Tužno podsećanje na još tužniju prošlost
Čovek može da se nađe u centru nekog događanja sasvim slučajno. To se, 17. juna (juče) desilo meni dok sam prolazio preko Tjentišta, gde sam se zatekao u epicentru obeležavanja osadsetogodišnjice bitke na Sutjesci.
Na stotine autobusa i automobila. Hiljade ljudi sa pionirskim maramama i titovkama, trobojkama sa zvezdom, zvaničnim crnogorskim zastavama, jednom bosanskom i jednom šahovnicom… Da nije tih zastava novostvirenih država, pomislio bih da sam u nekom vremrplovu, i doba kada su nas decu vodili da kličemo i mašemo Titu. Put je zakrčen, čujem Slovence, iz Škofje Loke, vidim registracije iz Makarske, Rijeke… Najviše je Crnogoraca. Uz državne crnogorske zastave nose Brozove slike i slike Save Kovačevića!
Petom ofanzivom nazivana je u jugoslovenskoj istorijografiji operacija Švarc (nem. Fall Schwarz, „Slučaj Crno“) nemačkih trupa u leto 1943. godine. Cilj ove operacije bilo je razbijanje grupa otpora, kako aktuelnog, tako i potencijalnog, i čvrsto posedanje jadranskog zaleđa, što je dobilo na važnosti nastupanjem Saveznika u Sredozemlju. Prvo su se udari našli četnici, pa onda i partizani.
U školi su nas učili da su Broz i partizani 15. i 16. juna 1943. izvojevali veluku pobedu na Sutjesci, gde su razbili neprijateljski obruč. U toj bici, partizani su žrtvovali svoje ranjenike i tifusare i imali oko 7.000 poginulih. Nemci su imali oko 900, Italijani oko 250 i ustaše oko 100 poginulih.
Na kraju, osećaj je krajnje tužan u razorenom i zapustalom nacioalnom parku, gde je valjda obnovljen samo memorijalni spomenik, sve je ličilo na bal vampira. Nošenje zastava države koja se u krvi raspala, i komunističkih i titoističkih obeležja zbog kojih smo toliko ispaštali i živeli u jednoumlju, tužno je podsećanje na još tužniju prošlost!
Zabeležio: Predrag T. Savić, advokat i pisac
