Za Božić poslao rođacima 130.000 evra
Volim svoju zemlju, volim Srbiju, volim svoj rodni kraj. Nikada ga nisam zaboravio. Sećam se svega, i staza i ljudi. Kao da sam s njima.
Ovo su reči Milomira Glavičića (95), iz gradića Nijagara Fols u Kanadi, koji od odlaska nikada nije boravio u Srbiji, ali već punih 48 godina zajedno sa suprugom Armelinom, svojim rođacima i prijateljima u Srbiji šalje novac i poklone, i to najčešće za pravoslavni Božić. Do sada je pomoć poslao za oko 50 svojih rođaka.
Tako je i sada, pred božićne praznike, za njih pedesetak rođaka iz sela Kovači nedaleko od Raške, u podnožju Kopaonika, stiglo oko 130.000 evra. Najstariji na porodičnom stablu darivani su sa po 5.000, mlađi sa po 4.000, a deca sa po 2.500 evra.
Olga Glavčić, Milomirova sestričina kaže da ovaj dobrodušni starac novac šalje i na Svetog Iliju, kada je seoska slava, te je tako ove godine za taj praznik rođacima u Kovače stiglo više od 25.000 evra.
-Milomir je rođen 1924. u zaseoku Pope sela Kovači. Odrastao je kao seosko siroče. Da bi preživeo, kao mali je dobrostojećim meštanima služio za sitno nadničarenje. Ponekad je morao da odlazi na ruševine seoske crkve, gde su meštani ostavljali novčane priloge. On ih je kradom uzimao i tako sebi i sestrama obezbeđivao hranu. Još tada se zarekao da će jednog dana novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima – priča Olga.
Svoj težak životni put Glavčić je opisao u memoarima „Trn u nozi na dalekom putu“. Kada je 1947. godine služio vojsku na karauli, ukradenim čamcem je prešao Prespansko jezero i prebegao u Grčku.
-Put ga je, preko emigrantskog logora u Italiji, odveo u Kanadu, jer je čuo da u toj zemlji „ulicama hodaju pečeni prasići, a na uglovima stoje ljudi koji dele hranu i kolače“. U Najagri je radio u rudniku, ali je, sanjajući bolji život, štedeo svaki dolar, postao ugostitelj i jeftino kupovao kanadske livade i utrine na kojima će kasnije nići kanadske varoši. Deo zarade je uvek slao svojoj porodici u Srbiju – objašnjava ona.
Iako nijednom nije došao u Srbiju, poklanjao je novac za izgradnju puteva, crkava, domova kulture, ali i pomogao brojne porodice koje su mu se obratile za pomoć.
-Vas, koji ste ostali da živite u rodnim brdima, smatram herojima i lično vam zahvaljujem na tome što ste doprineli da naša sela ne izumru – napisao je Milomir u jednom od pisama rođacima kojima šalje novac.
