Savino Zakonopravilo najvažnija srpska knjiga

Piše: Miloš Stanić

Konačno sam došao u posed knjige za kojom tragam godinama. Nomokanon Svetog Save je najvažnija knjiga na srpskom jeziku i prate je čudna dešavanja.

Zakonopravilo Svetog Save je sasvim sigurno najvažnija knjiga na srpskom jeziku. Možemo slobodno reći da se radi o osnivačkom dokumentu Nemanjićke Srbije. Po značaju odmah iza Zakonopravila dolazi Miroslavljevo jevanđelje za koje je po neko i čuo. Međutim osam vekova kasnije, prevod ove knjige na moderni jezik nije dostupan ljudima i za nju je retko ko uopšte i čuo. Naime postoji prevod ali on se više ne može nabaviti i na kupujem-prodajem sajtovima košta pravo malo bogatstvo.

Lažne vesti

Ovih dana naiđem na vest Matice Srpske kako je štampano foto-tipsko izdanje Nomokanona (Sarajevski prepis). Oduševljen pošaljem mail sa pitanjem koliko košta i da li se može nabaviti. Međutim, ne dobijem odgovor.

Ne odustajem. Kontaktiram prijatelja koji inače pomaže oko sređivanja Hilandarske biblioteke i koji je član Matice Srpske i zna ljude u njihovoj biblioteci da se raspita koliko košta. Međutim, posle par dana dobijem odgovor da u biblioteci Matice Srpske nema te knjige uopšte u spisku. Bila je vest o tome, ali knjige nema… čudno. Kažu jedino što imaju na spisku je neka knjiga o Ilovačkom prepisu Nomokanona iz 2013. godine i pitaju me, preko tog prijatelja, da li me možda interesuje ta. Rekoh da me interesuje, međutim posle par dana dobijem odgovor da ni tu knjigu nemaju. Odnosno ona postoji u spisku ali da Matica nikada nije dobila primerke ove knjige za svoju biblioteku i još dodaju da je to baš čudno.

I meni je čudno jer ovo nije prvi put da pokušavam da nađem da li je neko objavio nešto o ovoj knjizi. Pre ovoga bila je još jedna vest da je Pravni fakultet navodno objavio prevod Nomokanona ali ni ta knjiga ne postoji i ne može da se nabavi. Da stvar bude još gora čuo sam da postoji spor oko kvaliteta prevoda tog izdanja.

Do pre desetak godina ova knjiga se nije ni pominjala u programu Pravnog fakulteta, a ni danas nije značajno obrađena. Inače, ova knjiga je deo programa na Pravnom fakultetu u Belorusiji… ali ne kod nas gde je nastala.

Voleo bih da nisam u pravu i da će se neko od ovih izdanja pojaviti ali pre nego što sam ovo napisao povukao sam gomile veza i kontakata od manastira do ministarstva kako bih dobio pravu sliku.

Pomoć sa Svete gore

Kada sam već digao ruke od pokušaja da dođem u posed knjige dobio sam pomoć od jednog monaha iz Hilandara kojem sam poverio moju muku i on me je povezao sa profesorom Miodragom Petrovićem koji je ceo život posvetio prevođenju Nomokanona. Kao vrhunski teolog on je uspeo da dođe do same suštine i prenese nam prevod na moderan srpski jezik. Mnoge decenije je profesor posvetio upoređujući Savin staro-srpski i razne zakonike pisane na staro-grčkom i hebrejskom.

Gospodin Miodrag Petrović je zaista sveti čovek. Imao sam priliku da pričam par puta sa njim i da ga priupitam par stvari koje mi nisu bile jasne oko naše vere ali najvažnije od svega uspeo sam da dođem u posed Nomokanona (Zakonopravila) Svetog Save.

Interesantno, profesor nije hteo da proda knjigu bez dolaska na crkvenu službu. Ovo nije bilo jasno izrečeno ali smo se dogovorili da se vidimo jedno jutro na liturgiji. Međutim, ja nisam mogao tada i javim se da se vidimo neki drugi dan ali on mi kaže ”U redu, vidimo se na Akatistu (službi) u četvrtak”.

Nakon službe sam upoznao čoveka i imali smo prilike da natenane razgovaramo, što mi je bila velika čast. Knjigu sam dobio po ceni koju plaćaju manastiri i crkveni ljudi od 200 evra. Ova cena je zaista opravdana jer se radi o knjizi velikog formata, teškoj nekoliko kilograma, u kožnom povezu i vrhunskom papiru.

Probao sam da uzmem još jedan primerak za prijatelja ali to nije bilo moguće. Prijatelj je morao da dođe na službu lično nedelju dana kasnije i upozna se sa profesorom. Svaki primerak je obeležen, ima svoj broj i zna se kome je prodat.

Čudno, ali shvatio sam da sam do knjige došao uz preporuku sa Hilandara i da smo knjiga, ja i profesor vezani prisustvom na crkvenoj službi na neki način.

Objavljen je prvi deo prevoda i u pripremi je drugi deo koji se više bavi civilnim zakonima. Jedno od poslušanja koje sam dobio sa Hilandara je da pomognem profesoru da izađe i ta druga knjiga. Evo dela razgovora da biste shvatili koliko je neuhvatljiv taj zadatak:

–Znate kako profesore, ja sam dobio poslušanje da vam nekako pomognem oko izdavanja i prodaje knjige kako bi vi dovršili svoje delo.

–Nemojte da se ljutite, skoro je bila princeza Jelisaveta sa svojim ljudima i nudila je da finansira i pomogne izdavanje druge knjige ali ja sam to odbio. Znate ja sam tome život posvetio i ja ću tu stvar završiti. Dovoljno mi je da prodam po neki primerak i iz toga ja finansiram drugi deo knjige.

–Pa odlično, eto ja se bavim internetom pa bih mogao da vam pomognem da prodate više knjiga… – trudio sam se da ga ubedim.

–Kako mislite? Kao prodaja knjige na internetu? Ne to ne dolazi u obzir ovo je suviše važna knjiga da se tako prodaje…

–Pa dobro, nisam mislio kao klasična prodaja, već bih ja napisao par tekstova i predstavio knjigu i o čemu se radi… da što više ljudi sazna koliko je važna za nas i naš identitet. Mogao bih recimo staviti neki kontakt pa da vam se ljudi jave…

–Znate kako, ja mislim da to nije potrebno. Ljudi koje ovo interesuje će mene pronaći nekako… – ostade neumoljiv profesor.

Eto, morate naći profesora. Kada se molim, pomenem profesora da cela stvar uspe. Miodrag sada ima oko 85. godina i ako ne dovrši svoj rad, nisam siguran da postoji neko ko može da to uradi umesto njega.

Osnivačka povelja naše države

Većina ljudi nikada nije čula za Zakonopravilo Svetog Save jer nikada nije pomenuto u školi. Mnogi se međutim sećaju lekcije iz istorije o Magna karti libertatum (Velika povelja sloboda), prvom pravnom dokumentu Engleske koji će kasnije dovesti do stvaranja parlamenta.

Ukratko u magna karti je engleski kralj obećao velikim vlastelinima da ih neće ubiti, oduzeti im imovinu i silovati im žene bez suda. Ova povlastica naravno nije garantovana sitnoj vlasteli, trgovcima, sveštenicima ili seljacima… ne, to se samo odnosilo na krupnu vlastelu. Interesantno, ispada da ovaj dokument nije sačuvan u originalu i da baš i ne mogu da se dogovore koji je tačno taj dokument o kome govore, ali o tome smo učili u školi…

Treba da znate da je za razliku od Magna karte koja je na jednom parčetu pergamenta, Zakonopravilo Svetog Save je napisano na preko 400 listova pergamenta u 70 poglavlja, donosi pravila za organizaciju crkve i zakone koji se odnose na stanovništvo i vlastelu. To je monumentalna knjiga težine 7 kg pisana rukom. To je osnivački dokument nemanjićke Srbije koji je umnožen po jedan primerak za svaku episkopiju.

U Zakonopravilu se nalaze zakoni koji štite porodicu, žene, decu, prosjake, pa i robove. Definisane su uloge vlastele, crkve i građana, postoje čak zakoni protiv korupcije. Ova knjiga je presudno uticala na razvoj srednjevekovnih država Bugarske, Moldavije, Vlaške i Rusije.

Srbija poslednja Rimska teritorija?

Ono što je najvažnije i što retko ko ima hrabrosti da kaže je da je Nomokanon čvrst dokaz da je Srbija tog vremena bila naslednik Rimskog carstva. U njemu se nalaze Justinijanovi zakoni, Prohiron (Gradski zakon), odluke svih Vaseljenskih sabora, tumačenje Aristinina i Zonare… svi najnoviji romejski zakoni toga vremena.

Da, dobro ste pročitali Rimskog carstva. Danas je popularan naziv Vizantija ali građani Vizantije nikada sebe tako nisu zvali, niti se država tako zvala. Zvala se Rimsko carstvo ili Romejsko na grčkom. Izraz Vizantija je izmišljotina Vatikana, kako bi izraz Rimsko carstvo ostao vezan za Italiju i Zapadnu Evropu. U SANU postoji Vizantološki institut u kome su okupljeni akademici koji neprestano podgrevaju zapadno-evropsku priču o Vizantiji.

Velike su posledice ove tvrdnje. Srbi danas misle da su seljački i partizanski sinovi, žele da postanu deo Evropske priče a gube iz vida svoje Rimsko poreklo i da su oduvek bili deo Evrope i geografski i civilizacijski.

Za naš narod i naš identitet bitno je da znamo da su naši kraljevi bili venčani sa ćerkama careva Rimskog carstva i da su zato nosili titulu Stefanos (ovenčan). Ta titula Stefan je značila da imaju pravo da naslede carsku titulu po krvi. Na kraju krajeva, dokaz za ovo je da smo i imali careve Rimskog carstva – Dušana, Uroša, Sinišu, Jovana.

Moderni istoričari se ubiše da nam objasne da je Dušan bio srpski car, a ne nikako car Rimskog carstva. Zašto? Pa zato što žele da nas ubede da je Romejsko carstvo isključivo grčko, a da smo mi mali Srbi bili samo posluga tu. Iako to svakako nije tačno. Zato retko čujete za srpskog cara Sinišu i Jovana jer se ne uklapaju u takav narativ.

I gde je krunski dokaz za ove tvrdnje – pa u Zakonopravilu Svetog Save jer to je pisani dokaz kontinuiteta pravnog poretka Romejskog carstva. Poznato je da je u trenutku kada je cela Grčka bila u rukama Osmanlija, Srbija bila poslednja slobodna K

Značenje „četiri S“

I još jednu bitnu stvar treba reći. U to vreme državu je tvorila simfonija između plemstva i crkve. Zato Zakonopravilo čine zakoni crkveni i civilni jer je to drugo Rimsko carstvo od kad je glavni grad prebačen iz Rima u Carigrad bilo prva država po hrišćanskim zakonima – Božije carstvo.

Srbija onog vremena je bila deo te priče, a pri tom imala svoju autonomiju (autokefaliju) i imala pravo da da Cara (stefanos). Od tada i imamo zastavu carske porodice Paleolog, kod nas poznatu kao ”četiri S”, a ustvari na njoj piše da je pravi vladar države – ”kralj kraljeva, gospodar gospodara” što je rečenica iz jevanđelja i odnosi se na Isusa Hrista.

Carstvo Božije koje se pominje na liturgiji kome se nadamo da će doći je ustvari sećanje na carstvo iz kog smo potekli, a kada se pomene Gospod ili Isus Hrist, pomislite na zastavu sa četiri ”ocila” jer njegovo ime tu piše. Eto vam šifrovane poruke kako da se vratimo sebi.

Danas mnogi ponavljaju floskule iz titovih udžbenika, da je crkva ”religiozna ustanova”, i ne razumeju da se radi o civilnoj instituciji iz doba Rimskog carstva koja je kod nas još uvek živa i u kojoj se pored moštiju naših kraljeva nalaze i koreni naših običaja i visoke kulture srednjeg veka.

Zato nema proučavanja istorije Srbije bez proučavanja istorije naše pravoslavne crkve a Zakonopravilo daje ključeve i odgovor za mnoga pitanja o našem identitetu.

Izvor: Milos.io