Sela duhova širom Srbije

Uroš Trainović se seća kada je u njegovom rudarskom selu Blagojev Kamen u istočnoj Srbiji živelo oko 200 porodica, imalo je sopstvenu školu, lekara i radnju. Šezdeset godina kasnije ostalo je selo duhova sa samo osam stanovnika.

„To je tako šteta i toliko tužno što su svi otišli“, priseća se ovaj 71-godišnjak. „Sada nas je malo i više nema mladih.“

Sudbinu Blagojevog Kamena doživela su mnoga mesta u zemlji, koja je prošla godine rata i sankcija devedesetih godina nakon raspada Jugoslavije.

Skoro prazna sela sa napuštenim, ruševnim kućama mogu se videti širom Srbije. Simptom odlaska stanovništva postavlja ozbiljna pitanja ekonomskog razvoja zemlje.

Brojevi ne izgledaju nimalo sjajno. Prema Svetskoj banci, predviđa se da će stanovništvo u Srbiji od nešto manje od sedam miliona pasti na 5,8 miliona do 2050. godine. To bi predstavljalo pad od 25 odsto od 1990. Vlada Srbije priznaje da država svake godine efektivno gubi grad i da čak 18 opština ima manje od 10.000 ljudi.

Pad populacije se događa tako brzo da su Ujedinjene nacije došle da pomognu. Američki razvojni program i američki fond za populaciju okupili su grupu od sedam međunarodnih stručnjaka različitog porekla i specijalnosti kako bi se utvrdile sve činjenice i razlozi odlaska ljudi. Oni su prošlog meseca posetili Srbiju.

Volfgang Luc, stručnjak za demografiju Međunarodnog instituta za analizu primenjenih sistema (IIASA), rekao je da je glavni problem vezan za one koji napuštaju Srbiju, a ne sam pad stanovništva.

-Zemlju napuštaju uglavnom bolje obrazovani, visoko kvalifikovaniji, motivisaniji mobilni ljudi, a to je odliv ljudskog kapitala – istakao je Luc.

Mnoga mesta su u višedecenijskoj krizi poput sela Blagojeva Kamen. Ovo selo je cvetalo kada je radio obližnji rudnik zlata pre i posle Drugog svetskog rata, ali je potponulo kada je rudnik zatvoren sredinom 1990-ih.

Uroš Trainović je kaže da u rudniku ima još zlata i drugih minerala, ali da trebaju velika ulaganja i naporan rad da bi se ponovo pokrenuo.

-Jedan od mojih sinova je u Nemačkoj, a drugi je u Austriji. Oni me često posećuju, ali nemaju gde da se vrate – ističe naš sagovornik.

Vlada Srbije pokušala je da zaustavi taj trend, nudeći finansijske beneficije za parove sa više dece, nudi obnovu škola i vrtića i pomoć porodicama u ruralnim sredinama ili podršku preduzećima u selima.

Rut Finkelštajn, sa Univerziteta Kolumbija, koja je ekspert za starenje i njegove društvene implikacije, rekla je da bi i Srbija trebalo da teži pronalaženju uloge za svoje starije populacije u porastu.

-Ljudi se fokusiraju samo na mlade – upozorava ona.

Srbija nije jedina istočnoevropska zemlja koja se suočava sa naglim padom stanovništva. Hrvatska, njen sused i članica EU takođe ima veliki odliv stanovništva, a njena vlast kao prioritet je postavila demografiju. Hrvatska ruralna područja praznila su se alarmantno, dok više od 15 odsto od 4,2 miliona ljudi u Hrvatskoj živi i radi u inostranstvu. Bugarska i Ukrajina imaju iste probleme.

Stjepan Sterc, ugledni hrvatski stručnjak za demografiju, smatra da napori u rešavanju dosadašnjih problema na Balkanu nisu dovoljni i da se poreski sistem mora više fokusirati na povrtak ljudi koji su otišli.

-Demografija treba biti prepoznata kao suština ekonomskog razvoja tako da se prema njoj usmerava najvažnije sredstvo  – kaže Sterc.

Izvor: Euro news