Starac Aron – najduža brada Svete Gore
Početkom 19. veka u skitu Kavsokalivija je živeo sveblaženi starac Aron Dugobradi. Njegova brada je bila kao u prepodobnog Onufrija i prepodobnog Petra Atonskog – četvrtina brade ležala je na zemlji. Kada bi neko zaželeo da je vidi, on bi stao na klupu i tada je brada dodirivala zemlju.
Ovaj starac je ranije bio prvi i čuveni pojac Svete Gore i sličnog glasa nije bilo daleko. Nije bilo manastira koji ga nije molio da na praznik dođe radi pevanja. Na jednom od praznika pevao je on na svenoćnom bdenju, i uzgordio se svojim glasom. Posle toga njegov glas je potpuno propao i on više ništa nije bio u stanju da peva, i od toga je zapao u veliku tugu.
Pričali su da mu je bilo poslato viđenje i da ga je sama Carica Nebeska izvestila da mu je oduzet glas zato što nije umeo njime da vlada i što se samo gordio; međutim, za utehu će mu biti data velika brada; samo što ovaj put ne sme da se gordi, jer će i nje biti lišen. I počela je da raste brada, i izrasla do četvrtine niže nogu. On ju je uvek nosio podvezanu, a pokazivao je samo onima koji su želeli da vide.
Jednom je u Konstantinopolju pored patrijaršije prolazio sultan Mahmud. Obuzela ga je radoznalost da pogleda u hrišćansku crkvu. Dočekao ga je sam patrijarh; sultan je dugo razgledao crkvu. Videvši ikonu Svetog Petra Atonskog i Onufrija Velikog rekao je patrijarhu:
– E, ovo vi lažete! Kako je moguće da ljudi imaju takve brade?
Patrijarh mu je smireno odgovorio da to nije laž nego čista istina, i da u sadašnje vreme na Svetoj Gori živi monah koji ima takvu dugu bradu. Sultan je naredio da mu ga dovedu. Monah je došao i javio se sultanu. Taj je naredio da mu pokaže bradu, i monah je stao na divan i raspustio vlasi. Sultan je veoma iznenadio što je brada čak i duža nego one što je video na ikonama.
Zatim je sam zaželeo da isproba i uveri se da li je brada istinska. Uzeo je jednu vlas od samog lica i povukao njome prstima do kraja; tako je probao 3 vlasi. Zatim je, gledajući na bradu, rekao:
– Kod hrišćana, što je pisano sve je sušta istina!
A monahu je dao ferman da on sa učenikom do smrti ne plaća porez. Ovaj starac je umro 1835. god. Na svetlopisu ruski monasi svetogorskog manastira Svetog Pantelejmona
Tekst: Arhimandrit Onufrije Hilandarac
