Za Duška Popova Džejms Bond je mala maca

PRIČE IZ AZBUČNIKA

Piše: Advokat Predrag Savić

Vest da je  potpredsednik Vlade i ministar spoljnih  poslova Ivica Dačić 5. marta ove godine, dodelio srpski  pasoš  Marku Popovu, sinu Duška Popova, po kome je stvoren lik tajnog agenta 007, zatekla me je dok  sam sređivao tekstove o vezama dr Mate Gracića, Anatolija Ivanovića i porodice Popov.

Za  Duška Popova sam se zainteresovao dok sam vodio postupak rehbilitacije  advokata i dubrovačkog gospara dr Mate Gracića,  Srbina rimokatolika, osnivača  i prvog predsednika sokolskog društva „Dušan Silni“ u gradu pod Srđem. Dr Gracić je bio  glavni finasijer svih srpskih društava i organizacija u Dubrovniku, bogati  industrijalac vlasnik elektro industrije „Signal“ u Beogradu, suvlasnik  dubvrovačkog trmavaja, akcionar u parobrodskim društvima…  U usmenim predanjima se pominjalo da je dr Gracić zaposlio mladog advokatskog pripravnika Dušana Popova. Da li je Popov bio pripravnik u Gracićevoj kancelariji ili u advoakturi nekog od Gracićevih dubrovačkih saradnika, nemoguće je rekostruisati,  jer su  sva dokumenta o tome uništena 1991. godine prilikog devastiranja kuće advokata Miljenka Reljića u Dubrovniku, inače Gracićevog unuka.

Poznati beogradski lekar Dr Đorđe Lukačević (1923 – 2015), dugogodišnjeg predsednika Udruženja reumatologa u bivšoj Jugoslaviji, a potom i u Srbiji, koji je poznavao dr Matu Grecića i Anatolija Ivanovića, najvećeg srpskog izdavača između dva svetska rata i osnivača fabrike kartona na Umci, u razgovoru  je pre pet-šest godina pomenuo da su ova dvojica poznavali i bili  u poslovnim odnosima sa familijom Popovim. Tada je dr Lukačević pokazao jedan rukom pisani telefonski imenik koji je  pripadao Anatolijevom sinu dr Aleksandru Ivanoviću, u  njumu su bili telefonski brojevi dr Mate Gracića i njegovog sina Srđana, zatim Anatolija Ivanovića i Milorada Popova. Svi brojevi su počinjali, čini mi se, sa dvojkom a, onaj  koji se završavao na  007 bio je – Milorada Popova.

Prema rečima istoričara dr Milorada Vukanovića, predsednika Srpskog naciovalnog vjeća Dubrovnika, nedovoljno je istraženo u kakvim su odnosima bili Duško Popov i dr Mato Gracić. Dr Gracić je, prema usmenom pripovedanju, prvo bio u poslovnim odnosima sa  Miloradom, stricom Duška Popova. Verovatno da je Duško to iskoristio za poznastvo sa dr Gracićem. I, mada ima tvrdnji da je Duško bio  pripravnik u dubrovačkoj kancelariji dr Mata Gracića, o tome  više nema nijednog pisanog niti drugog traga. Pre će biti da je bilo poznastvo isprepletaano poslovnom saradnjom. Razlika u godinama je bila evidentna i pretpostavlja se da je Mato, kao iskusan advokat i veliki gospar, sa izuzetnim vezama u poslovnom svetu i najbogatijim ljudima, pomagao mladom advokatskom pripravniku Dušku Popovu da se snađe u Dubrovniku.

Prema nekim  izvorima, i kasnije je Mato Gracić, tokom svog boravka u Beogradu, iskoristio svoje brodovlasničke veze, da mladom advokatu Dušku omogući unosne poslove zastupanja u agencijama i kompanijama koje su bavile prekooekanskim transportom, ali i u osiguravajućim i bankarskim kompanijama. Popov se starijem i  prebogatom kolegi dr Graciću odužio 1940. godine tako što je „besplatno“ posredavao u kupovini jedne kuće sa imanjem u Beogradu, u Ulici  vojvode Bogdana, od Vladimira Grigorijeva. Prema drugoj verziji, u tim kupoprodajama nekretnina u Beogradu dr Graciću je najviše pomogao njegov prijatelj rođeni Drubrovčanin  – Melko Čingrija, koji je dugo bio viceguverner i guverner Narodne banke Jugoslavije!

Sve to je bio  povod da zamolim našeg poznatog  književnika Slavišu Pavlovića da za „Azbučnik identeta“ snimi prilog o Dušku Popovu. Kopajući po arhivama stigli smo do sledećih saznanja o Dušku Popovu, koja su smo objavili u „Azbučniku identiteta“, a  a uskor će biti objavljena i u knjizi o dr Mati Graciću i dubrovačkim Srbima.

Američki autor Lari Loftis, profesor prava, koji je završio i političke nauke i teologiju,posle tri godine danonoćnog istraživanja o životu tajnog agenta s kodnim imenom Tricikl tj. Duška Popova,  priznaje, a beogradki časopis koji je  prestao da se štampa  Newsweek objavljuje – Džejms Bond je stvarno mala maca za legendarnog Srbina! Iz biografije Popova izdvajamo neke događaje, ponajviše na osnovu  knjige „U čeljustima lava“, bestselera Larija Loftisa, objavljenog u Americi, koji se bavi istraživanjem života Duška Popova, sigurno najčuvenijeg agenta tokom krvavog rata. Ovaj advokat i izuzetno plodan pisac, objašava da je u cilju verodostojnosti opisa  Duška Popova morao da objedini njegove memoare, sve intervjue koji su prethodili knjizi, podatke iz arhiva britanske tajne službe MI5, američkog FBI, biografije britanskih oficira koji su u periodu Drugog svetskog rata radili na tzv. bezbednosnoj koordinaciji.

Život često piše romane daleko intrigantnije nego što je to bilo ko u stanju da sroči, pa čak i sam akter jedinstvene planetarne storije kakav je Dušan Popov, naš čovek za koga je nedvosmisleno utvrđeno da je bio inspiracija prilikom stvaranja književnog, a potom i filmskog lika – agenta 007.

Popov, za kog se tvrdi da je bio najuspešniji trostruki špijun za vreme Drugog svetskog rata, objavio je ispovest 1974, mnogo pre nego što su skinute oznake tajnosti sa strogo čuvanih materijala u raznoraznim tajnim službama koji su se odnosile na njega. Sve do tada njegova usta bila su zatvorena, a pero suvo.

„Nisam smeo ništa da kažem o svojim aktivnostima za vreme rata. A još od njegovog završetka obuzdavao sam strpljivost i odolevao želji da ispričam sve što znam“, napisao je.

Ipak, dugo nije smeo to da uradi. I njegova sećanja pod radnim naslovom „Šifra Tricikl“ (u originalu „Špijun i kontrašpijun“) na ovim prostorima objavljena su tek 2008. godine i ostala su izmenjena, nedorečena… Valjalo je i dalje držati jezik za zubima.

Moglo se samo naslutiti da je ratnih dogodovština bilo mnogo jer je lala iz Banata učinio ono što nikom drugom nije pošlo za rukom tokom Drugog svetskog rata – kao agent nemačkog Abvera odlikovan je Gvozdenim krstom zbog zasluga koje su, kakve li ogromne zablude Berlina, uzdizale nacističku Nemačku, dok je u isto vreme radio za Engleze (i pomalo za Jugoslovene), uništavajući zapravo Hitlerovu vojnu, političku i ekonomsku moć. Zbog poverljive prirode njegove misije visoko odlikovanje Red britanskog orla (OBE) nije moglo biti okačeno na njegove grudi u neizmerno zahvalnoj Bakingemskoj palati u Londonu, već na strogo privatnoj ceremoniji, koja je održana 1947. u hotelu „Ric“. Eto i prve sličnosti s likom Džejmsa Bonda!

On je, između ostalog, bio čovek koji je omogućio čuveni dan D, pobedničko iskrcavanje saveznika u Normandiji, onaj koji je otkrio da će biti napadnut Perl Harbur, ali mu Edgar Huver nije poverovao…

O Popovu, koji je na Ostrvu vođen pod šifrom Tricikl (prema jednoj verziji, zbog toga što je voleo trojke u seksu, a po drugoj zbog toga što je postao vodeći agent trija koji su činili Balon i Želatin), napisano je 36 knjiga (na ovim prostorima nijedna jer nije bio miljenik Tita, a posle su se Milošević i novokomponovane demokrate zabavile o svom jadu), bezbroj intervjua, tekstova, vesti, radova… Saznali smo kako je pisao nevidljivim mastilom, otkrio saveznicima šta je „tačka“ (Nemci su izdavali mikronaređenja koja bi stala u tačku nekog neobaveznog teksta), kako je nepokolebljivo i hladnokrvno krao najstrože Hitlerove tajne ispred nosa… Ali uvek je nešto nedostajalo.
Proučavajući  životni put Duška Popova, Lari  je pročitao  između 6.000 do 10.000 dokumenata. Pročitao je još i 400 knjiga, ukrstio izvore, konsultovao se s autorima! Jurio je da pronađe potpis čuvenog Tricikla u knjigama gostiju brojnih velelepnih svetskih hotela, da razgovara s Duškovim sinom Markom, koji je dozvolu za pristup tajnoj arhivi koja se tiče njegovog oca (ne celoj) dobio od MI5 tek 2003, da prečešlja dosijea portugalske tajne službe (PVDE). Nismo uspeli da odgonetnemo da li je Popov  negde spominjao dr Matu Grcića i da li Lari negde pronašao ime ovog dubrovačkog Srbina katolika, velopsoednika i advokata od kojeg Duško Popov učio advokatski zanat i  dobijao veze za u ulazak u svet krupnog kapitala.

Kad je Jan Fleming, predratni agent osiguravajućeg društva, koji je  početkom rata unapređen u britanskog mornaričkog obaveštajnog oficira, objavio u Londonu 1953. roman „Kazino Rojal“, ova osrednja fikcija i nije naišla na brojnu publiku. No, kako god bilo, Fleming je s ovog sveta otišao kao bogat i poznat čovek. Iako je, kako mnogi tvrde, bio loš špijun i još gori pisac, aerodrom u Kingstonu na Jamajci nosi njegovo ime.

Trebalo je vremena da se obavešteni dosete kako je Dušan Popov zapravo inspirisao Fleminga da uvuče papir u pisaću mašinu. Pisac o tome nije hteo javno da govori, ali su uporni saznali kako je Fleming početkom rata bio poslan u Portugal, tada neutralnu zemlju u kojoj su mogli da ordiniraju i pregovaraju špijuni svih fela.

Popov je u svojim memoarima opisao  samo dvadesetak procenata onoga što je doživeo i radio. Činio je to namerno kako bi zaštitio neke ljude. MI5 i FBI vodili su vrlo pedantno fajlove koji su uključivali sve aspekte Duškovog života. Posebno tokom rata, ali i one privatne.

Kao odličnom pravniku, Lariju Loftisu nije bilo teško da valjano izvaga nove informacije koje je otkrio o Popovu. Nije naišao ni na jedan dokaz da Duško nije Bond, ili, bolje rečeno, da Bond nije delić Duška. To tvrde i neki drugi autori, premda je bilo pokušaja da se ova teza opovrgne. Sam Popov baš nije bio srećan što ga neko poredi s Bondom. Spremno je izjavio da 007, da je od krvi i mesa, kao tajni agent ne bi preživeo više od 48 sati. Nemci bi mu sigurno došli glave, verovatno i neka druga služba.

Duško nije obraćao pažnju na to što ga porede s Džejmsom Bondom, objašnjava Loftis. Doduše, nalazi im sličnosti – obojica su pokazala da vole brze automobile i razne fensi uređaje.

„Duško prevazilazi Bonda u svakoj kategoriji. Na primer , u ‘Kazinu Rojal’ Džejms je pokazao da zna tri jezika, a Popov je u lisabonskom kazinu zaista govorio pet jezika, kao i njegov stariji poznanik dr Mato Gracić. Bond jeste dobar s pištoljima, ali je Duško bio prvi na dva takmičenja. Agent 007 jeste inteligentan, ali je Tricikl inteligentniji. Uz to je i doktor prava. Bond u svakoj novoj priči ima uz sebe neku lepu damu, Popov ih je imao po nekoliko u svakom gradu“.

Na kraju, ili na početku, Bond ne obavlja nikakav stvaran posao, dok je Srbin, osim što je špijunirao, bio i uspešan privrednik. Milioni dolara prošli su kroz njegove ruke, a većina je završila kod saveznika jer je godinama uspešno pljačkao nemačku tajnu službu, odnoseći im čak i po 50.000 dolara za zelenim kockarskim stolom u „Rojalu“. Do tada, a i sada, svakako neviđeno!

Šef MI6 tvrdio je da se čovek kao Popov retko rađa – jedan u milion. Samo je on mogao da zapamti duge, tajne kodove od Britanaca i Nemaca, da izdrži sat vremena ispitivanja od iskusnih oficira Abvera i Gestapoa, održi sve vreme rata masku biznismena i žonglira s devojkama, svetskim lepoticama, među kojima su bile i holivudske filmske zvezde.

„Zapanjujuće je šta je sve sam uradio!“ – kaže Lari i tvrdi da se, dok je pisao knjigu, lično uverio u to da je najveći špijun svih vremena bio i ostao Dušan Popov.

„Niko nije bio kao on, nikad, ni približno!“

Nikad ne reci – nikad. Duško je možda imao savetnika. Uoči i za vreme rata često je okretao broj j telefona  26-007 Beogradu.  U Ulici kneza Miloša, u zgradi u kojoj je baš osvanula doskorašnja američka ambasada, stanovao je njegov stric. Ne znamo šta su pričali kad bi zazvonio broj 26-007,  ali taj čovek bi govorio: „Moje ime je Popov… Milorad Popov!“