Srpski sveci u Moskvi
SRBI U RUSIJI (3)
Piše: Dr Marko Lopušina
Sam car Ivan Četvrti je nadahnuo svoje istorijske naslednike, vladare carske Rusije da u najznačajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangleskom saboru u Kremlju, u kome bogosluži i ruski patrijarh Kiril, uz najveće ruske svece postave i tu danas stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Mirotočivi i Sveti car Lazar.
-Arhangleski sabor u Kremlju, koji mnogi smatraju sa glavnu rusku crkvu, dnevno poseti i do 10.000 vernika, posetilaca i turista. Samo najvećima mesto je ovde Arhangleskom saboru i u Kremlju – rekao mi je tokom obilaska Goran Radmanovac – Naša vera je jedna, ujediniteljska i bratska. Sasvim je prirodno da Rusija na ovakav način pokaže svoju privrženost srpskom narodu.
Ušli smo tiho i bogomolećivo u saborni hram, sa visokim stibovima oslikanim ikonama i kamenim grobnicama ruskih vladara. Na severoistočnoj strani Arhangelskog sabora ukazale su nam se svete ikone Svetoga Save, Svetog Simeona i Svetog cara Lazara. Gledali su nas kao svoju duhovnu decu. Bio sam presrećam zbog takvog osećanja koje me prožimalo celim bićem.
Ikone Svetog Save i njegovog oca Simeonom, rađene su od 1652. do 1666. godine u vreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Sveti Sava i Simeon, sabiratelji srpskih zemalja, naslikani su u punoći svoje božanske misije. Pred grandioznim freskama veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uoči svake bitke. Zbog fresaka izuzetne umetničke vrednosti, među kojima su i tri srpskih prosvetitelja i čudotvoraca, Arhangelski sabor je ruski spomenik nacionalne kulture – pojanisla nam je gotovo šapatom zbog crkvene tišine i dostojanstva naša profesorka istorije i vodič.
Ikone svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su oni duhovno bili povezani sa Srbima. Naime, Teodosijevo “Žitije Svetog Save” bilo je dobro poznato u ruskim crkvenim i državnim krugovima. I nije neskromno reći, da je naš sveroditelj i njegovo veličanstveno delo, to jest da je “Sveta Srbija” Nemanjića kao Savin duhovni porod – bila uzor i ideal onoga što danas zovemo “Svetom Rusijom”. Nije preterivanje reći da je uzor vladara-monaha čije su najveličanstvenije ovaploćenje upravo bili Nemanja i njegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog.
Još je njegov deda car Ivan Grozni u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimljivi odnosi njegovog naslednika cara Ivana Goroznog Četvrtog sa hilandarskim bratstvom. Prvi carev susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine.
Tada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i još trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u zaštitu od Turaka i zaustavi otimanje manastirske imovine – piše uruskim ucrkvenim knjigama.
Hilandar i Podvorje
Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Veličanstvenom, u kojem je od turskog sultana tražio da uzme u zaštitu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou. Šest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatražilo je novu pomoć od cara Ivana Groznog.
Njihovi izaslanici, koji su došli u Moskvu, bili su bogato darivani crkvenim odeždama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevič 50 rubalja. I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar će redovno dobijati pomoć od cara Ivana Groznog – zapisano je u pravoslavnoj istoriji.
Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. U Moskvi je od vremena cara Ivana Groznog, pa do početka 19. veka, postojalo Podvorje manastira Hilandara. Zatim, od 1874. godine do Oktobarske revolucije delovalo je Srpsko podvorje uz blagoslov mitropolita Mihaila. Hram Podvorja svetog Kira i Jovana i Svetog Save, arhiepiskopa srpskog, sa samom zgradom Podvorja darovao je Srbima sam car.
Sinod Ruske pravoslavne crkve je 28. decembra 1999. godine doneo odluku da se u Moskvi, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, kod Jauzkih vrata, obnovi Podvorje Srpske pravoslavne crkve pri Patrijaršiji moskovskoj i sve Rusije. Ovom odlukom krunisani su višedecenijski napori dveju crkava da se učvrste veze između jednovernih i bratskih naroda.
Početkom 2000. godine, hram je bio predat Srpskoj patrijaršiji, u kome je 21. avgusta 2000. liturgiju služio srpski patrijarh Pavle. Nastojatelj Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, arhimandrit Antonije (Pantelić), izabran je za vikara patrijarhu srpskom sa titulom episkopa moravičkog, s tim da i dalje obavlja dužnost nastojatelja moskovskog podvorja.
Upravu Podvorja otac Antonije primio je u jesen 2002. godine, jer je u to vreme predavao u bogosloviji u Srbinju.
Potom je urađena hidroizolacija hrama, popločan je prostor ispred i oko hrama trotoarnim kamenom, promenjeni su sve prozori, urađena je fasada, kompletna rastauracija oltara i ikonostasa. Izrađene su nove riznice i obavljeni mnogi drugi radovi na enterijeru i eksterijeru hrama. Potpuno su obnovljena tri doma. Izgrađena je četvrta zgrada i kapela Svetog Save, krstionica, muzej i riznica.
Ovaj hram posećivao je i patrijarh srpski Irinej. Domaćin mu je bio prvi put predsednik Vladimir Putin. A drugi put, krajem 2016. godine na proslavu sedamdesetog rođendana patrijarha ruskog Kirila, verskog poglavara moskovskog i sve Rusije.
(Kraj)
