađorđa imao je ćerku Jelenu Karađorđević, koja je postala ruska snaja i princeza.
Kneginja Jelena Karađorđević je rođena 1884. na Cetinju, osvetlala obraz i Kraljevini Srbiji, i carskoj Rusiji. Školovala se u Evropi, ali je sa 14 godina poslata u Rusko carstvo na pravoslavno vaspitanje i obrazovanje.
– Život srpske princeze Jelene Karađorđević je ličio na avanturistički roman od koga se u glavi vrti. Večno u senci svojih starijih rođaka iz imperatorske porodice Karađorđevića i Romanovih i alapajevskih mučenika skrivala je svoj život. Zato se i danas pitamo kakva je u stvari bila Jelena Petrovna Romanov?
Ovo pitanje je postavila ruska istoričarka Galina Ševcova, koja je trgajući za istinom o srpskoj princezi Jeleni Karađorđević došla do malo poznatih podataka. Bila je plemiće krvi kao ćerka Petra Prvog Karađorđevića, kralja Srbije i kraljice Zorke. Posle rane smrti njene majke Zorke odrasla je kod svojih tetaka Anastasije i Milice Petrović Njegoš.
Išla je u internat manastira Smoljni, gde i njena tatka Jelena Savojska. Postala je dobra prijateljica velike kneginje Olge, najstarije ćerke cara Nikolaja Drugog.
Preko svoje tetke Jelene Savojske u Italiji je upoznala kneza Ivana Konstantinoviča (1886-1918), unuka ruskog cara Nikolaja Prvog Romanova. Bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i velike kneginje Elizabete Mavrikijevne.
Knez Ivan Konstantinovič, koga su rođaci od milošte zvali Ivančik, bio je, prema pričanjima savremenika, tanana duša i veoma religiozna osoba. Bio je odlučan da postane monah sve dok nije upoznao Jelenu Karađorđević i oženio se njom.
Venčanju su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisustvovali car Nikolaj Drugi Romanov i kralj Petar Karađorđević.
U carskoj Rusiji srpska snaja udata za velikog kneza Ivana iz porodice Romanov, bila je poznata pod imenom Jelena Petrovna Romanov. Živeli su u Petrogradu, u Mermernom dvorcu. Carska porodica Romanov je prihvatila Jelenu. Čuvala je mlađu muževljevu braću, šetala sa rođacima, dopisivala se sa „teta Olgom“, grčkom kraljicom Olgom Konstatinovnom, koja je bila iz porodice Romanov. Živa i vesela, sa izvanrednim smislom za humor, brzo je očarala sve koji su bili u njenoj blizini. Zato su je i zvali Čarovnica – kaže Galina Ševcova, autor knjige „Crveni makovi za kneginju“ .
Poslednji Romanovi Srbi
Kao supruga najstarijeg sina u rodu, u imperatorskoj porodici Romanov, imala je Jelena obaveze da izvršava i društvene obaveze. Ivan se u toku Prvog svetskog rata istakao hrabrošću na frontu, za šta je i odlikovan. Pod strogim nadzorom Jelizavete Mavrikijevne, dvorske dame velike knjeginje, Jelena je u januaru 1912. za najsiromašniju decu prestonice organizovala proslavu Božića sa velikom jelkom.
Kada je Srbija stupila u Balkanski rat, kneginja Jelena je otputovala kao milosrdna sestra na front i vodila sanitetski odred i previjala ranjenike. Pratila je oca, kralja Petra Prvog u njegovom putovanju po zemlji i pokazivala da je veza između Rusije i Srbije nerazrušiva.
– Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Petrovgradu, sve do 1914. godine. Kada je počeo Prvi svetski rat knjeginja Jelena je stupila u milosrdne sestre Carske Prve armije, u kojoj su se našli na službi i njen muž knez Ivan, dever knez Bagration-Muhranskij i rođak veliki knez Dmitrij Pavlovič. Pomagali su srpskim izbeglicama i zarobljenicima, kao i porodicama poginulih. U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine car Nikolaj Drugi abdicirao, a Jelenin suprug, veliki knez Ivan Konstantinovič i kneginja su uhapšeni i bili zatvoreni u kaznionici Parm.
Potom su Romanovi prognani od boljševika prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk. Pratila je svoga muža kneza Ivana Konstantinoviča Romanova u izgnanstvu do Alapajevska, u današnjoj Sverdlovskoj oblasti, blizu Jekaterinburga, gde je on bio ubijen zajedno sa više kneževa dinastije Romanov.
– Kneginja Jelena uspela je da izbegne sudbinu svog muža, kneza Ivana, i njegove mlađe braće, koje su zajedno sa ostalim članovima carske porodice žive bacile u rudnik u Alapajevsku. Jelena Petrovna je učinila sve što je bilo u njenoj moći da iz Rusije izvede i sve koji su je verno služili – od sobarice Johane, do S.N.Smirnova, upravnika njenog dvora, koga je uspela i da oslobodi iz zatvora – piše Ševecova.
Posle smrti muža kenaza Ivana 1918. godine, kneginja Jelena je prebačena u Kremlj da bi 1919. dobila dozvolu da otputuje za Švedsku. Preselila se sa decom u Nicu u Francuskoj gde je ostala do kraja života. Nije se više udavala.
Odlučila se da živi uz hotele i iznajmljene stanove. Odgajala je najčešće prodajom svoje srpske imovine svoju decu. Pomagala je deci svoje zaove knjeginje Tatjane Konstantinovne. Živela je sasvim povučeno, komunicirajući samo sa najbližim.
– Ni posle sveg toga kneginja Jelena Petrovna Romanov nije prekidala veze sa otadžbinom, jer je u Srbiji imala osobe kojima je verovala. U Srbiji je bila pokrovitelj ruskih prihvatilišta, škola, naučnih ustanova, društvenih organizacija. Jelena Petrovna je i materijalno pomagala mnogobrojnim posetiocima, dajući svoja lična sredstva, ona koja su joj pripadala kao srpskoj princezi. I to je činila sve dok je imala mogućnosti. Tako je ova Srpkinja, kao Ruskinja osvetlala obraz i Srbiji, i carskoj Rusiji – utvrdila je istoričarka Galina Ševcova.
U Kanu je kneginja Jelena Petrovna preživela godine progon porodice Karađorđević. Umrla je u francuskoj 1962. godine ne videvši Crnu Gori i Srbiju.
Srpska velika kneginja je ruskom velikom knezu Ivanu Konstantinoviču Romanovu, rodila ćerku Jekatarinu 1914. i sina Vcevoloda 1915.
Svoje krvne veze sa ruskom dinastijom Romanovi imali su kraljica Marija Karađorđević, njen sin kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je oženio grčku princezu Aleksandru u čijoj porodici su preci Romanovi, potom prestolonaslednik Aleksandar Treći Karađorđević i kneginja Olga Karađorđević i njena deca, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar.
-Ovi srpski članovi dinastije Karađorđević su Romanovi srpske krvi. Po Zakonu o nasleđivanju imperatora Pavla Prvog legitimni pretendenti na Ruski imperatorski presto, i krunu Monomaha,su svi članovi srpskog Kraljevskog Doma. Za njih nema ograničenja, jer su pravoslavni, za razliku od potomaka Romanovih u drugim nepravoslavnim vladarskim dinastijama, jer uski zakon o nasleđivanju propisuje da naslednik Ruskog imperatorskog prestola mora da bude rođen od pravoslavnih roditelja, i sam da bude pravoslavan – zaključuje Radmila Vojinović, istoričar iz Moskve.
Naslovna fotografija: Jedan od dvoraca Romanovih u Sankt Peterburgu
(Nastavlja se )
