Srpske freske u dubrovčkim katoličkim crkvama
Na zidinama jednog od franjevačkog manastira u Dubrovniku pojavile su se ispod maltera pravoslavne freske iz 14. veka.
Ova vest, u Hrvatskoj nije dočekana blagonaklono, a mediji je potpuno ignorišu, jer im očigledno smeta srpska prošlost Dubrovnika. Freske na zidinama franjevačkog manastira Male Braće, ali i crkvi Preobraženja Kristova video je Miloš S (38), koji je posetio Dubrovnik, ali na pitanje otkud tu freske nije dobio odgovor od katoličkih sveštenika.
–Primetio sam da se ispod maltera pojavljuju ikone, odmah sam prepoznao pravoslavni ikonopis, jer sam neko ko redovno obilazi manastire kako pravoslavne, tako i druge širom bivše Jugoslavije. Jednostavno volim to. Zanimalo me otkud u franjevačkom samostanu pravoslavne ikone. Pokušao sam da pitam ljude koji tu bogosluže, ali su svi kada su čuli moje pitanje okretali glavu i bez reči odlazili od mene – ispričao je Miloš.
Prema njegovim rečima, svuda gde je pokucao na vrata sa tim pitanjem udario je u zid ćutanja.
–Istraživao sam malo i otkrio da su se prvi put ove freske ispod maltera pojavile 1992. godine i od tada se u Hrvatskoj, ali ni ovde o njima ne priča. Pokušali su jednom i da ih prekreče, ali je čitav malter sa farbom otpao i ikone su ponovo izašle – otkriva svoje istraživanje Miloš.
Na ovim mestima očigledno su se nalazile nekada pravoslavne crkve, koje su kasnije franjevci prisvojili i pretvorili u svoj samostan u Dubrovniku. Prema istorijskim zapisima na ovome mestu crkvu je podigao jedan od najmoćnijih srpskih vladara kralj Uroš Drugi Milutin 1317. godine te je moguće da ikone datiraju iz tog doba.
Na zvaničnom sajtu Dubrovačke biskupije kada je riječ o samostanu Male Braće u Dubrovniku ne postoje zapisi pre 1317. godine i dolaska srpskog kralja Uroša Milutina već i oni navode da je “vrlo moguće da je samostan tada nastao”.
Samostan je jedan od najvećih i najmonumentalnijih franjevačkih samostana. Ima dva klaustra: gornji (renesansni, krstastih svodova i polukružnih lukova) i donji (romaničko-gotički, ornamentnih stupića heksafora, rozeta i kapitela raznih oblika: geometrijskih, biljnih, ljudskih i životinjskih) s krstastim svodovima i šetnicom povrh.
Mihoje Brajkov iz Bara (prva pol. 15. veka) je gradio ovaj klaustar koji spada u najbolja romaničko-gotička ostvarenja u Hrvatskoj. Ima 120 stupova i 12 masivnih pilastara. Preslikan je u 17. veku. freskama iz života svetog Franje. Na zidu klaustra je sarkofag M. Gučetica iz 15. veka s reljefima, a u srednjoj šetnici klaustra je fontana s likom sv. Franje”, stoji na sajtu biskupije o ovom zdanju.
