Sećanje na proboj jasenovačkih mučenika
Danas je obeležen Dan sećanja na proboj jasenovačkih logoraša, koji se dogodio 22. aprila 1945. godine. Tim povodom u Mlaki, delu kompleksa jasenovačkog logora smrti, u kojem su bili smešteni žene i deca, u hramu Svetog Ilije služena je liturgija. Službu je vodio episkop pakračko-slavonski Jovan, a zatim je na humci kod spomenika „Cvijet“ osveštani slavski kolač i koljivo.
Tačno pre 75 godina stotinjak zarobljenika jednog od najvećih koncentracionih logora u svetu , po mnogima i najsvirepijeg mučilišta u istoriji čovječanstva, uspelo je da se probije iz jasenovačkih utvrđenja i osvoji slobodu. Ovaj datum se obeleežava kao dan oslobođenja Jasenovca, iako do njega, faktički, nikada nije došlo.
Dejan Kovačević u fejsbuk objavi navodi da je grupa gladnih i izmučenih logoraša logora Jasenovac izvršila proboj iz logora i forsirajući reku Savu probila se u Bosansku Gradisku
Jedan od organizatora proboja, kako navodi, bio je Mile Ristić iz Potkozarskog sela Miljevići. Mile je bukovom cepanicom onesposobio ustašu na mitraljeskom gnezdu i otetim oružjem od njega štitio odstupnicu logorasima dok je imao municije.
„Bio je predložen za narodnog heroja ali političke igre kojih je uvek bilo nikad nisu dozvolile da bude proglašen. Da apsurd bude veći spomen obeležje Mili Ristiću u rodnom Miljevićima podignuto je tek pre par godina prilozima meštana mesne zajednice Miljevići i uz pomoć OO boračke organizacije Gradiška. Zasluge za pokretanje ove akcije pripadaju Dragi Todoroviću tada predsedniku mesne zajendice Miljevići i ostalim meštanima. Miće Ristic umro je 04. maja 1980 godine“, navodi Kovačević.
Još uvek utvrđen tačan broj žrtava u Jasenovcu pre svega zbog komunističkog režimu, ali je uvreženo je mišljenje da je u ovoj fabrici smrti život izgubilo oko 700 000 ljudi, od kojih su, ubedljivu većinu, činili Srbi. Međutim, najveća tragedija Jasenovca je ubistvo na desetine hiljada dece.
„Uz poklič “Za dom spremni“, ustaše su svoje žrtve, prije svih Srbe, davile u Savi, trovale cijanidom, topile u sapun, ubijale čekićem, maljem, vešale ih, čupale im grkljane, odsecale testise, vadile im delove utrobe, ubijale trudnice strujom… Dečje glave razbijali su o zidove. Za sve ove metode svirepog ubijanja koje su primenjivale ustaše u Jasenovcu postoje dokazi. Logori u kojima su deca izgladnjivana do smrti tipičan su ustaški izum, koji potvrđuje najmonstruozniji, neponovljiv zločin“, ječi su izraelskog istoričara i autora knjige „Jasenovac balkanski Aušvic“ Gideona Grajfa.
Pogledajte molitveno sećanje na 75 godina od proboja jasenovačkih logoraša:
.
