Srbija u ovom trenutku ne treba da otkupi ordenje dinastije Karađorđević, koje će se naći na aukciji u Nemačkoj 14. decembra, jer ponuđena odlikovanja ne poseduju značajnu istorijsku i kulturnu vrednost, a njihova početna cena je dosta visoka. Tako glasi stav Ministarstva kulture i navode da je zasnovan na stručnoj analizi Istorijskog muzeja Srbije.
U resornom ministarstvu dodaju i da će nastaviti da prate dalju sudbinu četiri ordena koje nemačka aukcijska kuća „Andreas Tis” nudi po početnoj ceni od 30.000 evra. Jer, kako kažu, „za očekivati je da se u nekom budućem trenutku oni ponovo nađu u prodaji po razumnijoj i prihvatljivijoj ceni”.
Podsetimo, oglašena prodaja ordena Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save izazvala je veliku pažnju javnosti. Deo struke je izneo i izvesne rezerve prema poreklu ovih odlikovanja, koja su, prema navodima aukcijske kuće, pripadala kralju Petru Drugom Karađorđeviću (1923–1970). S druge strane, pojedini stručnjaci smatraju da Srbija ova odlikovanja može da vrati u zemlju, pozivajući se na odredbe Haške konvencije iz 1954. godine i to – bez ikakve naknade.
U resornom ministarstvu navode da su po objavljivanju aukcijske prodaje zatražili od Istorijskog muzeja Srbije, kao nadležne ustanove da se izjasni o mogućnostima kupovine tog ordenja. Posle uvida u fotografije odlikovanja, taj muzej se konsultovao s „domaćim vrhunskim stručnjacima i kolekcionarima Dragomirom Acovićem, Dušanom Babcem, Slobodanom Homenom i Draganom Stanisavljevićem” u vezi s autentičnošću i istorijskom konteksta tog ordenja.
„Svi konsultovani, osim gospodina Acovića, stava su da odlikovanja ne potiču s dvora Karađorđevića i da su, u najboljem slučaju, sakupljena s raznih strana u trenutku smrti kralja Petra Drugog kako bi bila deo protokola njegove sahrane”, ističu u Ministarstvu.
Prema navodima „Andreasa Tisa”, ova četiri odlikovanja je Petar Drugi za vreme izgnanstva u Njujorku 1969. trajno predao Amerikancu Filipu Mejnu Veberu, koji ih je posle smrti kralja dalje preprodao. Nejasno je, pri tom, kako je ordenje iz SAD vremenom završilo u aukcijskoj kući u Nemačkoj. S druge strane, stručna javnost je uverena da ovim odlikovanjima Petar Drugi svakako, zbog svoje mladosti, nije mogao da bude odlikovan. Jedna mogućnost je da su pripadala njegovim precima na tronu ili da su bila pohranjena u dvorskim depoima u slučaju potrebe da neko njima bude odlikovan, a da ih je Petar Drugi poneo u izgnanstvo 1941. godine. Nasuprot tome, dr Ratomir Milikić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, u reagovanju objavljenom u našem listu, izneo je mogućnost da su izrađena posle Drugog svetskog rata, u egzilu, po posebnoj porudžbini za Karađorđeviće.
Ali, čak i ako su napravljeni posle vladarevog izgnanstva, Srbija, prema mišljenju istoričara i nekadašnjeg državnog sekretara za kulturu u resornom ministarstvu Dejana Ristića, može da besplatno zatraži povratak ovih ordena. Ističući da Haška konvencija obavezuje države potpisnice da vrate kulturna dobra zemljama iz kojih su iznesena usled ratnih okolnosti, Ristić podseća da je kralj Petar Drugi trajno napustio Jugoslaviju upravo zbog Drugog svetskog rata. To je, po njegovom mišljenju, ključni argument po kojem bi Srbija od Nemačke mogla da zatraži obustavu aukcije, budući da su odlikovanja bila u posedu poslednjeg jugoslovenskog monarha.
„To bi u ovom slučaju značilo i da Srbija ne bi morala da angažuje nikakva finansijska sredstva, već bi pokretanjem mehanizma sadržanog u tom međunarodnom dokumentu mogla da trajno povrati ova odlikovanja”, navodi Ristić, dodajući da su ovu konvenciju ratifikovale, između ostalih država, i tadašnja FNRJ (čiji je Srbija pravni naslednik) i Nemačka.
Na pitanje da li su razmatrali ovu mogućnost, iz resornog ministarstva su za naš list poručili da „primena Haške konvencije na diplomatskom nivou uključuje i ulogu Nacionalnog komiteta koji je interresornog sastava”.
„U skladu s odredbama konvencije, ona (komisija) se bavi zaštitom, čuvanjem i poštovanjem kulturnih dobara u oružanim sukobima, a ne pitanjem povraćaja posebno ne povraćaja bez nadoknade”, navode u Ministarstvu.
S druge strane, Ristić ističe da su upravo na osnovu ove konvencije Jugoslavija i Srbija baš iz Nemačke u više navrata vraćale vredne istorijske predmete.
„Tako je krajem šezdesetih godina prošlog veka vraćen veći broj srednjovekovnih rukopisa i vladarskih povelja koje su do 1915. bile deo nacionalnog bibliotečkog fonda, a 2011. i krst koji je kralj Aleksandar Obrenović darovao manastiru Žiči prilikom svog miropomazanja”, ističe Ristić.
Budući da se na aukcijama u inostranstvu često pojavljuju predmeti značajni za nacionalnu istoriju, on smatra da je neophodno uspostavljanje odgovarajuće centralne službe koja bi se kontinuirano i stručno bavila povraćajem naše kulturne baštine van granica Srbije. U tom smislu, Ristić podseća na prošlogodišnju aukcijsku prodaju Ordena Miloša Velikog koji je, bio i lični primerak u posedu kralja Aleksandra Obrenovića, ali je naša zemlja propustila da ga vrati u zemlju. S druge strane, među slučajevima dobre prakse povratka istorijski važnih predmeta u maticu, on navodi nedavni povraćaj nekoliko listova otrgnutih iz spomen-knjiga koje se čuvaju u ,,Kući cveća” u Beogradu, ali i državni otkup knjige „Goresni plač” Zaharija Orfelina od antikvara iz Austrije, s početka godine.
„Zahvaljujući tome, Narodna biblioteka Srbije je došla do jedinog sačuvanog primerka najstarije štampane zbirke poezije na srpskom jeziku, što je zaista za pohvalu”, ističe Ristić.
Izvor: Politika
