Srpkinja koja je napisala austrijsku himnu

Mnogo je znamenitih Srba koji su tokom istorije zadžili Austriju, ali ime jedne Srpkinje biće zauvek upisano među najznačajnijim ličnostima ove alpske države. Reč je o Pauli von Preradović, koja je napisala himnu Austrije, koja se i danas koristi a njen naslov je  “Zemljo planina, zemljo na rekama” (Land der Berge, Land am Strome, na nemačkom).

Ovu pesmu ova austrijsko- srpska književnica napisala je neposredno nakon Drugogog svetskog rata i pobedila na izboru od 1.800 prispelih tekstova i jedina je žena pisac jedne državne himne na svetu.. Evo testa prevedenog na srpski jezik:

Planinska zemljo, zemljo na reci,
bogata poljima, zemljo katedrala,
zemljo čekića, bogate budućnosti,
dom si mnogim velikim sinovima,
naroda blagoslovljena smislom za leepotu,
hvaljena Austrijo,
hvaljena Austrijo.

Za koju se jako svađalo, oštro borilo,
u središtu si kontinenta,
poput snažna srca,
od najranijih si dana nosila
breme velikog poslanja,
napaćena Austrijo,
napaćena Austrijo.

Gledaj nas slobodne,
kako hrabro verujemo u nova vremena,
veselo radeći i puni nade,
dozvoli nam da se ujedinjeni u bratski zbor
zaklinemo na vernost tebi, naša domovino,
voljena nam Austrijo,
voljena nam Austrijo.

Paula fon Preradović rođena je u Beču  12. oktobar 1887. godine u porodici Srbina Dušana Preradovića. Detinjstvo i mladost peovela je u Puli, tadašnjoj Austrougarskoj. Njen otac je tamo služio u mornarici. Pohađala je devojačko-građansku školu, a sa 14. godina nastavila je školovanje na katoličkom internatu Sankt Pelten (1901—1905).^[Godine 1913. Paula je otišla u Minhen na jednogodišnji kurs Crvenog krsta. Već sledeće godine cela njena porodica se preselila u Beč, a Paula je iz Minhena otišla tamo i zaposlila se u vojnoj bolnici kao medicinska sestra.

Prema sačuvanim izvorima, staro poreklo porodice Preradović je srpsko i vodi iz Stare Srbije, odakle su se preselili u 17. veku. U vreme preseljenja starešina zadruge Preradovića je bio sveštenik srpske pravoslavne crkve. Jedan deo porodice Preradović dobio je ugarsko plemstvo i koristio predikat de Preradović. U 18. veku nekoliko oficira Preradović je sa porodicama prešlo u Gornju krajinu i iz te grane porodice je i Petar Preradović, čija je unuka bila Paula fon Preradović.

Na grbu Preradovića nalazi se grifon koji zamahuje sabljom i drži odsečenu tursku glavu. Od Preradovića, među kojima su i oni iz Grubišnog polja, na spisku ubijenih u logoru Jasenovac, Nezavisne države Hrvatske do sada je indentifikovano 100 Preradovića. Otac Paule Preradović bio je Dušan Preradović, pomorski ofocicir, dok je njen deda bio Petar Preradović, general-major, srpski pesnik i slovenofil.

Paula je imala dva brata i dve sestre. Udala se 1916. godine za austrijskog pisca i novinara Ernesta Moldena i imali su dvoje dece — Frica i Ota Moldena. Njen muž je postao glavni urednik novina, a za vreme rata oni su se pridružili otporu protiv nacizma, zbog čega su zatvoreni. Oba njihova sina postali su književnici i takođe se priključili se otporu protiv nacizma. Mlađi sin Fric je bio diplomata i novinar. Kao pisac, objavio je dosta dela, ženio se četiri puta, a umro je u Tripoliju 2004. godine. Stariji sin Oto Molden je takođe bio pisac i napisao je desetak knjiga. Umro je na Kipru 2002. godine.

Paula von Preradović umrla je 25. maja 1951. godine u Beču. Za života je objavila nekoliko zbirki poezije i proza, a neka od njih su: Pesme Paule pl. Preradović, Zagreb 1910. godine, Leto na jugu, zbirka pesama Minhen 1928. godine, Dalmatinski soneti, zbrika pesama Berlin—Beč—Lajpcig 1933. godine, Pave i pero, roman 1946. godine,  Kolumbova krošnja Split 1972. godine, Paula Preradović: Gesammelte Werke i roman Kindheit am Meer

Ipak, Paula Preradović najpoznatija je po tome što je napisala austrijsku himnu Zemlja planina, zemlja reka (Land der Berge, Land am Strome).  I mada je više nego jasno njeno poreklo, Hrvati ne bi bili Hrvati kada je ne bi svojatali i proglašavali svojom književnicom.