Streljanje akademika dr Miloša Trivunca (5)

Bio je jedan od najobrazovanijih Srba svoga doba i kao takav davalo je „Narodnoj prosveti“ kredibilitet institucije od najvišeg kulturnog poverenja

Posle snažnog odjeka koji je  knjiga Predraga Peđe Savića već izazvala u javnosti, portal Tamo daleko donosi kompletnu, proširenu verziju velikog dokumentarnog serijala zasnovanog na  knjizi „Gospodar  knjiga: Uloga Anatolija Ivanovića, belog Rusa, u stvaranju srpskih velikana“. Danas objavljujemo peti nastavak.

U krugu intelektualaca koji su davali duhovnu i naučnu težinu izdavačkom poduhvatu Anatolija Ivanovića posebno mesto pripada dr Milošu Trivuncu — ličnosti koju knjiga „Gospodar knjiga“ označava kao jednog od najobrazovanijih Srba svoga doba. Njegova biografija predstavlja redak spoj vrhunske filološke erudicije, evropske obrazovanosti i tragične posleratne sudbine.

Miloš Trivunac (1876–1944) rođen je u Srbiji u građanskoj porodici koja je rano prepoznala značaj obrazovanja. Posle školovanja u Beogradu studije germanistike i opšte književnosti nastavio je u vodećim evropskim univerzitetskim centrima — u Lajpcigu, Berlinu i Minhenu. Upravo taj evropski akademski krug odredio je njegovu naučnu metodologiju: strog filološki pristup, široku komparativnu perspektivu i izrazitu stilsku disciplinu.

Po povratku u Srbiju izgradio je ugled jednog od najobrazovanijih univerzitetskih profesora svoga vremena. Predavao je nemačku književnost na Beogradskom univerzitetu i dugi niz godina bio jedan od ključnih nosilaca srpske germanistike. Savremenici su isticali njegovu izuzetnu erudiciju, preciznost u analizi i retku sposobnost da složene književne pojave objasni jasnim i merenim stilom.

Njegov naučni rad bio je impresivan i po širini i po dubini. Među najznačajnijim delima izdvajaju se:

— Aus dem Leben G. Bude’s (1902)

— Guillaume Budé’s De l’Institution du Prince. Ein Beitrag zur Geschichte der Renaissancebewegung in Frankreich (1903)

— Žena u Geteovoj poeziji (1908)

— Geteov Faust (1921)

— Gete (1931)

— Geteova svetska književnost (1933)

— Nemački uticaj na naš jezik (1937)

— Geteov Klaviho (1938)

Saradnja Miloša Trivunca sa „Narodnom prosvetom“ predstavljala je važan deo izdavačke strategije Anatolija Ivanovića. U uredničkom i naučnom krugu kuće Trivunac je delovao kao filološki i akademski autoritet. Učestvovao je u stručnim procenama rukopisa, davao recenzije i pomagao u koncepcijskom oblikovanju pojedinih biblioteka, posebno onih koje su zahtevale visok naučni nivo i pouzdan filološki nadzor.

U redakcionom krugu, zajedno sa Bogdanom Popovićem, Isidorom Sekulić i Vladimirom Ćorovićem, predstavljao je intelektualnu kičmu izdavačkog poduhvata. Upravo prisustvo ličnosti takvog naučnog formata davalo je „Narodnoj prosveti“ kredibilitet institucije od najvišeg kulturnog poverenja.

Međutim, istorijske okolnosti Drugog svetskog rata dramatično su promenile tok njegovog života. U vreme okupacije Miloš Trivunac je do 7. oktobra 1942. godine obavljao dužnost ministra prosvete u vladi Milana Nedića. Ta činjenica postala je posle rata ključna tačka optužbe protiv njega, iako je tu funkcio preuzeo nainsistiranje čelnih ljudi iz Akademije.

Posle oslobođenja Beograda nove vlasti su ga uhapsile. Ubrzo je osuđen i streljan 1944. godine kao „narodni izdajnik“, dok je njegova celokupna imovina konfiskovana. Tim činom prekinut je život jednog od najobrazovanijih predstavnika srpske humanistike prve polovine XX veka.

Njegova tragična sudbina predstavlja jedan od najdramatičnijih primera prekida naučnih i intelektualnih biografija u posleratnoj Srbiji. Bez obzira na politički kontekst, ostaje činjenica da je srpska nauka time izgubila izuzetno obrazovanog filologa i tumača evropske književnosti.

Ipak, delo Miloša Trivunca nadživelo je političke lomove. Njegove studije o Geteu, nemačkoj književnosti i jezičkim uticajima i danas predstavljaju važnu tačku oslonca za proučavanje evropskih veza srpske kulture.

U okviru priče o „Narodnoj prosveti“, Trivunac ostaje jedna od ključnih figura koja pokazuje koliko je izdavačka vizija Anatolija Ivanovića bila oslonjena na sam vrh srpske naučne elite.

U sledećem nastavku biće reči o velikim ljubavima i duhovnim vezama u krugu „Narodne prosvete“ — o Desanki Maksimović, Sergeju Slastikovu i tragičnoj sudbini Anice Savić Rebac.

(Nastaviće se)