Sećanje na dečaka heroja!
Na današnji dan (20. marta) 1993. godine prestalo je da kuca srce hrabrog dečaka iz Republike Srpske, Spomenka Gostića. Bio jedan od onih koji ulaze u istoriju.
Rođen je 14. avgusta 1978. godine u Doboju, a do rata je živeo sa majkom u selu Jovići, okruženom naseljima sa većinskim muslimanskim življem. Majka mu je iznenada umrla, a on je ostao sam da živi sa bakom. Ona, međutim, nedugo zatim gine od granate ispaljene od strane muslimana na selo Joviće, nakon čega naš junak ostaje siroče, objavljeno je na fejsbuk stranici Meet the Serbs.
Već početkom rata, Spomenko se prijavio kao dobrovoljac u vojsku Republike Srpske, čiji borci su ga štitili i brinuli se o njemu, a on im je konjskim kolima donosio hranu, od rova do rova. Jednom prilikom biva ranjen, uletevši u minsko polje, ali se veoma brzo vratio vojsci i svojim zaduženjima. Tog 20. marta 1993. godine, žureći kući da iz peći izvadi hleb koji je pekao da nahrani svoje prijatelje vojnike, gine na Ozrenu od granate ispaljene sa muslimanske strane zajedno sa još pet srpskih vojnika.
U ratu je izgubio sve: porodicu, dom, detinjstvo i, na kraju, život. Saborci ga pamte kao neverovatno hrabrog i vrednog dečaka, a ostaće zabeleženo da je odbio ponudu jedne srpske porodice iz Francuske da ga usvoji i odvede da živi sa njima. Spomenko je, zahvaljujući se, tom prilikom rekao:
„Neću da budem dezerter i da ostavljam svoj narod kad je najgore. Biću ovde do kraja, dok ne dočekamo mir i slobodu, a onda… videćemo.“ Spomenko je posmrtno odlikovan Medaljom zasluga za narod. Srpski junače, neka ti je večna slava!
