Zašto knez Mihajlo nema kapu?

U Topčideru je u 10. juna (29. maja) 1868. ubijen srpski knez Mihailo – jedan od naših najznačajnijih novovekovnih vladara.

Osećajući potrebu da posthumno odaju počast monarhu koji je tragično stradao, Srbi su svome vladaru desetak godina nakon njegove tragične smrti podigli reprezentativan spomenik koji sve od tada krasi glavni prestonički trg.

No, skladni i vešto izvedeni spomenik knezu Mihailu krije u sebi i jedan intrigantan detalj koji je vremenom prerastao u dobro poznatu i Beograđanima omiljenu urbanu legendu koja govori o navodnoj omašci vajara i njegovom potonjem samoubistvu.

Autor ovog umetnički i istorijski vrednog ostvarenja bio je istaknuti italijanski vajar Enriko Paci (1818 – 1899).

Šta u vezi sa spomenikom i sudbinom njegovog tvorca saznajemo iz jedne u nizu savremenih srpskih urbanih legendi iliti istorijskih zabluda?

Kada je 6. (19.) decembra 1882. godine, na praznik Svetog Nikole Mirlikijskog, svečano otkriven spomenik srpskom knezu Mihailu autor je u toj meri bio zadovoljan svojim ostvarenjem da je, po toj urbanoj legendi, upitao okupljene za mišljenje te izrazio uverenje da je delo izvedeno apsolutno besprekorno.

I tada je, navodno, jedan od prisutnih iznenađeno primetio kako je knez prikazan gologlav i upitao vajara: ,,A gde je, zaboga, kalpak na kneževoj glavi?ʼʼ

Urbana legenda nam dalje svedoči o tome kako je to pitanje kod vajara izazvalo vidno iznenađenje, uzbuđenje i uznemirenost što je sve ubrzo, kao neposrednu posledicu, imalo i njegovo samoubistvo.

Dakle, da li je autor načinio propust time što je kneza predstavio gologlavog i da li je, sa druge strane, zbog toga što je ubrzo postao svestan učinjene ,,greškeʼʼ izvršio samoubistvo?

Ovu urbanu legenda zabeležio je naš slavni arhitekta i istoričar umetnosti akademik prof. dr Aleksandar Deroko.

Istorijske činjenice, međutim, svedoče da je Paci umro prirodnom smrću.

Zabeležio: Dejan Ristić (izvor Fejsbuk)