U rodnom gradu i crkvi gde je sahranjen Sveti Nikola

Sveti Nikola, poznat i kao Sveti Nikolaj Čudotvorac, je rođen oko 270. godine u malom gradiću Patara, u Likiji, nedaleko od grada Mira (današnji grad Demre, u Turskoj).

Tu je, u drevnoj Miri, proveo ceo svoj život i u njoj i umro… Bez obzira na to što se još od 11. veka njegovi zemni ostaci ne nalaze pod okriljem svodova Saborne crkve Mirske mitropolije u kojoj je sahranjen, ovo sveto mesto je i danas stecište hrišćana iz celog sveta.

Tako smo i moja porodica i ja, 2002. godine, kada smo boravili u Turskoj, posetili ovo sveto mesto, vođeni, između ostalog, i time što je sv. Nikola i naša porodična krsna Slava.

Sveti Nikola je rođen u izuzetno bogatoj porodici. Posle smrti roditelja, prodao je celo imanje i novac razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se i pročuo svojim milosrđem. Kasnije je izabran za arhiepiskopa Mirskog…

Ljudi su ga još za njegovog života smatrali svetiteljem. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Priče i legende o njemu, o njegovoj dobroti, o čudima koje je učinio za pomoć ljudima, o onima koje je spasio i usrećio, su učinile da sveti otac Nikolaj postane i ostane u čitavom hrišćanstvu jedan od najvećih svetitelja i bude nazvan Čudotvorcem. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata po celom hrišćanskom svetu: na Istoku i na Zapadu.

Umro je 6. decembra 343. godine. Veliki praznik Svetog Nikole se i slavi toga dana (19. decembar po novom kalendaru).

Sahranjen je u svom rodnom gradu, u sabornoj crkvi gde su mnogo godina njegove mošti i prebivale, sve do 1087. godina – 9 maja (22. maja).

Pošto su, u 11. veku (do ovog događaja), Turci zauzeli celu Malu Aziju, crkva sa moštima velikog sveca se praktično obrela na teritoriji inovernika. Zato se kod hrišćana pojavila želja da se njegove svete mošti prenesu na teritoriju pod hrišćanskom upravom.

Zato se, po predanju, Sv. Nikola obratio u snu jednom svešteniku iz Barija (današnja Italija) i saopštio mu da ne želi da mu mošti počivaju u „bezbožničkom gradu“ i da ode u grad Mira i da mu mošti prenese u Bari, na sigurno tle. Ovaj je tako i učinio i prerušen u trgovca sa tri broda puna žita posetio grad Mira i preneo mošti svetitelja u Bari, gde se i danas nalaze.

Crkva sv. Nikolaja Čudotvorca, u Miri, je bila izgrađena u 4-om veku. U 9-om veku su je opustošili i uništili Arapi da bi je vizantijski Car Konstantin IX, ponovo obnovio. U njoj su se u mermernom sarkofagu sve vreme do te, 1087.godine, nalazile i mošti svetog Nikole.

Za vreme turske vladavine crkva je bila potpuno zapuštena, uništena i praktično zaboravljena. Crkvu je ponovo „otkrio“, 1850-te godine, ruski putešestvenik A. N. Muravjov, organizovao skupljanje sredstava i otkup teritorije hrama od Osmanske imperije, a ubrzo zatim i delimičnu rekonstrukciju.

Rekonstrukcija je kasnije, u modernoj Turskoj, nastavljena 1982. godine i danas se ova, hrišćanska svetinja, nalazi u relativno dobrom stanju.

Ono što je danas za nju vrlo karakteristično je to što je zbog zemljotresa i nekoliko poplava, nivo poda crkve nekoliko metara niže od nivoa okolne teritorije…

Na podu crkve se mogu videti delovi originalnih vizantijskih mozaika iz raznih perioda njene istorije, i deo sačuvanih i restauriranih fresaka.

Naravno da je centralna tačka posete svih hrišćanskih vernika sarkofag od belog mermera sa bogatim bareljefom, u kome su se nalazili mošti sv. Nikole, u južnom nefu crkve.

Ono što se teško može naći u informacijama o ovoj crkvi je legenda koju smo čuli na licu mesta, a to je da mnogi veruju da se mošti sv. Nikole i danas nalaze u ovoj crkvi, a da su u Bari odnete kosti sasvim drugog čoveka.

Naime, jedan od stubova crkve je, potpuno nelogično, okrenut naopako, sa kapitelom kao osnovom stuba, a nad njim se nalazi jedina freska sa izobraženjem velikog sveca. Po legendi, plašeći se da će neko ukrasti mošti sv. Nikole, vernici su još ranije sahranili njegove mošti ispod tog stuba, a stub je okrenut naopako da bi se postavio tajni znak gde se one nalaze. Mnogi celuju ovaj stub, verujući da je to istina, mada za to nema nikakvog dokaza.

P.S. Nemam običaj da kupujem “suvenire” po raznim mestima po kojima putujemo (jer je to, uglavnom, kičeraj) ali smo ovde, kupili dva minijaturna, lepo upakovana, džakčića sa zemljom iz ovog grada. Lukavi lokalni trgovci verovatno trljaju ruke, razmišljajući o tome kako “običnu zemlju” tako dobro prodaju naivnim turistima… Ali, u ovom slučaju, to nije važno… Čak i ako nije baš preko tog grumena koraknula noga Svetog Nikole, sigurno je ispunjena duhom jednog od najvećih hrišćanskih svetaca u istoriji… Svetog Nikole Čudotvorca…

Napisao: Vladan Jevtić