Susreti kralja Aleksandra sa narodom

Piše: Saša Nedeljković

Kralj Aleksandar  je stalno obilazio zemlju. U dolini Sane (u Bosni) na domak sela Rasavaca 6. juna 1924, sasvim iznenada pojavila su se dva automobila iz kojih su se iskrcali putnici u oficirskoj uniformi. Među njima je bila jedna putnica u skromnoj odeći.

Bio je lep letnji dan, vreme ručku, pa su putnici posedali u gaju kraj puta na zelenu travu i poslužili se hlebom i sirom. Seljaci iz sela, ljudi, žene i deca, nisu znali ko su putnici i bez ustezanja razgovarali su sa putnicima. Putnik, crnomanjastog lica, orlovskog nosa i večnog osmeha na usnama u zlatnim cvikerima na očima i putnica plavih očiju svojom ljubaznišću su privlačili pažnju seljaka, milovala decu i davali im od svog zalogaja. Raspitivali su se o selu i seljacima, o crkvi, o školi i učiteljui o svemu što je moglo zanimati ljude koji vole selo i seljaka. Putnik sa osmehom na usnama upitao je jednog čiču, koji je pušio svoju lulu :

-A ima li u vašem selu dobrovoljaca?

-Ima, kako da nema. I moj je sin bio dobrovoljac – odgovorio je seljak.

Baš tada je prišao seljak, srednjovečan, sa šajkačom na glavi. Prišao je putniku, lupnuo nogu o nogu i vojnički pozdravio uz reči:

-Vaše Veličanstvo ! Ja sam N.N. Dobrovoljac, koji se pod Vrhovnim Zapovedništvom Vašega Veličanstva borio na solunskom frontu .

Reči su pale među seljake kao grom iz vedra neba.  Niko nije umeo ni reči da progovori, dok čiča ne viknu:

-Živeo Kralj! Živeo Kralj i Kraljica! Prihvatili su ostali. Za jedan tren otrčali su seljaci u selo  i najavili dolazak kraljevskog para. Svo selo je bilo na drumu, kroz gusti špalir seoskog sveta, koji je mahao rukama, klicao i plakao, projurila su dva automobila sa kraljevskim parom i pratnjom u smeru Rasavci – Prijedor, gde su takođe iznenađivali narod kudgod su prošli. Seljaci su gaj gde su ručali, nazvali „Kraljevski Gaj”. (1)

Kralj i kraljica bili su 7 jula 1924. u Kninu na prolazu za Gračac. Stanovništvo je burno aklamiralo. Kod Sokolskog doma kralj je izašao i bio mu je predstavljen starešina sokolskog društva brat Đuro Pokrajac. Kralj Aleksandar se interesovao za napredak sokolskog društva. Nakon toga kraljevski par je nastavio putovanje do Gračaca gde je čekao dvorski voz. (2)

Kralj je posetio i sokoliće na taborovanju. Beogradski sokolići proveli su oko 4 nedelje na Bledu 1922. Tabor se sastojao od belih šatora od kojih je svaki nosio ime kojeg poznatog sokolskog radnika ili prvaka. Oko šatora uredili su cvetne nasade i puteljke. Omladina se brinula za svoje snadbevanje sama, a život u logoru sprovodila je kao vojnici, ne zaboravljajući razne vežbe, plivanje, veslanje i izlete. Istovremeno su kralj i kraljica boravili na Bledu u vili Suvobor.

Sokolići su primali posete Slovenaca, Hrvata i Čeha. Jedna je gospođa donela deci kolača vrednosti 800 dinara. I drugi su donosili poklone. Jednog dana došao je kralj pa su ga sokolići dočekali pozdravivši ga kao vojnici. Kasnije je dobacio u šali:

-Doći ću ja jedne večeri, da vidim, kako vi pravite uzbunu!

Prekosutra je tačno u ponoć došao u logor. Odmah je naišao na stražu, koja je sedela pored velikog šatora i razgovarala. S njom je obišao sve šatore, razgovarao sa budnim i ispitivao ih, pokrivao je malu decu i sasvim se zadovoljno vratio u svoju vilu. (3) U članku  „Kralj i sokolstvo” u časopisu  „Železnički venac” učesnik tog događaja Mihailo D. Kostić opisao je šta se dešavalo. Kralj se rukovao sa sokolima i razgovarao, pitajući svakoga za ime, odakle je, ko su mu roditelji, da li mu se sviđa život u sokolskom logoru, i svaki je morao da prizna čime nije zadovoljan i šta bi još želeo.

Jednog dana, jedan mali sokolić je izjavio da bi želeo svaki dan da jede jabuke i da se vozi čamcem po jezeru. Istog dana se vozio čamcem sa kraljem i kraljicom i dobio je jabuke. Noćna straža imala je prave puške ali nisu imali prave metke nego ćorke. Mihailo D. Kostić je bio jedne noći određen za komandira logorske straže. Dok su stražari sedeli pored vatre razgovarajući o letovanju prošle godine, neka prilika im se približavala, zastajkujući iza svakog drveta na koje je nailazila. Zbog šuštanja lišća straža je ipak obratila pažnju. Sokolski stražari su uzeli puške, ustali i povikali „Stoj”. Prilika nije obratila pažnju na zapovest, i  stalno se približavala. Stražari su ponovili „Stoj”. Prilika se primicala nešto bržim koracima nego malo pre. Kad su stražari viknuli „I po treći put kažem stoj, ili ću …” prilika se hitrim skokom pojavila nekoliko metara ispred straže. Čulo se pitanje:

-Šta radite sokoli ?

-Eto, pričamo, Vaše Veličanstvo – iznenađeni sokoli su odgovorili.

Posle raporta kralj je pitao

-Da se niste uplašili? Obećao sam vam, da ću doći po noći i evo me, da vidim jeste li spremni za uzbunu!

Nije dignuta uzbuna a kralj je obišao logor i sokole koji su spavali. (4)

Kralj Aleksandar i kraljica Marija posetili su 1925. Primorje. Na Primorju posetili su Bar, Ulcinj, Spič, Sveti Stefan, Budvu, Grbalj, Tivat, Kotor, Herceg Novi, Risan, Perast, Dubrovnik i Cavtat. U Cavtat je došlo mnoštvo sveta iz Konavala da dočeka kraljevski par. Celo mesto bilo je iskićeno, a ispred crkve sv. Nikole podignut je slavoluk. Zvanična poseta bila je otkazana. Preko 500 izletnika  ukrcalo se na parobrod „Zaton” da u Dubrovniku vide kraljevski par. Kad je brod bio kod ostrva Supetra, susreo se sa motornim čamcem na kome je bio kraljevski par. Izletnici su prepoznali kralja i kraljicu i stadoše pozdravljati klicanjem i mahanjem. Brod je okrenuo prema Cavtatu. Opazivši čamac ratne mornarice, slušajući zvižduk „Zatona” i njegov povratak, neki se setiše u Cavtatu šta bi to moglo biti, te se raširila vest „Kralj dolazi”. Kralj i kraljica su se iskrcali pred slavolukom kraj crkve Matice, gde se već bilo okupilo dosta naroda, a kraljevski par  praćen od čete domaćih konjanika uputi se ka Mauzoleju Račića. Stala su zvoniti zvona, pucati mužari, narod se sa svih strana okupio, izletnici su se sa „Zatona” iskrcali i razvrstali po obali, da dočekaju kraljevski par.

Na povratku iz Mauzoleja kraljevski par se zaustavio kod „Cavtajske Udruge Pčelica”, gde im je učiteljica Jelka Miš pokazala bogatu zbirku narodnih vezova. Kad su došli na obalu narod ih je burno pozdravio, a kralj sav razdragan uđe među narod i sa mnogima od njih se rukovao. Kod Franjevačke crkve ukrcao se u dvorski auto da krene prema Dubrovniku. Kod slavoluka  pozdravio je kraljevski par don Đuro Krečak, župnik Ćilipa. Burno pozdravljen od svog naroda dvorski auto praćen od 20 konjanika odjurio je put Dubrovnika. Kad je dvorski auto prošao prazan put Cavtata mnogi su se u Župi dosjetili, da će se kraljevski par povratiti iz Cavtata preko Župe. U listu „Narodna Svijest” istakli su:

„Taj glas okupi na glavnu cestu i staro i mlado i kad su se N.N.V.V.  vraćala narod ih je svečano pozdravljao poklicima, mahanjem rubaca obasipljući auto cvijećem. N.V. Kralj se je zaustavio u Platu, Mlinima i Čibači i razgovarao sa narodom.” (5)

Kralj Aleksandar je proveo 1933. nekoliko dana na Plitvicama, odakle je polazio na izlete po Lici i Primorju. Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je štafetu od Zagreba do Plitvica. Od Zagreba do Plitvica trčalo je 62 trkača noseći pozdravnu adresu kralju. Poslednji kilometar štafete do Plitvica trčao je dr. Laza Popović, profesor medicinskog fakulteta u Zagrebu i stari sokolski borac. Trkače štafete celim putem je narod srdačno pozdravljao.

Obilazeći Liku kralj je posetio i sokolski okružni slet u Gospiću 23. jula 1933. Na putu do Gospića narod je masovno dočekivao kralja priređujući mu ovacije. Sva sela kuda je prošao kralj bila su okićena zastavama, cvećem i zelenilom. Na ulazu u Gospić kralja je dočekala sokolska muzika i počasna četa vojnika. Kralj je prošao kroz gusti špalir mase naroda, vozeći se automobilom po putu obasutom cvećem i pokrivenom sagovima uz ovacije naroda, gruvanje topova, zvonjenje zvona i uz svirku mnogih muzika od kojih dveju sokolskih. Kralja su pozdravili predsednik  gospićke opštine Kolaković  i narodni poslanik Iso Bogdanović. Ušavši na sokolsko vežbalište kralj se uputio ka kraljevskoj loži, koja je bila okićena cvećem, sagovima, zelenilom i zastavama. Pred kraljem je održan defile naroda, koji je trajao sat i četvrt. Pre početka vežbe kralja je pozdravio starešina sokolskog društva Gospić dr. Petar Zec. U svom govoru je istakao:

– Ličko Sokolstvo živo se pomlađuje i napreduje u svom životu, jer nailazi na puno i uspešno razumevanje za svoje uzvišene ideale kod ovoga siromašnoga, poštenoga i junačkoga naroda.

Kralj je odgovorio:

-Dragi Moji Ličani! Došao sam rado i s puno vere u moju kršnu, ali uvek ponosnu Liku, među Vas, moji hrabri Ličani, koji ste od uvek bili nadahnuti onim velikim idejama nacionalnog i državnog jedinstva, koje je potaklo Vašu braću na veliko herojsko delo za oslobođenje celog našeg naroda. U odlučnom trenutku, kad je trebalo s puškom u ruci iskupljivati svoju nacionalnu slobodu, koja se može samo u slozi i jedinstvu očuvati, Ličani  su se prvi dobrovoljno odazvali i time stekli priznanje.

Kraljev govor bio je praćen  urnebesnim klicanjem. Gospićko sokolsko okružje izvelo je javnu vežbu na kojoj je prisustovao kralj Aleksandar. Kralj se radovao vežbama seoskih sokolskih četa. (6) Kralj je obilazio zemlju i bio je sa oduševljenjem dočekivan. Kasnija propaganda trudila se da što više ocrni lik  i delo kralja.

Naslovna fotografija: Kralj Aleksandar u Bjelopavlovićima 1932. godine

*Autor je član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene :

1. Isaije Mitrović,  „Kralj među seljacima”,  Urednik Duš. Mil. Šijački, „Naš najveći kralj”, knjiga I, str. 88, 89;
2. „Kraljev interes za Sokolstvo”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august 1924, br. 8, str. 232;
3. „Jugoslavensko Sokolstvo”,„Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, God. I, str. 219, 220;

1. Mihailo D. Kostić, „Kralj i sokolstvo”, „Železnički venac”, Beograd, 15.11.1934, br. 22, str. 14;

5. „Njih. Vel. Kralj i Kraljica u Dubrovniku”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1. oktobra 1925, br. 40, str.2;
6. „Nj. Vel. Kralj među Sokolima”,„Sokolski glasnik”, Ljubljana, 28 jula 1933 br. 30, str. 1;